Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / Прегршт разлога да путујете Србијом и у 2022.

Прегршт разлога да путујете Србијом и у 2022.

Србија – на ушћу светова и култура, на раскршћу народа и вера. У ковитлацу мразног северца и врелог југа, на попришту непомирљивости Запада и Истока. Где се историја рачуна од искона, бојеви одавно не броје, а духовност сведочи дичним светињама. Где врело не зна куд вода отиче, воћњак који плод недри, нити тло шта подно њега тавори. Равничарска и горштачка. Где градови у будућност хрле, док сељак понегде још огњиште жари, а домаћин намерника, без да му мисли зна, дому прима. Савремена и традиционална. Да је туђа не би ваљало. А да јесте, вредновали бисмо је више.

1. Јер природа Србије је богомдана

Многим странцима уста су пуна хвале за природне красоте наше домовине. Да је богомдана опис је наше познанице Немице, која је пропутовала свет. Донеле је једном воде Дунава, а Србија је омађијала те јој се радо враћа. Често се чини да је људима преко „гране“ Србија лепша него њеним житељима. Да ли је и странцима, као и нама, трава увек зеленија у комшијском дворишту, или пак истину зборе.

ВИДЕО

Прегршт разлога да путујете Србијом и у 2022.

Јер Пештер је бајка природе

За многе је тек српски Сибир, тамо негде богу иза ногу, где веју велики снегови и немилосрдно мрзне. Уистину, садржаја на највећој висоравни Балкана удомљеној међ’ седам планина и гора нема, али је природа као да ју је Бог за себе стварао. И призвао себи крда оваца, кравица и коња да се башкаре пространим суватима. У миру. Нестварна питомина и складни суживот са природом, често одвише суровом, малобројног становништва. Срдачни, гостољубиви, насмејани. Обрадују се свакој души која однекуд наиђе. Пештер треба доживети душом и то пре него и на њега насрну мешалице и багери.

Јер Увац је српски Колорадо

Тако га зову поједини мештани. Нисмо посетили Велики кањон, али према расположивим фотографијама и видео записима поређење је неправедно према изузетностима Увца. Није баш све америчко боље и лепше од српског, можда је само веће. Наша клисура дичи се задивљујућим укрштеним меандрима, бујним зеленим околишем, смарагдном водом у коју се безбрижно лети урања, и Леденом пећином богатом накитом. Приде и својим небеским стражарима. Белоглавим суповима који су се удомили у стрмим увачким литицама у једној од највећих колонија у Европи. Горостаси моћних крила и савршеног лета. И видиковцима са којих се пружа поглед који се не да дочарати речима. Није Увац никаква верзија Колорада, већ јединствени српски драгуљ. Дуго је чамио у непознаности, а онда га је неко „открио” и сасвим заслужено је постао један од најпрепознатљивијих пејзажа Србије. Кад је Увац успевао годинама, биће да се још понеки сличан бисер негде притајио.

Јер Ђердап је ремек-дело Дунава

Нису све подунавске земље имале срећу да им плава река буде голема и силна. Али Србија јесте, добрим делом. Код Голубачког града више сличи морским водама. Опустио се и размахао, али не задуго. У сусрету са масивним планинама утеран је у највећу клисуру пробојницу Европе, дуж више од 100 километара, до утврђења Диана код Кладова. У Ђердапској клисури, Дунав деле Србија и Румунија. Извајала је моћна река уз помоћ стена бајковите крајолике. Издашнија је штогод била према десној, српској обали. У својој борби са литицама умало је изгубио част у теснацу Малом Казану где је сатеран у свега 150 метара ширине, па се обрушио на дно и усекао до 90 метара у дубину. Читав ток кроз Гвоздену капију, како странци зову Ђердап, обилује густом вегетацијом, прелепим призорима, духом старих култура, и остацима раних цивилизација. Да је Штраус којим случајем доживео Ђердап, верујемо да би свој чувени валцер назвао „На неукротивом плавом Дунаву”.

