Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / Пуна врећа разлога да Србијом путујете и 2023.

Пуна врећа разлога да Србијом путујете и 2023.

Свуда пођи, кући дођи. Стара је народна којом се испраћа на далеке путе. Ваља туђе видети, али понајпре своје упознати. У том духу, уместо да завртите глобус, раширите карту домовине, зажмурите и нека прстић одабере. Штагод да покаже, омашио није. Доживећете изненађења и неочекивано, лепоте бајне и оне мање сјајне, понегде немар и нехај, чешће бригу и гостопримство. Али кудгод се упутили, пошли сте и дошли кући својој.

 1. Јер на српским планинама обитава здравље

Шумовите, снеговите, ветровите, осунчане, некад сурове, вазда лековите. За око, душу и тело. Брдовити Балкан издашан је био према Србији.

 Јер је Тара неприкосновена мисица Србије

Поуздано се не зна када је лентом овенчана, али биће да ће се њоме шепурити док је света и века. Родила се у западном делу отаџбине наше, између дубоког кањона Дрине и долине реке Ђетиње, где се ослања на обронке Златибора. Небесима пркоси са 1.591 метра, на врху Козјем риду. Своје горско рухо разгрнула је преко хиљаде хектара густе четинарске и листопадне шуме, проткала их златастим пашњацима и зеленкастим пропланцима и напојила бистрим водама. Под скуте је пригрлила више од трећине флоре Србије. Око врата је нанизала прегршт драгуља. Највреднији, који ју је надалеко прославио, је Панчићева оморика. Реликтну врсту смрче, витку и високу, необичне пирамидалне крошње, открио је српски ботаничар Јосиф Панчић 1875. године. Уређено је десетине километара пешачких и бициклистичких стаза. Њима се стиже до видиковаца на којима дах застаје. И чудесне шуме горостасних стабала прашумског типа, резервата Црвеног потока, где се тло подно ногу угиба. Целокупним царством Таре господари мрки меда, највећа зверка Европе. Долични чувар и најповлашћенији становник. Има око шездесетак јединки. Може се посматрати у природном окружењу из чека на хранилиштима, наравно уз пратњу водича. Сусрет са мрком грдосијом свакако је изазов и несвакидашње искуство. Национални је парк. Звање одвише мањкаво за сва њена чаробњаштва. Народ не мари много за званичне титуле, па своју мезимицу сматра горском богињом Србије.

8 разлога да посетите Тару

 Јер су Хомољске планине неспутана красота

Угнездиле су се у источној Србији на просечној висини од око 900 метара. Обрасле храстовим и буковим шумама и прекривене непрегледним ливадама недре разноврсно и лековито биље и шумске плодове. Дом су многим животињама. Уточиште и спокој су нашле у нетакнутој природи где се још дају спазити катуни, где се стада башкаре на пространим пашњацима и где се справљају врхунски сиреви и непревазиђени мед. Некада су служиле као збег народу и хајдучији што због неприступачног терена, што због многобројних пећина. Најпознатије су Церемошња и Равништарка. Област Хомоља дичи се Горњачком клисуром коју је река Млава усекла кроз раскошну, необуздану природу која таји многа верска здања и остатке средњевековног града Ждрела. За Хомоље су везане и многе мистичне приче и легенде. Овде се сазнаје за “воду која ћути” и слушају занимљива народна предања. Без много посетилаца, те природа газдује, суверено.

6 разлога да посетите Хомоље

ВИДЕО

Пуна врећа разлога да Србијом путујете и 2023.

Јер је Рудник стражар срца Србије

Обавеза, али и част коју је преузео као највиша планина Шумадије са осам врхова изнад 1.000 метара надморске висине. Због рудног богатства, по којем је и назван, али и примамљивог положају насељен је одавнина. А где је руда, ту је и новца, па је управо на Руднику искован први српски динар ћириличким писмом, динар краља Драгутина. Природно је благо. Густе шуме, претежно букове, бистри потоци, чудна ружа ветрова, и велика осунчаност заслужни су за титулу ваздушне бање. Трагови дуге историје су посвуда, а митови везани за имена рудничких села још се приповедају. О богатој прошлости сведочи и Прљуша, окно праисторијског рудника, које судећи по налазима, потиче из четвртог и трећег миленијума пре нове ере. Остаци некадашњег рудника видљиви су и данас на сређеном археолошком налазишту које је уједно и видиковац. Одатле се оком грли Шумадија, све до Гружанског језера. Руде олова и цинка ваде се и данас. А за комадић горског кристала не мора се копати. Само пажљиво корачати и око изоштрити.

