Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / Са нама на путу до Манасије и Ресавске пећине

Са нама на путу до Манасије и Ресавске пећине

Још један бисер српске културе на само 140 километара од Београда. Идеално место да уживате у тишини, лепоти и уметности. Погледајте и утиске из чувене Ресавске пећине, најбогатије драгуљима у овом делу Европе!

Неописив мир у зидинама Манасије

„Импресивно, заиста! Када сам ушао и прошао зидине нисам могао ни да препоставим да се унутра налази црква. Не знам много о историји Србије, али верујем да је ово нешто значајно за вас. Обишао сам тек неколико сличних манастира, али овај је оставио најјачи утисак на мене“, рекао нам је један туриста из Кореје, који је са својим пријатељем обилазио манастир Манасија, задужбину „оца Београда“, деспота Стефана Лазаревића, саграђену још у 15. веку.

Мир који осећате када уђете у овај простор је неописив. Манастир је отворен сваког дана до 18 часова, а монахиње, већ навикле на посетиоце, не дају се омести у обављању свакодневних послова. Љубазне, али на дистанци, одржавају простор иза високих кула у беспрекорном стању.

Овај српски „Храм културе“, где је и настала чувена Ресавска школа, био је дом деспота Стефана Лазаревића, једног од најзначајнијих владара у богатој историји Србије и „оца Београда“, човека који је Београд прогласио за свој престони град.

видео

Са нама на путу до Манасије и Ресавске пећинe

Центар српске средњевековне културе

Иако не постоје прецизни подаци, сачувани су одређени докази о манастиру, његовом творцу, мукама и оштећењима које је трпео годинама, деценијама, вековима.

Сам поглед на утврђење, а потом и на манастир, одузима дах и увек изазива питање: „Ко је и како све ово направио у оно време?“. Опасан великим бедемима и кулама, којих има укупно 11, манастир је направљен почетком 15. века (верује се од 1407. до 1418. године) и одмах после оснивања постао је културни центар Деспотовине. Да ово јесте био епицентар српске средњевековне културе говори и то што је Стефан ту основао Ресавску школу, која је по својим преводима и преписима била чувена и после пада Деспотовине. Све књиге су се ручно преписивале и преводиле. Верује се да су монаси у својим келијама или трезарији преводили и преписивали књиге.

Не само да је основао Ресавску школу, већ је и сам био велики покровитељ културе и писац, чије је напознатије дело „Словољубве“.

Стефан Лазаревић је, несумњиво, био човек испред свог времена. Након што му је отац – цар Лазар – погинуо у Косовском боју 1389. године, са само 12 година је устоличен у владара и заједно са својом мајком, Милицом Хребељановић, управљао је деспотовином.

Важио је за једног од најбољих витезова и војсковођа, а његова дела га чине једним од највећих српских књижевника у средњем веку. После битке код Ангоре 1402. године, од Византијског цара добио је звање деспота, а две године касније ступио је у вазалски однос са угарским краљем Жигумндом од којег је добио Мачву, Голубац и Београд, којег је 1405. године прогласио својом престоницом. Деспот је био ожењен Јеленом, са којом није имао деце. После његове изненадне смрти 1427. године Јелена се замонашила и нико не зна у којем је манастиру била.

Витешки ред Змаја формиран 1408. године, а почасно место првог витеза од њих 24 је имао деспот Стефан. Симбол реда змаја је симбол достојанства - змај са обавијеним репом око врата, а на леђима крст. После смрти деспота њега је наследио сестрић Ђурађ Бранковић. 2006. године археолози су радили искповање, пронашли гробницу и скелет, узели мошти кнеза Лазара из Раванице и урадили ДНК анализу и утврдили да се ради о првом крвном сродству и свим анализама доказали да се ради о деспоту.

Ремек-дело архитектуре и уметности

Манастир и утврђење су ремек-дело архитектуре и уметности. Све, заиста, изгледа импресивно, како је и приметио наш пријатељ из Кореје.