2. Јер прошлост српског тла је загонетна

Ходили су овом земљом скоро па сви који су се икад обрели на тлу Старе даме. Тек поједини мирно живели, углавном нападали, поробљавали, зулумћарили, рушили, палили, али и градили. Оставили су за собом немерљиво и разнолико културно и архитектонско благо. Понешто је откривено, понешто није. Свакако су сведочанства важности и привлачности овог простора.

Јер Лепенски Вир је колевка Европе

Насеобина на десној обали Дунава, у Ђердапској клисури, зачета је око 9.500 п.н.е, према званичним подацима око 3.500 година касније. Нису Лепенци случајно одабрали овај крајолик, између воде богате рибом и стрмих стена које су их штитиле од ветра. Куће су постављали према истоку да их већ зором сунце греје. Паметни, али и здрави су били. Риба им је била главна прехрана. Из ловачко-риболовачко-сакупљачке заједнице прешли су на ратараство и сточарство. Тако се становништво увећавало, а простор постајао тешњи, што је довело до сеоба. Куда су се Лепенци даље упутили, није познато.

Насеобина која је запањила свет откривена је током истраживања која су вршена пре изградње ХЕ Ђердап. Што је тада нађено, нађено је. Ако шта није, остаће неоткривено, у Дунаву. Ископине су изложене у Центру за посетиоце Лепенски Вир. Изузетна савремена поставка. Уз Винчу, Лепенски Вир је најважније археолошко налазиште у Србији. Но, деле исту судбину. Оба су недовољно прослављена, а њихов значај делимично оспораван.

Јер Виминацијум је балканска Помпеја

Више хиљада година после Лепанаца, опет ту негде око Дунава, недалеко од Костолца, дођоше нам у посету Римљани. Биће да им се много свидело, јер гостовање потраја…више столећа. Првобитно су изградили војно упориште, али увидевши плодност земљишта, богатство рудама и важност водених путева развише насеље, које постаде престоница провинције Горња Мезија и важан трговачки, занатски, па и медицински град. Средином V века је опљачкан и уништен и тако под земљом остаде заборављен, попут Помпеје. Али, ископаше га археолози. Данас се могу видети маузолеј, гробнице, римска улица, терме са подним грејањем, и амфитеатар који је дограђен. Као да сте сели у времеполов и вратили две хиљада година у прошлости. Још само да однекуд васкрсне гладијатор или стари Римљанин у оклопу и тоги. За Виминацијум се надалеко зна. Поштено говорећи, заслужено. Сјајно осмишљен туристички центар богатог историјског, културног, забавног, и спортског садржаја. Посебну чар даје му мамутица Вика, без сумње најстарији становник ових простора.

Јер Царичин град је јединствена византијска заоставштина

Господарили су овим просторима и владари Источног римског царства. Један од највећих, цар Јустинијан I, који је по појединим изворима рођен на српском тлу, одлучи да подно Радан планине изгради будући престони град у архиепископско седиште Илирика. А како га је према предању наменио својој забрањеној љубави, плесачици Теодори, назван је Царичин град. Изграђен у првој половини VI века био је велики и скупоцено опремљен, опасан бедемима са кулама и воденим ровом. Унутар утврђења биле су поплочане улице, терме, цркве, базилике, стамбена здања, саборна црква, епископска палата, и трг за јавни живот. Обилује разнобојним подним мозаицима који се дају видети само на пропратним паноима. Није био дуговечан, ни столеће није дочекао када га под најездом словенских племена становници напустише.

Подсећа на атински Акропољ, на нижем је брду, али пространији и неупоредиво раскошнији. Јединствено налазиште на простору Балкана. Скрајнуто и запуштено. Пријава за упис на листу Светске културне баштине организације УНЕСКО поднет је далеке 2010. године. Неко је препознао вредност Јустинијанове задужбине, али ту се стало.

3. Јер на српским планинама „нема зиме”

Сланиница, пршут, кајмак, и љута домаћа проверено делују против хладноће. А њих је на свим српским планинама у изобиљу. Те уз топлу одећу, за искусне зимољупце нема зиме. Снега обично буде колико треба, а понекад кад се одобровољи зна да затрпа и путеве завеје.