7 разлога да посетите Рудник и Горњи Милановац

 2. Јер су језера Србије водене оазе

У недостатку слане воде, слатка су утеха и освежење у врелим летњим данима. И много више. Станишта су многим биљчицама и животињицама, гнездилишта и зимовалишта разноликим птичицама, омиљена излетишта, скровишта за осаму, и стецишта надметања и дружења.

Јер је Заовинско језеро смарагдно око Таре

Чаробно, а вештачко. Настало је касних седамдесетих преградњом кањона Белог Рзава на скоро 900 метара надморске висине. Име је понело по селу Заовине, најпространијем у општини. Стрме обале некадашње котлине испуниле су воде нестварних, егзотичних боја. Од плавичастих тонова, преко јарке тиркизне до смарагдно зелене. Ових дана човек га је наружио. Воду му исцедио и обале оголио. На корак до судњег дана. Но, и тако усахло, своје боје не да. Познато је и као место где је Панчић открио посебну ендемску врсту оморике. Утисак тренутно побољшава, а иначе употпуњује, језеро Спајићи, од Заовинског одвојено браном. Боје модро плавих морских дубина у загрљају густих четинара. Када се човек не петља, језерски су двојац без премца.

8 разлога да посетите Тару

 Јер је Гружанско језеро Шумадијско море

Још један вештачки језерски бисер Србије. Како је настало је преграђивањем једне од најдужих и водом најбогатијих шумадијских река, Груже, по њој је и названо. Пето је највеће језеро у Србији, дуге, углавном приступачне и прилично разуђене обале, обрасле ливадама и шумарцима. Богато је рибом те је омиљено место пецароша. Уживају и љубитељи веслања, кајака, па и сурфовања када се ветар одобровољи. Поборници сувоземних активности шетају, возе бајс, трчкарају, читају, или са пријатељима ћакулају. Тренутно, чини се, не ужива велику популарност, али се смештајни и угоститељски објекти граде, те се у догледно време може очекивати да заиста заживи као Шумадијско море.

6 разлога да посетите Гружанско језеро

 Јер су Белоцркванска језера бисерна ниска Баната

Због њих седам, Белу Цркву зову градом језера. Сва су вештачка. Створена почетком прошлог века ископавањем шљунка. И сва се радо походе због својих посебних чари. Притајених и мирних плажа, улова големих риба, ветра кога јуре сурфери и једриличари, али и добре забаве и ноћног провода. Најпознатије и најпосећеније је Градско. Лепо уређено са бетонском и шљунковитом плажом, тушевима, базеном за ватерполо, скакаоницама, угоститељским објектима, тезгицама са разним дрангулијама, и смештајним објектима. И ноћу се да уживати на осветљеној пешачкој и трим стази која се протеже око целог језера. Излетници воле да се брчкају и у Врачевгајском, Шаранском и Шљункари, док су остала три “дивља” и походе их углавном рониоци и страствени риболовци. За сваког понешто, а у сваком вода чиста.

6 разлога да посетите Делиблатску пешчару

3. Јер су српске светиње спомен несаломивости

Сметале су сваком завојевачу и многим нечастивима. Рушене, паљене и харане. Али су их црква, народ и српски владари упорно обнављали и изнова градили. Данас из сваког кутку српског тла сведоче да ни ватра ни мач, нити најсилнија сила дух и веру сломити не могу.

Јер је манастир Рача сачувао Мирослављево јеванђеље

У бајковитој недођији, у недрима шумовитих падина Таре, на десној обали речице Раче издиже се велелепно здање. Цветним двориштем беспрекорно сређеним господари повисока звонара, од камена. У цркви, живописаној неуобичајено оивиченим фрескама, налази се један од најлепших иконостаса у Србији и похрањене су мошти њеног првог задужбинара, краља Драгутина. Изградио ју је седамдесетих година XИИИ века, свега неколико километара од данашње Бајине Баште. Прошлост јој је сурова, понајпре херојска. Одгрудобранила је најстарију сачувану српску рукописну књигу. У Другом светском рату, Мирослављево јеванђеље поверено је рачанским монасима који су га прикрили дубоко у земљу, подно камених плоча испод олтара. Тамо је преживела бугарско разарање и паљење 1943. Упркос сталним претњама, најдрагоценија српска покретна баштина је одбрањена. Тако Рача заслужи вечно хвала.