Манастир је споља окружен великим бедемима и кулама, укупно их има 11, а напознатија је Дон Жон кула, односно Деспотова куле, која премашује висину од 30 метара. Куле су, наравно, служиле за одбрану од напада, али не само за то. Испод Деспотове куле била је природна поџемна вода и она је била заштићена тако да Турци нису могли да је затрују. У доњем делу куле била је житница са око 20 тона житарица и ту је могла да стане цела посада, војници, монаси и остали. Имали су услове за живот за годину дана.

Сматра се да је у оно време ту живело око 300 људи, јер је толико било места у трпезарији, која је имала два спрата, док је приземље служило као остава за намирнице. Манастир је један од најзначајнијих споменика српске средњевековне културе и припада такозваној „Моравској школи“. Реч је о стилу у којем је основа цркве крст. Црква је посвећена светој Тројици, а састоји се из два дела – припрате и наоса.

О томе шта је све манастир претрпео могао би да се сними филм!

Турци су га више пута пљачкали и палили, а припрата је у време владавине Аустријанаца у 18. веку била разорена експлозијом барута. У тој ексползији се била порушила комплетна сводна конструкција. Делимично је сачуван под из 15. века саграђен од мермера, брече и црвеног кречњака.
Турци су, својевремено, били скинули и оловни кров и више од једног века црва је прокишњавала и многе фреске су пропале, само једна трећина је сачувана. О томе како су се Турци односили према овом верском објекту говори и то што су цркву користили као шталу, где су чували коње…
… или то што су скидали злато са фресака и зидова.

Наравно, било је ту и верског фанатизма. У намери да ондашње становништво одврати од хришћанства, Турци су са на фрескама гребали лица и очи. Међутим, постоји и веровање да када су хтели да униште лик светог архангела Михаила да се он тада појавио пред њима, што их је уплашило и нису смели да наставе да уништавају његов лик.

Заиста, један од очуваних ликова на фрескама је његов!

Иако је очувана тек трећина оригиналних фресака, у цркви има шта да се види. Једна од најпознатијих је ктиторска композиција на којо је насликан деспот Стефан Лазаревић, који у у једној руци држи крст, а два анђела са стране му приносе мач и копље, као симбола витештва и храбрости. А Исус Христ му спушта круну на главу и тако га крунише. У левој руци деспот држи макету храма који поклања светој тројици.

Још једна занимљивост је што ћете само у Манасији моћи да видите 12 светих ратника који су мученички пострадали у време када је хришћанство било забрањено и сви они су приказани у покрету, што је јединствен случај.

Ресавска пећина!

Када сте већ у том крају, штета би било да не посетите Ресавску пећину, која се налази на око 20 километара од Деспотовца, на локацији познатој као Бабина глава.

Игор Ристић, један од водича, испричао нам је како је пећина откривена и шта све крије. За разлику од Постојнске јаме у Словенији, чији је симбол Човечија рибица, Ресавска пећина нема „своју“ особеност те врсте, али има нешто друго.

Захваљујући др Јовану Петровићу, који је први истражио ову пећину, данас можемо да се дивимо богатству ове пећине, чија је старост процењена на 80 милиона година, а која је врло богата накитима, кажу да ниједна у региону није богатија од ове.

Стазом дугом 800 метара (пећина је дугачка 4,5 километра, али је за туристе отворено 800 метара), пролазите кроз разне дворане – Корални канал, Бобанова дворана, Кепина дворана, Кристална дворана, а централно место заузима Концертна дворана и симбол ове пећине – Мајка са дететом.

Улазница кошта 350 динара, за децу је 300 динара, а у једној групи са водичем може да буде максимум 50 људи. Према речима водича Игора Ристића, у пећину долазе туристи из целог света, а највише страних је из Русије и арапских земаља…

Лепа је ова наша Србија, богата историјским наслеђем и предивном природом која као да нам поручује да имамо шта да чувамо, да имамо у чему истински уживамо и чиме да се поносимо.