Јер Коп је топ

Скијашки је кров Србије. Љубитељима зимских спортова нуди око 65 километара ски стаза и путева за алпско и нордијско скијање, модерне повезане ски лифтове и жичаре којим се крстари с једног на други крај скијалишта, увек утабане и сређене стазе, скоро све покривене системима за вештачко оснежавање и одлично обележене, и ноћно скијање под рефлекторима за оне никад уморне. Адреналинци могу да изнајме моторне санке по затварању стаза и возе се такси табачем. Копаоник је знан и као српски Давос, што због пословне елите која се у марту окупља на Економском форуму, што због цена у појединим монденским угоститељским и смештајним објектима.

И док кисеоник још увек крепи на све стране, нови квадрати немилице ничу, а простора за безбедно скијање и бордовање све је мање. У јеку сезоне, Копаоник се претвара у повећи град где је битка за паркинг и место у кафићима једна од свакодневних акробација. У сезони 2021. пуштена је и гондола из Брзеће, која свакако смањује број возила у центру, али увећава број скијаша и бордера. Зато, кацигу на главу, пар очију на леђа и обазриво.

Копаоник је много више од скијашког центра. Национални је парк изузетних природних одлика. Треба га посетити лети када је сув, мирнији и разбујан, истражити његова богатства и доживети чари дивљине.

Јер Златибор нуди одличну разоноду

Прочуо се по ванредном кајмаку и пршуту, али и као ваздушна бања. У међувремену се развио и у скијалиште са неколико лифтова и озбиљнијих стаза. Попут Копаоника и Златибор је прилично урбанизован и пренасељен. То је цена популарности, али захваљујући истој живи током целе године. Нуди разнолике садржаје за забаву и разоноду, могућности за тренирање, рекреацију и адреналинске спортове. Лети и за купање. Тада се преко пашњака да одлутати дубоко у шуме и скокнути до јединственог музеја на отвореном Сирогојно. Ту се чува наслеђе, стари занати и вештине у још увек нетакнутој природи.

Јер Стара планина је зимски породични рај

Опуштенија, мирнија и приступачнијих цена од друге две планинске лепотице. Пригодна и за почетнике и оне умешније на даскама које радост значе. Највише је прилагођена породицама са малом децом. Све се одвија у центру, на почетку гондола, те их је лако држати на оку, док не проскијају и отисну се на врхове. Проблем може бити удаљеност смештаја од скијалишта. Уколико не можете приуштити хотел, конак се тражи у приватним кућама које су удаљене неколико километара, те се мора возилом свако јутро. Нема ни богатог ноћног провода, осим боемисања у кафанама. Али многима тако и одговара. Не пропустите никако да пробате краљицу кобасица, пеглану, и белмуж, млади бели сир умешан са брашном. Некада је чувао снагу пастира читав дан, послужиће и вама.

А када се отопе снегови Стара је, њени добри познаваоци тврде, магична. Водопади, извори, речице, пећине, пешачке стазе преко брда и ливада. Звана и Балкан, Стара планина је духом вечно млада.

4. Јер верско наслеђе Србије је особито

Тешко да има кутка у Србији без храма, манастира, цркве, или капелице. Средњевековни српски владари били су велики задужбинари, па нам у аманет оставише не само духовно, већ и уметничко и грађевинско наслеђе. Светиње су биле и средишта културе, образовања и писмености и делиле судбину народа, па су често биле уточишта хајдуцима и родољубима.

Јер Студеница је родоначелна светиња

Није првенац Немањића, али је гробна црква Стефана Немање, родоначелника лозе. Богородичина црква грађена је крајем XII века. Чува саркофаг са моштима Немање. Чувена је по својим фрескама, од којих је најпознатије Распеће Исуса Христа, познато и као Студеничко распеће, једно од најлепших дела византијске уметности XIII века. Некада се у оквиру духовног утврђења налазило 14 цркава. Данас их је поред Богородичине још две – Краљева, задужбина краља Милутина, и Никољача, посвећена Светом Николи, најмања и најједноставнија којој посетиоци немају приступ. У њој је Свети Сава написао Студенички типик, према ком је Студеница одређена као слободна од црквених и световних власти. Због изузетности својих фресака и вајарских остварења Студеница је уписана на листу Светске културне баштине организације УНЕСКО 1986. године.