9 разлога да посетите Бајину башту

Јер је манастир Горњак Лазарева задужбина

Удомио се у срцу Горњачке клисуре, у живописној природи, подно стрмих литица планине Јежевца, на левој обали Млаве. Некада зван Ждрело, данас Горњак. Једно предање каже да је име добио по средњевековном оближњем граду, а друго да је назван по горњаку, горском ветру. Задужбина је кнеза Лазара који је желео да учини мали принос Богородици. Грађена је између 1379. и 1381. године у моравском стилу. Од средњевековних грађевина сачувани су главна манастирска црква посвећена Ваведењу, капела Светог Николе и испосница Григорија Горњачког. У конаку је направљена капелица посвећена Светом Илији. Ту је ковчег са, како се верује, чудотворним моштима Григорија Горњачког. Да не би пљачкаша, данас би баштинио повељу цара Лазара, чашу са његовим иницијалима, златни путир који је даровао манастиру, и барјак цара Душана. Драгоцености одоше у неповрат, али је манастир прегрмео све недаће и опстао.

6 разлога да посетите Хомоље

Јер је црква у Борчу Камена красотица

Удомила се у крилу Борачког крша, са три стране заклоњена стрмим литицама, а са четврте вековним липама. Грађена је у византијско-српском стилу са свега два малена узана прозорчета. Унутрашњост скрива велелепни дрвени иконостас са дрвеним крстом изнад. Остаци фресака које се тек назиру потичу из XВИ века. Првобитна црква изграђена је у време краља Драгутина, крајем XИИИ века. Касније су је обнављали многи српски владари. Званично зван Храм Светог архангела Гаврила данас је под заштитом државе. Прекопута црквеног поседа је старо гробље у Борчу. Иако запуштено, изузетно је занимљиво. Неколико стотина надгробних споменика различитих облика и величина, са капом на врху, разноврсних, живописних и прилично чудноватих шара и исписа. Неми сведоци недокучених тајни прошлости.

6 разлога да посетите Гружанско језеро

 4. Јер српски градови говоре различитим дијалектима

Језик је и те како огледало прошлости. А овде су копља укрштали скоро па сви. Исток са Западом, Север са Југом. И изломише их, ал’ узалуд. Но, оставише покоју реч, које је народ прихватио, себи прилагодио и неретко извитоперио. Свако место, па и заселак има своје народске изразе, локализме и различите изговоре. Да ли су употреби свих седам, или тек два, три падежа, говор је обележје краја и уз различиту архитектуру и обичаје даје сваком препознатљиви печат.

Јер је Кикинда романтична варош

Типично војвођански градић ушорених кућица, разнобојних и углавном сређених фасада са прегршт детаља и украса. Градили су га Аустроугари па су све улице под правим углом. Једна је посебна и међу најлепшима у свету. Дуга око два километра оивичена дрворедом од око 400 стабала иза којих се промаљају куће, махом породичне, живих и пастелних боја и занимљивих капија. Позната је и по другом највремешнијем становнику Србије, Кики, која се, према проценама родила пре око пола милиона година. Копија мамутице у природној величини, крштене по имену града где је ископана, постављена је у дворишту Народног музеја Кикинде, а скелет, готово читав, на првом спрату. Дом је јединој сувачи у Србији, млину на суви погон, са великим точком кога су покретали упрегнути коњи. Иако не меље од 1945. све је сачувано у изворном облику, само коња нема. Банатски градић је зими уточиште ноћним буљавим грабљивицама, совама, а у септембру домаћин Данима лудаје, како мештани зову тикву. Љупка равничарска варош, уметничког духа и хране од које може да се побенави.