Зато путујте са нама и после нас, обиђите Србију и њене драгоцености. А већ за две недеље водимо вас у нову авантуру.

Корисни савети за пут

  • Када уђете унутар зидина Манастира Манасија искључите или смањите телефоне, не дозволите да бука ремети спокој и мир монахиња које ту живе.
  • Без обзира на то у које доба године долазите у посету пећини, ОБАВЕЗНО понесите јакну. Температура у пећини је током целе године 7 степени Целзијусових.
  • У склопу комплекса пећине је ресторан у којем можете да се окрепите, а пре две године саграђен је и Авантуристички парк, где се можете играти заједно са својом децом (намењено је за децу старију од три године).
  • Након обиласка Ресавске пећине, у овом подручју, обавезно посетите и водопад „Велики Бук“, где након фотографисања, можете уживати и у српским специјалитетима.
  • И наравно не заборавите да понесете фотоапарат, нећете зажалити.
Share:
Политика управљања колачићима

О колачићима

Приликом посете интернет странице Нафтне индустрије Србије а.д. Нови Сад („НИС“), www.nisgazprom.rs, прикупљају се информације које су неопходне како би се унапредило Ваше корисничко искуство. Ове технологије, које укључују колачиће, пикселе, веб ознаке (енгл. web beacons) и гиф-ове, у овој Политици управљања колачићима заједнички називамо „колачићи“.

Информације о заштити података о личности који се обрађују од стране НИС-а можете пронаћи у нашој Политици приватности (линк), а уколико имате било које питање у вези са обрадом података о личности, молимо Вас да контактирате организациони део НИС-а надлежан за управљање заштитом података о личности, слањем упита на адресу електронске поште fkz@nis.eu.

Коришћењем колачића (енгл. „cookies“) на нашој интернет страници можемо прикупљати податке о Вашем рачунару који могу да укључују IP адресу, тип претраживача (енгл. browser), име домена, време приступа и адресе интернет страница. На интернет страници www.nisgazprom.rs је омогућена примена колачића само у случају да сте нам за ту активност дали Ваш пристанак одабиром одговарајуће опције у делу подешавања опција за управљање колачићима (линк до подешавања).

Шта су колачићи

Колачићи су мале текстуалне базе података (датотеке) које се обично преузимају на Ваш рачунар, таблет или мобилни уређај (у наставку текста: уређај) с интернет локација које посећујете. Колачићи се користе за рад свих функција интернет странице, остваривање бољег корисничког искуства, а омогућавају и вршење аналитике посета страници и напредно онлине оглашавање.

Врсте колачића

Како бисте боље разумели колачиће и како их контролисати, у наставку можете сазнати које врсте колачића постоје, као и како се исти користе на интернет страницама:

  • Колачићи првог лица (енгл. „first party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала организација чију интернет страницу посећујете познати су као колачићи „првог лица“.
  • Колачићи трећег лица (енгл. „third party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала друга организација у односу на ону страницу коју посећујете познати су као колачићи „трећег лица“.
  • Стални колачићи (енгл. „persistent cookies“)
  • Стални колачићи остају сачувани на Вашем уређају и након затварања интернет претраживача. Уз помоћ ових колачића интернет странице чувају податке како би Вам се олакшало њихово коришћење. На пример, интернет странице које захтевају унос корисничког имена и лозинке ће запамтити Ваш унос који ће се појављивати при свакој новој посети.
  • Привремени колачићи (енгл. „session cookies“)
    Привремени колачићи уклањају се с Вашег уређаја у тренутку затварања интернет претраживача путем којег сте посетили одређену интернет страницу. Помоћу ових колачића странице похрањују привремене податке који служе за њено исправно функционирање.

