Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / 8 разлога да посетите Тару

8 разлога да посетите Тару

На сам помен имена њеног, осмеси се рађају. Очи зацакле онима који је походише, уз дубоки чежњиви уздах сећања који збори хиљаду речи. Они који не имадоше прилику да је доживе, љубопитљиво погледују, покушавајући невешто да прикрију трачак љубоморе што за дружбу час још не дође. Нама јесте, најзад. Из Бајине Баште вијугавим путем кроз разбујале зелене ходнике журимо ка ризници природног блага која поодавно слови за јединствену у Србији.

Зашто посетити Тару

1. Јер је Тара горска вила

Једном бејаше принцеза. Као сваку, пробаше је удомити, удати. Очијукала је, песма каже, са Златибором, али накратко тек. Остали просци попадаше ничице. Невести не беше равног, ни до чланака. Ни у близини, нити надалеко. Стрепња се јави да красотица може уседелица остати. Но, тад се небеса умешаше и вилом је начинише. Вечно младом, блиставила ненадмашног. Родише је изнова из росе пољског цвећа у доба када сунце кишу растерује, а на плавом своду се дуга показује. ’Место на облацима, своје раскошне дворе подиже у гори. У њима удоми око 1.200 врста биљчица, шездесетак врста сисара и близу 150 врста птица. Белу лепршаву хаљину замени тамно зеленом сомотном, и протка је јелама, белим и црним боровима, смречама, и буквама. Косу распусти по златастим пашњацима и зеленкастим пропланцима. Окице обоји модро плавом и заносним преливима зелене својих бистрих вода. У венчић на глави устоличи своја два највећа драгуља – Панчићеву оморику и мрког меду. Својим биљем поче ране да вида. Свима који јој се под скуте свију лепоту и здравље да подаје.

Названа је, према једном предању, по добром богу Тар(х)у који ју је због непоновљивих природних лепота изабрао да проживи свој божански живот. По другом, име понесе по богињи Тари, сестри Тар(х)а и кћери Перуна. Заштитници природе, нарочито шума и планина, исцелитељки. Знана и као Дара, јер дариваше топлину, љубав и радост. Баш попут наше Таре. Мора да постоји и званично објашњење о пореклу имена, ал’ се нама баш ово учини најдоличнијим. Јер за вољу истине, само су је здружене божанске и вилинске силе могле саздати оваквом. Непроцењивом. Особитом. Јединицом у Србије.
Дом свој нашла је у западном делу наше отаџбине, између дубоког кањона Дрине и долине реке Ђетиње, где се ослања на обронке Златибора. Просечна надморска висина је око 1200 метара, а највиши врх је Козји рид, који се уздиже до 1591 метра. Националним парком проглашена је 1981. године. Простире се на скоро 25.000 хектара, од чега је 80 одсто обрасло густом четинарском и листопадном шумом. Станиште је више од трећине флоре Србије.
Најпознатија су два туристичка центра – Калуђерске Баре и Митровац где се налази још један Центар за посетиоце и добијају потребна обавештења, проспекти и мапе, а може се пазарити и сувенир. За истраживање Таре на располагању је 290 километара уређених пешачких и више од 75 километара бициклистичких стаза. Успут су постављене табле те се свашта да научити о биљном и животињском свету. За додатну разоноду могу се изнајмити квадови, рекреативно рибарити, и јахати коњи. Неколико је пространих пропланака где је омогућено дружење са четвороногим грацијама. Вероватно најузбудљивија пустоловина, која иште и храбрости, је посматрање медведа из чека на хранилиштима. Они су господари Таре, заштићени и повлашћени. Број забележених јединки је око шездесетак. Тачан број је тешко утврдити, пошто господа воле да се шеткају кад им се прохте, па тако често и Дрину препливавају. Када мало света обиђу и дома се ужеле, враћају се.