7 разлога да посетите Кикинду

 Јер Врањем тече врела јужњачка крв

Удомљен у долини Јужне Мораве, у котлини међ’ три планине, чува дух старине, пажљиво и љубоморно, нудећи своју јужњачку душу свима и на сваком кораку. Град севдаха и мерака, песме и игре, и Борисава Станковића. Великог романсијера и творца Коштане и Софке. Чува Врање успомену на свог Бору у његовом родном дому у калдрмисаном сокачету, уз столетни дуд, винову лозу и старински намештај. Не заборавља ни забрањено ашиковање богате Туркињице и српског пастира, чија трагична љубав је овековечена Белим, званим још Мостом љубави. Ту, на самој обали је малена дрвена црква Свете Петке, позната и као Крстата џамија, дуге и необичне историје. Не заборавља ни свог Паваротија, Станишу Стошића, који је прославио врањски мелос. Добио је почасно место на пешачкој џади, испред Народног музеја Врања. Прилично чист, срдачан и темпераментан град. Душу разгали и срце распева очас. Страствено и искрено. У духу оне старе: “У Врање нема лагање“.

8 разлога да посетите Врање

Јер је Вишеград надахнуо једног нам нобеловца

Није унутар граница Србије, али нам је довољно близак и присан по много чему да га радо походимо. Путује се без пасоша и перипетија, бродићем са језера Перућца или колима преко Мокре Горе. Разбашкарио се преко обе обале Дрине. Много га је плаховита Зеленика коштала кроз историју, али и разне благодети, па и светску славу подарила. Премошћена је најзнаменитијом ћупријом на свету, мостом Мехмед-паше Соколовића 1577. године. А неколико векова касније, у посету Вишеграду стиже Иво Андрић да детињи и школу изучи. Израсте у великог писца и своје највредније дело посвети овом поднебљу и назва га по градитељском остварењу од белог камена на девет моћних стубова, сасвим једноставно “На Дрини ћуприја“. Доделише му најцењенију награду, Нобелову. И тако се Вишеград нераскидиво везао за Андрића. Одужио му се спомеником, додуше скромним, и Спомен-учионицом у којој се школовао. Касније се малко умешао и филмски чудотворац Кустурица и Вишеграду подарио Андрићград, да нобеловцу вечност зајамчи. Постарао се да Иви друштво праве још два великана, Никола Тесла и Петар ИИ Петровић Његош. Ваља их држати на окупу. Живахна, весела и надасве гостољубива варошица којом одасвуд провејава дух старих времена.

7 разлога да посетите Мокру гору и Вишеград

5. Јер је природа Србије разиграна

Од златних житница равничарског севера, родних воћњака брдовите Шумадије, жуборних извора и бистрих потока, силовитих река и брзака, горостасних планина истока и југа, и раскоши бујне запада. Нема шта нема. Па ко шта воли, нек изволи. Неретко је природа и распевана. Оглашавају се њени житељи радујући се што их храни и штити. Могла би исто и нас, ако икад научимо да је чувамо.

Јер је Крупајско врело хомољска чаролија

У подножју планине Бељанице, са десне стране Крупајске реке, измештено од света и заборављено од времена, у густом неокаљаном растињу притајило се благо Хомоља. Плава и зелена се поигравају својим најјаркијим и најпитомијим нијансама осликавајући бајковити крајолик. И хук слапова који се не да надгласати. Најчистија и најбистрија вода. Приде и златоносна. Предање вели да су Хомољске планине прогутале големо благо које се скрива на дну Крупајског врела у златној пећини, коју чува водени дух, вероватно злочест. До пећине води мрежа канала, открили су рониоци. Да ли су се докопали иједног грумена злата, није познато. Споменик је природе од националног значаја. Лепота која боли, јер одвише је ретка.

6 разлога да посетите Хомоље

Јер је Обдска бара најстарије заштићено добро Европе

Звање носи још од далеке 1874. године, а име по оближњем манастиру Обеду.  Данас је специјални резерват природе и једно од најбогатијих и најочуванијих станишта живог света у Панонском басену. Парк за одмор је удешен за целодневно ленчарење и дружбу и опремљен ложиштима за котлић и роштиљ. Са видиковца се осматра околиш који се ближе упознаје бициклом или шетњом. Кроз шуму се мора искључиво обележеним стазама јер вреба живо блато. Вожња мочварно-шумском пространству чамцем на весла или у скупини катамараном је посебни угођај. Успут се да видети главни овдашњи предатор, орао белорепан, жута чапља, у народу звана дангуба, и корњачице, а у позадини се непрестано чује крекетање трстењака, малих наранџастих птичица. У царству растиња и птица се тихује. Јер све друго пева.