Посебност Студенице је свепристуна. Поклоници је упијају очима и душом нечујно, бојажљиво, скоро страхопоштовањем. Свесни величанствености прве међу једнакима.

Јер Милешева је дом Белог анђела

Најлепшег уметничког остварења средњег века, сматрају многи. Живописан је у раном XIII веку. Преживео је и турско харање. Народ га је својом виспреношћу сачувао. Фреска непролазне лепоте, врхунског уметничког израза и дубоке духовне поруке. Прославила је Милешеву широм света. Но и без свог најдрагоценијег анђела, манастир на обалама жуборне Милешевке, у народу се сматра једном од најсветијих храмова. Својевремено је звана манастир Светог Саве који је волео ту боравити. По његовом упокојењу чувала је мошти првог српског архиепископа све до краја XVI века када су их Турци отели и однели на спаљење у Београд. Задужбина је краља Владислава, унука Стефана Немање. Дичи се и највећим звоном у Србији, даром руског народа, и ризницом, која међу многим реликвијама баштини жезло Светог Саве, доказ аутокефалности Српске православне цркве.

Унутар белих зидина Милешеве увек је животно, ближње и безбрижно. Радост и нада коју свакој души која крочи унутра подари Бели анђео.

Јер Манасија је витешки храм

Врхунско остварење српског градитељства касног средњег века. Горостасно, моћно утврђење, опасано дебелим, високим одбрамбеним зидовима са 11 кула, и додатним спољашњим заштитиним зидом. Унутар тврђаве је Црква Свете Тројице, бисер моравске школе. Манасију је у раним годинама XV века у близини данашњег Деспотовца уздигао син кнеза Лазара, деспот Стефан Лазаревић. Витез над витезовима. Јунак, задужбинар, књижевник, и песник. Како је био вешт не само мачем, него и пером, али и образован, у својој задужбини окупљао је писце, монахе, преводиоце, и преписиваче који су украшавли рукописе и књиге. Тако је настала позната Ресавска школа. Манастир, зван и Ресава, био је центар духовности и просвећености током неколико наредних векова.

Иако је сачувана тек трећина изворних живописа, спадају у врхунске домете средњевековног сликарства. Најпознатији су композиција која осликава деспота Стефана, 12 светих ратника приказаних у покрету и лик арханђела Михаила, за који је везано занимљиво народно предање. Рушена, пустошена и харана небројено пута. Али и обнављана. Данас, омеђена густим зеленилом и шумом подсећа на тајанствени замак из бајке. Последњих неколико година домаћин је међународном витешком фестивалу Деспот Стефан Лазаревић. У славу јунаштва и онога што се не да купити – части и образа.

5. Јер језера Србије могу море да замене

Нема ни Србија све. Није јој се дало да изађе на слану воду, бар не у новије доба.  Али дала је све од себе да тај недостатак надомести својим планинским и равничарским језерима.

Јер Власина је кутак за заљубљенике у природу

Некада голема мочвара, данас предео изузетних одлика, разноврсног биљног и животињског света. Друго је највеће језеро у Србији, али највише, на 1.200 метара надморске висине. Вода кристално чиста, али прилично прохладна. Не да се угрејати ни лети. Јединствена је по плутајућим острвима, којих је данас десетак. Одмарају насукана док их снажни планински ветрови не расплове. Посећују је углавном истински љубитељи природе, јер других садржаја једва да има. Но, скоро све што природа пружити може, овде је даривала.

Јер Палић је дика Војводине

Познатији је као уређено и пријемчиво излетиште богатог садржаја, но као купалиште. Иако има дугу уређену плажу, многима се не да смочити. Као домаћин Олимпијских игара и то 16 година пре одржавања првих званичних модерних, негује спортски дух и данас. Возе се бицикли, рикше и ролери и џогира на обали, а водом се крстари кајаком или педалинама. Зелени, цветни паркови, занимљива архитектура и кафићи и чарде које нуде разноврсне војвођанске ђаконије. За најмлађе отвара врата свог малог зоолошког врта, тачније сафарија где се становници слободно шеткају. У околини је неколико познатих салаша и ергела, и Суботица, раскошне архитектуре.