Које колачиће користи интернет страница нисгзпром.рс

Колачићи који се користе на интернет страницама НИС-а подељени су у четири категорије:

Неопходни колачићи или строго потребни колачићи су колачићи који се употребљавају како би страница могла да функционише и не могу бити искључени. Можете подесити Ваш интернет претраживач да Вас обавести о кориш
ењу или да блокира ове колачиће, али у том случају неки делови интернет странице неће функционисати

Остали колачићи – од сталних колачића НИС користи:

  • Уколико подешавате језик, величину фонта или одређену верзију сајта (нпр. режим високог контраста), за то се користе колачићи за подешавање корисничког интерфејса. По извршеном подешавању није потребно да наводите своје преференције приликом следеће посете овом сајту.
  • Ако користите делове сајта за чији приступ вам је потребна регистрација, у ту сврху на ваш рачунар постављамо колачић за аутентификацију. Ово вам омогућава одлазак и повратак на те делове сајта без поновне аутентификације.
  • Како бисмо пратили број посета ради мерења и побољшања перформанси наше интернет странице, користимо колачиће првог лица. Захваљујући овим колачићима можемо одредити које странице су популарне односно мање популарне. Такође, захваљујући њима можемо да видимо на који начин се посетиоци крећу на интернет страницама, односно како их користе. Све информације које ови колачићи прикупљају су агрегирани, те представљају анонимизоване податке. Уколико не дозволите ове колачиће, нећемо имати информацију када сте посетили нашу страницу.
  • За праћење мрежне статистике можемо користити и сервисе попут Google Analytics. У том случају Google на ваш рачунар поставља колачић трећег лица. Такав колачић поставља се и када користимо Гоогле мапе.
Спецификација колачића
Категорија колачића
Назив колачића
Опис колачића
Аналитички колачић
1P_JAR
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_GRECAPTCHA
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
ANID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
DV
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
NID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGPC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGP
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OTZ
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
SNID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_c;;i
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
rc::a
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq_tm
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.qc
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.zpc.
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_grecaptcha
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Неопходни
authToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
authTokenData
Колачић који садржи системске податке улогованог корисника.
Неопходни
refreshToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
cookie_consent_settings
Колачић који чува податке о томе који су колачићи прихваћени од стране корисника.

Укључивање и искључивање колачића

На интернет страници нисгазпром.рс корисник у сваком тренутку може искључити или укључити колачиће променом подешавања понуђених опција управљања колачићима. Ако искључите колачиће, исти се неће чувати на Вашем интернет претраживачу. Колачићи се могу искључити и преко подешавања интернет претраживача.

Сврха колачића је побољшање и омогућавање употребе наших интернет страница и њихових процеса, те је потребно имати у виду да спречавањем или брисањем колачића можете онемогућити функционисање свих делова странице или проузроковати њихов другачији рад и изглед у интернет претраживачу.

Уколико искључите оглашивачке колачиће могуће је да приказивање наших огласа буде мање релевантног садржаја за Вас или Вам се исти оглас може показати више пута него што то желите.

Интернет претраживачи омогућавају промене подешавања колачића. Подешавања се најчешће налазе у менију „Опције” (енгл. „Options“) или „Параметри” (енгл. „Preferences“). Доле наведени линкови могу бити од помоћи уколико корисник жели боље да разуме ова подешавања:

Такође, као извор додатних информација за управљање колачићима можете да користите и страницу
www.aboutcookies.org.

Додатне информације о колачићима

Друштвене мреже такође могу да постављају колачиће на Ваш рачунар. То се догађа на интернет страницама које вам омогућавају пријаву и регистрацију путем налога друштвених мрежа, те уколико делите садржај интернет странице на друштвеним мрежама. Конкретни утицај на Вашу приватност ће се разликовати од друштвене мреже до друштвене мреже и зависи од подешавања приватности које сте изабрали на тим мрежама. Како управљати овим колачићима можете сазнати на интернет страницама тих друштвених мрежа.

На следећим линковима можете да сазнате више информација о колачићима и правилима приватности:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.