6 разлога да посетите Обедску бару

Јер су Загајачка брда травнате дине

Стиже се пешчарским путем до обелиска, највише тачке, одакле се поглед пружа на неочекивани крајолик. Израња однекуд из једноличне равнице. Валовита, зелена брдашца. Некада у прадавна времена, бејаху пешчане дине. Простиру се унедоглед…тамо негде до силовитог Дунава. Усталасани травнати тепих, свеже потшишан. Без војске косаца, тек још једно чаробњаштво природе. Баршунасти саг проткан је шумовитим украсима. Поједина стабла, махом патуљаста, расту усправно, поједина, на падинама брдашаца, укосо. Као да своје руке пружају сродницима преко удолина које их раздвајају. Налазе се на ободима Специјалног резервата природе “Делиблатска пешчара”, највеће у Европи. Један је од најважнијих центара биодиверзитета у Европи и најзначајније степско подручје наше домовине, али и међународно значајно станиште птица. Данас од пустињских предела ни трага. Али, постојала су некада. Тада је наша неукротива Кошава развејавала песак нашироко. Да би му се некако супротставила, владарка хабзбуршких поседа Марија Терезија почела је пошумљавање и тако пустара временом доби бујни изглед.

6. Јер су српска историја и култура кумови

Не зна се тачно када су се окумили, али сва је прилика да веза гушћа од крви потиче из прадавних времена неких. Јер од када се на овом простору историја рачуна, култура је прати укорак. А да не би историја тако страхотна и ратничка, каква би нам културна баштина данас била? Очувана, савршена и вероватно једнолична. Али искупила се историја за недаће и зла, одредивши свим незваним и немилим посетиоцима да свој траг утисну. И тако нам завешта богату, разноврсну и особиту културну баштину. За дику.

Јер је Феликс Ромулијана несуђени дом последњег римског бога

Сматра се најочуванијим примером посебне римске дворске архитектуре. Градио је римски цар Галерије крајем ИИИ и почетком ИВ века и назвао у част своје мајке Ромуле. Намеравао је да се у њој настани пошто се са трона повуче. Но, болест га је предухитрила, те здање никада није довршено. Унутар зидина бедема са 20 горостасних кула налазе се пагански храмови, хришћанске цркве, терме са подним грејањем, и палата која је била раскошно украшена зидним оплатама, скулптурама и подним мозаицима који се сврставају међу најбоља остварења касноантичког доба. Тренутно се може видети само један, али ће и други, који тренутно одмарају под песком, ускоро бити откривени. На врху оближњег брда Магуре издижу се две полулопте, хумке Галерија и његове мајке. Уједно и последња забележена апотеоза – претварање у богове. Ромулијана, звана и Гамзиград по оближњем селу, уписана је на листу Светске културне баштине организације УНЕСКО 2007. године. Вредне ископине са налазишта, скулптуре и два велелепна мозаика изложени су у Народном музеју Зајечара. Те да би утисак о Ромулијани био потпун, мора се скокнути до града Зокија Радмиловића и Николе Пашића.

8 разлога да посетите Зајечар

Јер српски музеј хлеба баштини дух народа

Српски музеј хлеба – Јеремија основао је 1995. године сликар Слободан Јеремић, из љубави према сопственом наслеђу. Приказује пут зрна пшенице од “земље, преко хлеба, до неба“, октривајући како се хлеб правио некада, његов значај и симболику, али сведочи и о људима и њиховим обичајима и начину живота. Већина од око 2.000 изложених предмета може се дотаћи, није под стаклом, јер контролисана прашина је саставни део музеја. Посебно занимљива је збирка обредних хлебова, богато сведочанство духовности и разноликости обичаја. Поставка је оплемењена делима домаћина и црквицом која је посвећена српској слави. Осликани су владари лозе Немањића, српски светитељи и старе словенске богиње и богови. За Награду европски музеј године номинован је 2017. Налази се у Пећинцима и врата посетиоцима отвара суботом и недељом. Величанствен омаж српском наслеђу и хлебу нашем насушном. Јединствен у Србији.