Јер Сребрно језеро негује морски дух

Вода није сребрнкаста, али тако светлуца у смирај дана. А народ воли да злати и сребрни своја добра, те тако преграђени рукавац Дунава доби име. Дуж обале су травната и шљунковита плажа, а има и бетонских сунчалишта. Изграђен је и базен за скакање и најтрофејнији спрски спорт, ватерполо. А шеталиште је права рива, шарениша свакојаког. И кафићи названи по луксузним европским летовалиштима. Малишани уживају у аква парку и на игралиштима, а за спортисте су обезбеђени разноразни терени и мини голф. Осим хотелског и приватног смештаја на Сребрном језеру се може камповати у приколици или под шатором и усидрити у марини сопственим пловилом. Одатле вози брод на трочасовно крстарење Дунавом. Потпуно нови доживљај плаве реке.

6. Јер градови Србије имају бурну прошлост

Према многима прошлост је била сурова, а садашњост неправедна. Већи или мањи, старији или млађи, сваки је дао допринос слободи и развоју и изнедрио бар једну знамениту главу. И сваки крије бар једну тајну или својствену драгоценост.

Јер Вршац је поетична винска варош

Град вина, великана и складног живота разних националних заједница, култура и вероисповести. Несвакидашње богатство. Чист. Љупких, очуваних велелепних здања, међу којима се посебно истиче Владичански двор Банатске епархије. Богатог верског наслеђа. Градом доминира римокатоличка црква Светог Герхарда, импозантна неоготска богомоЉа. Градски парк, урађен по узору на француске и енглеске вртове, својеврсна је ботаничка башта. Дом је Ваздухопловној академији. Осим по оцу српске драме Јовану Стерији Поповићу, сликару Паји Јовановићу и песнику Васку Попи, најчувенији је по свом издашном виногорју. Вино се овде пије још од доба Дачана. Традиција вредна дубоког наклона.

Вршац DonŽon kula

Јер Крушевац је Лазарев град

Довека ће остати везан за скоро митског српског цара Лазара и судбоносни „Косовски бој”. За време своје владавине у њему је столовао. У утврђењу на брежуљку, од којег је мало шта остало. Одатле је ратнике повео на Газиместан. Из цркве Лазарице, лепотице моравске школе, где се јунаци причестише. Милић од Мачве му је поклонио више од 120 својих слика које су изложене у његовом легату. Има јединствену туристичку атракцију, Парк минијатура на Багдали. Облика је Србије у којој су смештене макете највећих православних храмова. Изродио је великане српског глумишта – Чкаљу, Ташка Начића и Радмилу Савићевић. Много је страдао кроз историју па је споменика палима и погубљенима на сваком кораку. Некада царска престоница, данас град који завређује поштовање.

Јер Нови Сад је град културе

И званично. Проглашен је европском престоницом културе 2022. године. Потврда надимка који одавно поносито носи, Српска Атина. Од самог оснивања пажњу придаје духовном и културном животу. Најважнија установа је Матица српска, која се из Будимпеште доселила 1864. године. Негује и културну и верску разноликост која се изражава заносним старинским здањима. У срцу града истичу се римокатоличка Црква имена Маријиног, Градска кућа и Владичански двор Епархије бачке. Посебну чар центру дају многобројни бочни сокачићи у којима се да свашта наћи. Фасаде сређене, улице чисте. На понос Новосађанима. Искористио је и благодети Дунава. Средио је плажу Штранд, викенд насеља Рибарско острво и Камењар и подугачко шеталиште уз леву обалу. А прекопута, десну краси Петроварадин, можда и заштитини знак Новог Сада. Један од најбоље очуваних бастиона у овом делу Европе, грађен је скоро столеће, од краја XVII до краја XVIII века.

Преко моста у Сремској Каменици је Змајев музеј. Треба га посетити. А требало би се и угледати на чика Јову. Посвећивао се најмлађима, једнако приступао богатима и сиротињи, садио дрвеће и искрено волео своју домовину.

7. Јер гдегод да кренете ми вас чекамо насмејани

Лепота Србије има толико да никада није питање „Где кренути?”, већ којим редоследом све те бисере обићи? Свако треба да открије Србију на свој начин, онако како га пут води.