На посматрање највеће зверке Европе у њеном природном окружењу иде се, наравно, са водичем. Вероватноћа да се и дочекају је велика, но није зајамчено. Ако се кад сретнете очи у очи са мрком грдосијом, не бежите, останите сталожени, без наглих покрета и брундања. Не дирајте га и повући ће се, по правилу су срамежљиви. Тако веле добри познаваоци.
Тара има своје будне „невидљиве“ чуваре. Са табли нас проматрају вук и меда и подсећају на лепо понашање. Како ове зверке не треба чикати да изађу на видело, послушајте их. Не остављајте смеће за собом, не ломите грање, не кидајте биљке, не залазите у забрањена подручја, понашајте се у складу са природом и поштујте све њене житеље. Примерним гостима домаћин причињава незаборавни боравак.
Причи о питомој дивљини Таре краја нема. Свако би увек имао шта своје придодати. Народ који сретасмо нам разбистри једну од тајни свеприсутне лепоте и њених моћи. Скоро свака душа нас поздрави, осмех подари, нешто приупита, или утиске подели. Насмејани, опуштени, ближњи. Вила чаробница буди оно исконски нам намењено, људскост.

ВИДЕО

8 разлога да посетите Тару

2. Јер у Шумској учионици предаје тета Сова

Образовна стаза Совина шумска учионица, дужине око 400 метара, налази се на Митровцу и прилагођена је особама са посебним потребама. Замишљена је као место одмора, међу смрчама и јелама, где се преко тактилних табли сазнаје о природним вредностима Таре. Табле су урађене у дуборезу, а називи и описи представљених врста исписани су на месинганим плочицама Брајевом азбуком. Сова, позната паметница, на крају часа пропитује. Постаните прави зналци и задивите строгу учитељицу.

3. Јер је Црвени поток чудесна шума

Природни је резерват на висоравни Митровцу. Назван је по потоку који га пресеца и који се у свом горњем току разлива преко земљишта од црвене иловаче који га боји румено у време јаких падавина. Овде су очувана стабла прашумског типа. Једино је налазиште Панчићеве оморике на тресетишту, које је почело да се ствара после ледених доба и даље расте око милиметар годишње.

Усред дана, полутама. Свеже, чак хладњикаво. Тло влажно. Горостасна стабла збијених крошњи не дозвољавају сунцу да га огреје. Ходимо меком подлогом уређене стазе. На појединим местима тло се угиба подно ногу. Они тежином лакши, лелујају више. Буцкастији жале што се вишка не отарасише на време. Наоколо поједина стабла пустила своје џиновско корење над земљом. Стижемо до средишњег дела знаног као Тепих ливада. Није још у потпуности обрасла тресавском шумом. Ту се, кажу, лебди као на чаробном сагу. Не загазисмо. Строго је забрањено. Ливаду походе само научници и истраживачи. Од изузетног је значаја јер чува тајне о историји биљног света, климатским променама, и условима станишта Таре и читаве Србије.

4. Јер је Бањска стена један од најлепших видиковаца Европе

Да, то је један од најпрепознатљивијих пејзажа и природних симбола Србије. Један од најлепших и свакако најпознатији видиковац. Назив потиче од Бањског врела које је извирало у подножју. Нажалост, потопљено је изградњом бране и настанком језера Перућца. Налази се око шест километара од Митровца и може се пешака или превозом до паркиралишта, а одатле опет на две ноге стазом. Не изискује козју спретност јер није много захтевна. Већим делом је у дебелом хладу те се да олако савладати и по најврелијем летњем дану. А када се успне на 1065 метара, може се остати заувек. Јединствени поглед на кањон Дрине, Перућац и Босну. Који корак даље је још један вис на којем је табла у којој је изрезана силуета медведа. Симпатична замисао. Ето прилике да понесете свог личног меду са Таре осликаног несвакидашњим крајоликом.

Много је још видиковаца, већина је неприступачна, али је пут до још четири сређен и обезбеђен, те вама на вољу. Који год да одаберете, грешке нема. Гледаћете задивљени дуго, дуго у даљину.

5. Јер је Заовинско језеро чиста чаролија

Названо је по селу Заовине, најпространијем у општини. Славу је стекло 1875. године када је српски ботаничар Јосиф Панчић баш ту открио посебну ендемску врсту оморике, у његову част названу Панчићева оморика. Ова реликтна врста смрче је витка, висине око 50 метара, необичне пирамидалне крошње. Сматра се живим фосилом јер је успела да преживи последње ледено доба у клисурама средњег тока Дрине, те јој је Панчић тепао ледена лепотица. Због исказаних слабости у окружењу других биљних врста свако појединачно стабло је заштићено, а природна станишта су строги резервати природе. На подручју Заовинског језера може се пронаћи још 15 других биљних врста које су заштићене као природне реткости попут рунолиста и Панчићеве пољске млечике.

