Идемо на запад домовине, где је природа извајала чудесне крајолике, историја исписала јуначке подвиге, а умови кројили будућност. Ка лепојки Дрини, бранику и спони, одвајкада. У постојбину народског говора и данашњег српског језика и писма. До Лознице се из Београда може преко Шапца и Сремске Митровице. Хоћете ли пут Малог Париза или некадашњег Сирмијума, воља је ваша.
Зашто посетити Лозницу и Тршић?
1. Јер Лозница је дом двојици великана
Лознички крај насељен је још око 4.500 година пре нове ере, Илири су му оставили богату материјалну културу, а за време Римљана био је део провинције Далмације. Верује се да је град назван по виновој лози која се узгаја још од III века. У списима се први пут спомиње у повељи краља Милутина поводом изградње оближњег манастира Троноше 1317. године. Кнежевини Србији припаја се за време Милоша Обреновића и постаје слободни сељачки посед.
Родно је место Јована Цвијића, научника и оца српске географије, и Миодрага Миће Поповића, чувеног сликара и академика. Цвијићу је Лозница дигла споменик и посветила парк и главну улицу. Поповић је завичају поклонио око четрдесетак слика и графика које се баштине у Галерији Миће Поповића. Дела су често на пропутовању кроз Србију, те могућност да их разгледате овиси о срећи. Нас није погледала, овај пут.
Међу градским лепотицама истичу се Вуков дом културе, несвакидашњег изгледа и декоративне фасаде јарке боје, Музеј Јадра, ОШ Анта Богићевић, на узвишењу некадашњег устаничког утврђења, и оближња Црква покрова Пресвете Богородице, подигнута у другој половини XIX века на месту старијег здања.
Мајушан, али животан, гостопримљив и чист градић, где ијекавица и екавица, попут две обале Дрине, другују сложно.
2. Јер Музеј Јадра чува Дрински моноксил
Моноксил, старо пловило за превоз људи и робе исклесано од једног комада храстовог дрвета, пронађен је на обали Дрине 2011. године. Врх је вирио из земље, а спазили су га риболовци, ко други. Дугачак је седам метара и тежак више од тоне и сматра се изузетно ретким примерком ове врсте воденог превоза чија старост је процењена на неколико векова. Речна грдосијица завредила је посебно место и краси двориштанце Музеја. Истина, тешко би се уденула под кров. Но, остатак поставке о јадарском крају вредан је пажње. Почиње од праисторије и покрива период до средине прошлог века. Посебно су занимљиви предмети пронађени на оближњем бронзаном локалитету Пауље, где је ископана заједничка гробница, а приказана је и макета некрополе. Бунтовничке и ратничке дане овога краја проживљавамо кроз макету шанца, који је одиграо важну улогу у Лозничкој бици, знаној и као Бој на Тичару, као и приче о овдашњем војводи из I српског устанка, Анти Богићевићу, и Момчилу Гаврићу, најмлађем учеснику Великог рата. Пошто му је непријатељ побио целу породицу, осмогодишњи малишан се дао у војнике. Касније је пробијао Солунски фронт. Етнолошка збирка садржи занимљиве алатке и предмете из покућства, а да се штогод сазнати и о Цвијићу.
Музеј је смештен је у допадљивој згради старе апотеке изграђене почетком XX века.
3. Јер Тршић је колевка данашње азбуке
Свега неколико километара од Лознице налази се Тршић, родно место Вука Стефановића Караџића. Сакупљача народних умотворина и песама, лингвисте, реформатора српског језика, и писца првог српског речника и граматике, Писменице по говору простога народа. Много шта вредног завештао нам је Вук, али оно најдрагоценије, непроцењиво је азбука. Фонетска, савршена. Јединствено писмо на свету. Но, биће да ми нисмо довољно савршени да је негујемо, па смо је покондирени турили у запећак.
Вуков завичај данас је део Предела изузетних одлика Културни предео Тршић-Троноша. На самом улазу је ОШ Вук Стефановић Караџић и молба младих да се колевка српске писмености не ђубри. Чини се да је услишена.
Музеј језика и писма представља важне људе из Вуковог доба и даје приказ порекла ћирилице. Око Музеја су постављени Вукови азбучни ковчежићи, 30 сандучића налик кућицама за птице за свако слово српске азбуке. На кутијицама је налепљен QR код преко ког посетиоци могу да се упознају са речима из Вуковог Рјечника које говоре о народним обичајима, веровањима и традицији. Уколико имате своју народску реч, напишите је на папирићу и убаците у ковчежић. Допринећете очувању и обогаћењу језика и тако постати прави вуковац. Сјајна замисао.
До Вуковог дома стиже се пешака. Успут, на дрвеним таблама читамо урезане умотворине о части, правди и људскости. Пролазимо поред саборишта са Црквом брвнаром Св. архангела Михаила, и обновљених воденица и кућа старинског изгледа. Неколико домаћина се вратило из печалбе и оживело своја огњишта, поносито нам казује наш домаћин. На врху брдашца, преко речице Жеравије родио се отац данашње азбуке. На улазу у двориште дочекују нас Вукове речи: “Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије, нити љепшег мјеста од Тршића”. Улазимо у скромни кућерак, брвнару, на зиданом подруму. Није изворни. Тај су, према Вуковим записима, Турци палили безмало десет пута за време владавине Карађорђа. Али мештани су крајем XIX века обележили место првобитног дома крстом који је постављен у спаваћој соби Спомен-куће, подигнуе 1933 године. Тада је одржан и први Вуков сабор. У дворишту су два вајата, качара и амбар.