А када вас једном пут поведе, добро је знати да су на том путу увек негде НИС Петрол или Гаспром бензинске станице. Са више од 300 локација покривају Србију и представљају мрежу врхунских понуда. Било да је реч о кафи, укусним бургерима, грицкалицама, освежењу, гориву светске класе, или технолошким иновацијама, свака потреба ће бити испуњена.

Можете уживати натенане, а можете и само наточити гориво уз Drive.Go апликацију и збрисати даље, без потребе да излазите из кола. Бонус поене свакако добијате уколико сте чланови програма лојалности „Са нама на путу”.

Share:

Можда те додатно интересује:

Са нама на путу програм лојалности

Учлани се онлајн и бесплатно у највећи програм лојалности за возаче у Србији! Сви чланови који се региструју у периоду до 31. 12. могу купити G-Drive зимски ауто глас за само 1 РСД. Редовни попусти су: до 5,5 дин/л горива и 20% на врхунску италијанску Drive Cafe кафу на НИС Петрол и Гаспром бензинским станицама!

Сазнајте више

Предах уз врхунску шољицу кафе и Drive Cafe производе

Празничну идилу и предах од путовања употпуните у највећем coffee shop-у у Србији - и то на више од 300 локација! Где год да се запутите ове зиме, Drive Cafe вам пружа прилику да уживате у савршеном укусу италијанске кафе и другим топлим напицима, као и врхунској храни.

Сазнај више
Политика управљања колачићима

О колачићима

Приликом посете интернет странице Нафтне индустрије Србије а.д. Нови Сад („НИС“), www.nisgazprom.rs, прикупљају се информације које су неопходне како би се унапредило Ваше корисничко искуство. Ове технологије, које укључују колачиће, пикселе, веб ознаке (енгл. web beacons) и гиф-ове, у овој Политици управљања колачићима заједнички називамо „колачићи“.

Информације о заштити података о личности који се обрађују од стране НИС-а можете пронаћи у нашој Политици приватности (линк), а уколико имате било које питање у вези са обрадом података о личности, молимо Вас да контактирате организациони део НИС-а надлежан за управљање заштитом података о личности, слањем упита на адресу електронске поште fkz@nis.eu.

Коришћењем колачића (енгл. „cookies“) на нашој интернет страници можемо прикупљати податке о Вашем рачунару који могу да укључују IP адресу, тип претраживача (енгл. browser), име домена, време приступа и адресе интернет страница. На интернет страници www.nisgazprom.rs је омогућена примена колачића само у случају да сте нам за ту активност дали Ваш пристанак одабиром одговарајуће опције у делу подешавања опција за управљање колачићима (линк до подешавања).

Шта су колачићи

Колачићи су мале текстуалне базе података (датотеке) које се обично преузимају на Ваш рачунар, таблет или мобилни уређај (у наставку текста: уређај) с интернет локација које посећујете. Колачићи се користе за рад свих функција интернет странице, остваривање бољег корисничког искуства, а омогућавају и вршење аналитике посета страници и напредно онлине оглашавање.

Врсте колачића

Како бисте боље разумели колачиће и како их контролисати, у наставку можете сазнати које врсте колачића постоје, као и како се исти користе на интернет страницама:

  • Колачићи првог лица (енгл. „first party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала организација чију интернет страницу посећујете познати су као колачићи „првог лица“.
  • Колачићи трећег лица (енгл. „third party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала друга организација у односу на ону страницу коју посећујете познати су као колачићи „трећег лица“.
  • Стални колачићи (енгл. „persistent cookies“)
  • Стални колачићи остају сачувани на Вашем уређају и након затварања интернет претраживача. Уз помоћ ових колачића интернет странице чувају податке како би Вам се олакшало њихово коришћење. На пример, интернет странице које захтевају унос корисничког имена и лозинке ће запамтити Ваш унос који ће се појављивати при свакој новој посети.
  • Привремени колачићи (енгл. „session cookies“)
    Привремени колачићи уклањају се с Вашег уређаја у тренутку затварања интернет претраживача путем којег сте посетили одређену интернет страницу. Помоћу ових колачића странице похрањују привремене податке који служе за њено исправно функционирање.