Само језеро настало је касних седамдесетих, преградњом кањона Белог Рзава. На скоро 900 метара надморске висине крије озбиљне дубине, и до 110 метара. Но, нисмо уронили. Није било могуће стићи до воде. Испуштена је. Ниво код бране Лазићи је драматично снижен. Извирују спрудови. Но, и тако пресахло, не да своје боје, нестварне, егзотичне. Међу својим стрмим, опустелим и осушеним обалама и даље очарава преливима од светло и тиркизно плаве до опал зелене. Своје воде посудило је човеку да струју прави. Надамо се да ће их вратити што пре и опет га учинити једним од језерских драгуља. Иза бране, још планинских вода – језеро Спајићи. Чини се нетакнуто. Обгрљено густом шумом. Тренутно надлепшава свог далеко познатијег сабрата. Модро плаво попут морских дубина тамо негде на пучини.

6. Јер су у Кремнима живели српски нострадамуси

Одавде потиче најчувеније српско пророчанство, Креманско. Многи га приписују браћи Тарабићима, Митру и Милошу, а други пак веле да је више сељана било видовито, па је тако и зборник наводних пророчанстава назван по засеоку. Видовњаштва Тарабића је према предању записивао њихов кум, писмени прота Захарије Захарић. Каснија истраживања показала су да постоји 12 различитих издања, а изворно, ако је икада сачињено, пронађено није до данас. Лажа, паралажа или можда и збиља, тек пророчанства заживеше у народу.

Кремна се сматра најмистичнијим селом Србије. Скућена међу боровом шумом, на бањској надморској висини од 800 метара, одувек је, диче се мештани, недрила бистре и обдарене људе. Лежи на тајанственом камену, кремену, који га вешто крије и од најмодернијих сателита. Не може се снимити, почиње причу о чудесима овог простора млади, срдачни домаћин Спомен-дома креманских пророка. Урађен је у етно стилу, очекивано. Главно здање, брвнара, излепљена је новинским чланцима и фотографијама, начичкана сувенирима и домаћим производима. У двориштанцету још којечега и краљ Петар у бурету. Занимљива причица. Најчудеснија је “космичка кугла”. По причи сељана, пронашла је војска осамдесетих година прошлог века на дубини од 3,5 метра. Глатка камена лопта пречника око метар значајно је оштећена у пожару 2007. године. Околности ватре никада нису разјашњене, нити како је пламен успео да штету начини чудотворној кугли. Данас је изложен њен комад за који се верује да има благотворно зрачење, али и жеље испуњава. Рука се стави на остатак кугле, замисли жеља, и испише на папирићу који се остави у њеној близини. Наравно, сваки прилог је добродошао.

Спомен-дом није у потпуности довршен. Планирају се нови садржаји, а постојећи би могли бити мало маштовитији. Но, разбибриге никад наодмет, како за поклонике тако и за неверујуће. Свакојака видовњаштва се приписују овдашњим пророцима, па и да ће Дрина уз (планину) Тару потећи. И би тако.

7. Јер се обед код Шукила памти

Познато је да се у кафанама крај пута одвајкада добро и обилато јело. У онима близу српских планина, још боље и обилатије. На свега десетак километара од Кремне свраћамо у ресторан Шукило. Лепо сређен, чист, са цветном баштом и жубором воде из фонтане која надгласава брујање аутомобила. Искусни наручују телетину испод сача, сигуран залогај, поготово у овом крају. За слабије јешног члана екипе стиже јунећи гулаш са макаронама, који оправдава очекивања иако тестенина није домаћа. Додуше, ретко где јесте. Највећа гладница не пропушта прилику да истражи састојке опанка. Пристиже повелики комад налик “сеоској ципели“ – пилетина пуњена пршутом и качкаваљем са “обојком“ од пљескавице. Ко би се досетио да све те калорије удружи, до српски горштаци. Али ко се са планином дружи, мора снаге имати. У том духу победисмо тањире. Кад су се угоститељи добрано потрудили, ваља им част узвратити.

8. Јер нам је у природи потребно природно добро освежење – Јазак вода

Posle dobrog jela, utisci nas sustižu, a potrebno nam je okrepljenje.
U redovnom točenju goriva na putu nazad, uzesmo vodu iz prirode – Jazak, da upotpunimo put svih čula kroz gore i pejzaže.
Idemo natrag kući, u nešto drugačiju prirodu, rešeni da čuvamo ono što je naše i da uvek istaknemo ono što je prirodno dobro.