Завичај достојно чува успомену на Вука. Чисто, зелено, природно, здања у дрвету и камену, а знање мами одасвуд. Само га треба упити.
У близини је чувени манастир Троноша где је Вук кратко боравио, мало се школовао, више чувао стада. Прошетајте заносном околином, успните се до врела Жеравије, уживајте у очуваној природи и цвркуту птица, памтите умотворине, и обновите азбуку. Ако нигде више у Србији, овде још газдује.
4. Јер Ковиљача је краљевска бања
Сместила се недалеко од Дрине, у подножју шумовите планине Гучева. Верује се да су се људи овде лечили од давнина, а писани извори спомињу лековите воде у првој половини XVI века. Некада је знана као Смрдан Бања или Смрдан Бара по сумпоровитим мирисима благотворног блата. Преименована је почетком XIX века. По једној од многих легенди, названа је у част богате Ковиљке која ту сачини град.
Данас је једна од најлековитији, али свакако најлепших лечилишта Србије. Драгуљ подрињске лепотице је раскошно сређени парк са алејама више од 80 врста дрвећа, цветним аранжманима, травнатим површинама, и великим водоскоком. Простире се на око 40 хектара и један је од највећих вештачких оаза зеленила у Србији. Поред уређене природе, лепотом плени и Кур-салон, грађен под покровитељством краља Александра I Карађорђевића, а по узору на бечки. Осим куре (лечења), од зачетка је био опредељен и за забаву господе плаве крви. Тако је бања од подругљивог назива Смрдан доспела до дичног надимка Краљевска. Овај други данас завређује. Кафица на пространој, осунчаној тераси Кур-салона са погледом на прелепи парк уз звуке класике. Пар краљевских минута које себи морате да приуштите.
5. Јер Гучево је јуначка гора
Шумовита планина која наткрива Бању Ковиљачу и поји је минералним водама са својих извора. Смењују се граб, храст, буква, јавор, и црни бор те се дише пуним плућима. Дом је зечевима, лијама, разним птичицама, срнама, а нађе се и понеки вук. Омиљено је излетиште и одредиште пешака, планинара, бициклиста, бајкера, и адреналинаца параглајдера. Вожња до врха је бајковита, али пут није баш свуда довољно широк, те опрез, нарочито на бројним кривинама.
У историју Србије уписала се по првом рововском боју у Првом светском рату. Гучевска битка, вођена током Битке на Дрини 1914. године, трајала је 55 дана и у народу је знана као Битка изнад облака. У знак сећања на пале подигнута је Спомен-костурница у облику пирамиде, висока 15 метара са двоглавим орлом раширених крила на врху. Сахрањени су посмртни остаци око 4.000 српских и аустроугарских војника. Изнад саркофага је исписана чувена Његошева мисао: “Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити”. Одатле се очима грли део отаџбине око Дрине. Да, имали су хероји рашта животе дати.
6. Јер је Етно село “Сунчана Река” оаза одмора
Који километер јужно, између планина Гучева и Мајевице, развило се Етно село Сунчана река. Поголемо, на седам хектара, пружа разноврстан садржај за одмор и рекреацију – јахање, вожње фијакером и чамцем, терени за тенис, фудбал, кошарку, и одбојку на песку, весело двориште за најмлађе, вежбалиште на отвореном, и могућност изнајмљивања квадова за истраживање околине. Посебну драж даје му уређена плажа, где су снимљене три познате домаће серије. На обали смарагдне лепотице. Вазда студене, непредвидиве, очаравајуће. Има и неколико ресторана и барова за нешто појести и попити. Смештај је подељен по насељима рађеним у духу старих времена, свако својих особености. Једно носи име познатог холивудског глумца Роберта де Нира кога је Дрина толико омађијала да је своју усвојену кћер по њој назвао, тврде многи извори. Кућице су од дрвета, цигала и камена, а пет налик сојеницама чине сеоце к’о некад. Мало историје никада није наодмет, те је уприличена и музејска поставка Дрина кроз време, али је тренутно затворена због обнове. Одмор на старински начин, домаћа кухиња, дружбовање са животињама, и огледање у бистрим дринским водама.
7. Јер Српска кафана служи Аргентинске ћевапе
Ето, не мора се преко Атлантика у земљу Марадоне да се кушају њихови ћевапи, довољно је пут превалити до лозничке Српске кафане. Двориштанце слатко, у етно стилу, а унутрашњост малена, али пријатна. Осим “Аргентинца”, који је признајемо одличан, понуда типично кафанска. Наручујемо кобасице, врхунске, домаће, и пљескавицу на кајмаку, која прелива тањир. Дала би заситити двојицу јешних. Но, величина не може да надомести укус. Морала би бити сочнија и мекша. Цене пристојне, услуга хитра и љубазна. Препорука свакако, нарочито за гладнице, само се држите кобаја и ћевапа справљених “божјом руком фудбала”.
8. Јер на БС НИС Петрол Лозница можете платити гориво без изласка из аутомобила
Након егзотичних укуса из земље Марадоне и танга, време је да отплешемо натраг за Београд. А како је за плес љубави и смрти увек потребно двоје, морамо напојити и свог четвороточкаша. Горива има тек до бензинске станице Лозница. Пуних стомака нам се не мрда, те примењујемо омиљену нам и врло практичну Drive.Go апликацију. Плаћамо гориво из топлог возила, удобно и хитро. Сад већ сви сити и задовољни палимо моторе за сабирање утисака о доживљајима из увек заносне западне Србије.