Које колачиће користи интернет страница нисгзпром.рс

Колачићи који се користе на интернет страницама НИС-а подељени су у четири категорије:

Неопходни колачићи или строго потребни колачићи су колачићи који се употребљавају како би страница могла да функционише и не могу бити искључени. Можете подесити Ваш интернет претраживач да Вас обавести о кориш
ењу или да блокира ове колачиће, али у том случају неки делови интернет странице неће функционисати

Остали колачићи – од сталних колачића НИС користи:

  • Уколико подешавате језик, величину фонта или одређену верзију сајта (нпр. режим високог контраста), за то се користе колачићи за подешавање корисничког интерфејса. По извршеном подешавању није потребно да наводите своје преференције приликом следеће посете овом сајту.
  • Ако користите делове сајта за чији приступ вам је потребна регистрација, у ту сврху на ваш рачунар постављамо колачић за аутентификацију. Ово вам омогућава одлазак и повратак на те делове сајта без поновне аутентификације.
  • Како бисмо пратили број посета ради мерења и побољшања перформанси наше интернет странице, користимо колачиће првог лица. Захваљујући овим колачићима можемо одредити које странице су популарне односно мање популарне. Такође, захваљујући њима можемо да видимо на који начин се посетиоци крећу на интернет страницама, односно како их користе. Све информације које ови колачићи прикупљају су агрегирани, те представљају анонимизоване податке. Уколико не дозволите ове колачиће, нећемо имати информацију када сте посетили нашу страницу.
  • За праћење мрежне статистике можемо користити и сервисе попут Google Analytics. У том случају Google на ваш рачунар поставља колачић трећег лица. Такав колачић поставља се и када користимо Гоогле мапе.
Спецификација колачића
Категорија колачића
Назив колачића
Опис колачића
Аналитички колачић
1P_JAR
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_GRECAPTCHA
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
ANID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
DV
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
NID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGPC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGP
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OTZ
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
SNID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_c;;i
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
rc::a
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq_tm
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.qc
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.zpc.
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_grecaptcha
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Неопходни
authToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
authTokenData
Колачић који садржи системске податке улогованог корисника.
Неопходни
refreshToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
cookie_consent_settings
Колачић који чува податке о томе који су колачићи прихваћени од стране корисника.

Укључивање и искључивање колачића

На интернет страници нисгазпром.рс корисник у сваком тренутку може искључити или укључити колачиће променом подешавања понуђених опција управљања колачићима. Ако искључите колачиће, исти се неће чувати на Вашем интернет претраживачу. Колачићи се могу искључити и преко подешавања интернет претраживача.

Сврха колачића је побољшање и омогућавање употребе наших интернет страница и њихових процеса, те је потребно имати у виду да спречавањем или брисањем колачића можете онемогућити функционисање свих делова странице или проузроковати њихов другачији рад и изглед у интернет претраживачу.

Уколико искључите оглашивачке колачиће могуће је да приказивање наших огласа буде мање релевантног садржаја за Вас или Вам се исти оглас може показати више пута него што то желите.

Интернет претраживачи омогућавају промене подешавања колачића. Подешавања се најчешће налазе у менију „Опције” (енгл. „Options“) или „Параметри” (енгл. „Preferences“). Доле наведени линкови могу бити од помоћи уколико корисник жели боље да разуме ова подешавања:

Такође, као извор додатних информација за управљање колачићима можете да користите и страницу
www.aboutcookies.org.

Додатне информације о колачићима

Друштвене мреже такође могу да постављају колачиће на Ваш рачунар. То се догађа на интернет страницама које вам омогућавају пријаву и регистрацију путем налога друштвених мрежа, те уколико делите садржај интернет странице на друштвеним мрежама. Конкретни утицај на Вашу приватност ће се разликовати од друштвене мреже до друштвене мреже и зависи од подешавања приватности које сте изабрали на тим мрежама. Како управљати овим колачићима можете сазнати на интернет страницама тих друштвених мрежа.

На следећим линковима можете да сазнате више информација о колачићима и правилима приватности:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.