Јер је Тршић постојбина данашње азбуке

Родно је место Вука Стефановића Караџића. Сакупљача народних умотворина и песама, реформатора српског језика, и писца првог српског речника и граматике. У аманет нам је оставио много вредног, али оно најдрагоценије, најпосебније је азбука. Јединствено писмо на свету. Фонетско, савршено. Вуков родни крај је убрзани час писмености, културе и историје. На маштовит начин учи се о народним обичајима, веровањима и традицији кроз 30 Вукових азбучних ковчежића, за свако слово српске азбуке. И то на модерна начин, преко QР кода. На данас запостављене врлине попут части, правде и људскости подсећају народне умотворине урезане на дрвеним таблама. Вуков дом је још једно подсећање да се велике главе рађају у скромним кућерцима, далеко од градског блиставила. Завичај достојно чува успомену на свог Вука. Чисто, зелено, природно.

Азбука је много више од писма. За оне који су је заборавили или је се пак одрекли, Тршић је савршено место да знање обнове и њену важност разумеју. А и да се присете речи Вука, који је године провео у туђини, у Бечу, где је и преминуо: “Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије…”

8 разлога да посетите Лозницу и Тршић

Share:

Можда те додатно интересује:

Drive Cafe - највећи coffee shop у Србији

На више од 300 бензинских станица широм Србије можеш уживати у врхунској кафи и јединственим залогајима који ће сваки предах на путу учинити окрепљујућим. Направи квалитетну паузу, одабери освежавајући напитак или испробај производе из широког асортимана хране у Drive cafe ресторанима – само на НИС Петрол и Газпром бензинским станицама.

Сазнај више

"Са нама на путу" - вози и штеди

Учлани се онлине и бесплатно у број један програм лојалности за возаче у Србији и већ данас оствари попуст на гориво, Drive Cafe напитке, и на многобројне производе на свим НИС Петрол и Газпром бензинским станицама.   Инсталирај „Са нама на путу“ апликацију и уштеди!

Сазнај више
Политика управљања колачићима

О колачићима

Приликом посете интернет странице Нафтне индустрије Србије а.д. Нови Сад („НИС“), www.nisgazprom.rs, прикупљају се информације које су неопходне како би се унапредило Ваше корисничко искуство. Ове технологије, које укључују колачиће, пикселе, веб ознаке (енгл. web beacons) и гиф-ове, у овој Политици управљања колачићима заједнички називамо „колачићи“.

Информације о заштити података о личности који се обрађују од стране НИС-а можете пронаћи у нашој Политици приватности (линк), а уколико имате било које питање у вези са обрадом података о личности, молимо Вас да контактирате организациони део НИС-а надлежан за управљање заштитом података о личности, слањем упита на адресу електронске поште fkz@nis.eu.

Коришћењем колачића (енгл. „cookies“) на нашој интернет страници можемо прикупљати податке о Вашем рачунару који могу да укључују IP адресу, тип претраживача (енгл. browser), име домена, време приступа и адресе интернет страница. На интернет страници www.nisgazprom.rs је омогућена примена колачића само у случају да сте нам за ту активност дали Ваш пристанак одабиром одговарајуће опције у делу подешавања опција за управљање колачићима (линк до подешавања).

Шта су колачићи

Колачићи су мале текстуалне базе података (датотеке) које се обично преузимају на Ваш рачунар, таблет или мобилни уређај (у наставку текста: уређај) с интернет локација које посећујете. Колачићи се користе за рад свих функција интернет странице, остваривање бољег корисничког искуства, а омогућавају и вршење аналитике посета страници и напредно онлине оглашавање.

Врсте колачића

Како бисте боље разумели колачиће и како их контролисати, у наставку можете сазнати које врсте колачића постоје, као и како се исти користе на интернет страницама:

  • Колачићи првог лица (енгл. „first party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала организација чију интернет страницу посећујете познати су као колачићи „првог лица“.
  • Колачићи трећег лица (енгл. „third party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала друга организација у односу на ону страницу коју посећујете познати су као колачићи „трећег лица“.
  • Стални колачићи (енгл. „persistent cookies“)
  • Стални колачићи остају сачувани на Вашем уређају и након затварања интернет претраживача. Уз помоћ ових колачића интернет странице чувају податке како би Вам се олакшало њихово коришћење. На пример, интернет странице које захтевају унос корисничког имена и лозинке ће запамтити Ваш унос који ће се појављивати при свакој новој посети.
  • Привремени колачићи (енгл. „session cookies“)
    Привремени колачићи уклањају се с Вашег уређаја у тренутку затварања интернет претраживача путем којег сте посетили одређену интернет страницу. Помоћу ових колачића странице похрањују привремене податке који служе за њено исправно функционирање.

Које колачиће користи интернет страница нисгзпром.рс

Колачићи који се користе на интернет страницама НИС-а подељени су у четири категорије:

Неопходни колачићи или строго потребни колачићи су колачићи који се употребљавају како би страница могла да функционише и не могу бити искључени. Можете подесити Ваш интернет претраживач да Вас обавести о кориш
ењу или да блокира ове колачиће, али у том случају неки делови интернет странице неће функционисати

Остали колачићи – од сталних колачића НИС користи:

  • Уколико подешавате језик, величину фонта или одређену верзију сајта (нпр. режим високог контраста), за то се користе колачићи за подешавање корисничког интерфејса. По извршеном подешавању није потребно да наводите своје преференције приликом следеће посете овом сајту.
  • Ако користите делове сајта за чији приступ вам је потребна регистрација, у ту сврху на ваш рачунар постављамо колачић за аутентификацију. Ово вам омогућава одлазак и повратак на те делове сајта без поновне аутентификације.
  • Како бисмо пратили број посета ради мерења и побољшања перформанси наше интернет странице, користимо колачиће првог лица. Захваљујући овим колачићима можемо одредити које странице су популарне односно мање популарне. Такође, захваљујући њима можемо да видимо на који начин се посетиоци крећу на интернет страницама, односно како их користе. Све информације које ови колачићи прикупљају су агрегирани, те представљају анонимизоване податке. Уколико не дозволите ове колачиће, нећемо имати информацију када сте посетили нашу страницу.
  • За праћење мрежне статистике можемо користити и сервисе попут Google Analytics. У том случају Google на ваш рачунар поставља колачић трећег лица. Такав колачић поставља се и када користимо Гоогле мапе.
Спецификација колачића
Категорија колачића
Назив колачића
Опис колачића
Аналитички колачић
1P_JAR
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_GRECAPTCHA
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
ANID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
DV
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
NID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGPC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGP
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OTZ
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
SNID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_c;;i
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
rc::a
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq_tm
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.qc
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.zpc.
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_grecaptcha
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Неопходни
authToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
authTokenData
Колачић који садржи системске податке улогованог корисника.
Неопходни
refreshToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
cookie_consent_settings
Колачић који чува податке о томе који су колачићи прихваћени од стране корисника.

Укључивање и искључивање колачића

На интернет страници нисгазпром.рс корисник у сваком тренутку може искључити или укључити колачиће променом подешавања понуђених опција управљања колачићима. Ако искључите колачиће, исти се неће чувати на Вашем интернет претраживачу. Колачићи се могу искључити и преко подешавања интернет претраживача.

Сврха колачића је побољшање и омогућавање употребе наших интернет страница и њихових процеса, те је потребно имати у виду да спречавањем или брисањем колачића можете онемогућити функционисање свих делова странице или проузроковати њихов другачији рад и изглед у интернет претраживачу.

Уколико искључите оглашивачке колачиће могуће је да приказивање наших огласа буде мање релевантног садржаја за Вас или Вам се исти оглас може показати више пута него што то желите.

Интернет претраживачи омогућавају промене подешавања колачића. Подешавања се најчешће налазе у менију „Опције” (енгл. „Options“) или „Параметри” (енгл. „Preferences“). Доле наведени линкови могу бити од помоћи уколико корисник жели боље да разуме ова подешавања:

Такође, као извор додатних информација за управљање колачићима можете да користите и страницу
www.aboutcookies.org.

Додатне информације о колачићима

Друштвене мреже такође могу да постављају колачиће на Ваш рачунар. То се догађа на интернет страницама које вам омогућавају пријаву и регистрацију путем налога друштвених мрежа, те уколико делите садржај интернет странице на друштвеним мрежама. Конкретни утицај на Вашу приватност ће се разликовати од друштвене мреже до друштвене мреже и зависи од подешавања приватности које сте изабрали на тим мрежама. Како управљати овим колачићима можете сазнати на интернет страницама тих друштвених мрежа.

На следећим линковима можете да сазнате више информација о колачићима и правилима приватности:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.