Share:

Можда те додатно интересује:

Јазак – природно добра вода

При великим врућинама, потребно је да додатно поведемо рачуна о хидратацији. Јазак вода из дубине Фрушке горе, јесте природно благо најстаријег националног парка Србије! У свом асортиману,
Јазак вода има и витаминске воде које пружају додатну снагу организму уз неодољиве ароме шумског воћа, мандарине и лимуна, као и зове и алое вере. Такође, ту је и имуно вода са балансираним односом магнезијума, селена и цинка.

Сазнај више

Drive.Go – рачун на имејл адреси

Уз Drive.Go апликацију можеш да платиш гориво и да преузимањем рачуна без одласка на касу регулишеш путне трошкове.
Рачун стиже директно на твоју имејл адресу.
Нема разлога да посао икад стане!

Сазнај више
Политика управљања колачићима

О колачићима

Приликом посете интернет странице Нафтне индустрије Србије а.д. Нови Сад („НИС“), www.nisgazprom.rs, прикупљају се информације које су неопходне како би се унапредило Ваше корисничко искуство. Ове технологије, које укључују колачиће, пикселе, веб ознаке (енгл. web beacons) и гиф-ове, у овој Политици управљања колачићима заједнички називамо „колачићи“.

Информације о заштити података о личности који се обрађују од стране НИС-а можете пронаћи у нашој Политици приватности (линк), а уколико имате било које питање у вези са обрадом података о личности, молимо Вас да контактирате организациони део НИС-а надлежан за управљање заштитом података о личности, слањем упита на адресу електронске поште fkz@nis.eu.

Коришћењем колачића (енгл. „cookies“) на нашој интернет страници можемо прикупљати податке о Вашем рачунару који могу да укључују IP адресу, тип претраживача (енгл. browser), име домена, време приступа и адресе интернет страница. На интернет страници www.nisgazprom.rs је омогућена примена колачића само у случају да сте нам за ту активност дали Ваш пристанак одабиром одговарајуће опције у делу подешавања опција за управљање колачићима (линк до подешавања).

Шта су колачићи

Колачићи су мале текстуалне базе података (датотеке) које се обично преузимају на Ваш рачунар, таблет или мобилни уређај (у наставку текста: уређај) с интернет локација које посећујете. Колачићи се користе за рад свих функција интернет странице, остваривање бољег корисничког искуства, а омогућавају и вршење аналитике посета страници и напредно онлине оглашавање.

Врсте колачића

Како бисте боље разумели колачиће и како их контролисати, у наставку можете сазнати које врсте колачића постоје, као и како се исти користе на интернет страницама:

  • Колачићи првог лица (енгл. „first party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала организација чију интернет страницу посећујете познати су као колачићи „првог лица“.
  • Колачићи трећег лица (енгл. „third party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала друга организација у односу на ону страницу коју посећујете познати су као колачићи „трећег лица“.
  • Стални колачићи (енгл. „persistent cookies“)
  • Стални колачићи остају сачувани на Вашем уређају и након затварања интернет претраживача. Уз помоћ ових колачића интернет странице чувају податке како би Вам се олакшало њихово коришћење. На пример, интернет странице које захтевају унос корисничког имена и лозинке ће запамтити Ваш унос који ће се појављивати при свакој новој посети.
  • Привремени колачићи (енгл. „session cookies“)
    Привремени колачићи уклањају се с Вашег уређаја у тренутку затварања интернет претраживача путем којег сте посетили одређену интернет страницу. Помоћу ових колачића странице похрањују привремене податке који служе за њено исправно функционирање.

Које колачиће користи интернет страница нисгзпром.рс

Колачићи који се користе на интернет страницама НИС-а подељени су у четири категорије:

Неопходни колачићи или строго потребни колачићи су колачићи који се употребљавају како би страница могла да функционише и не могу бити искључени. Можете подесити Ваш интернет претраживач да Вас обавести о кориш
ењу или да блокира ове колачиће, али у том случају неки делови интернет странице неће функционисати

Остали колачићи – од сталних колачића НИС користи:

  • Уколико подешавате језик, величину фонта или одређену верзију сајта (нпр. режим високог контраста), за то се користе колачићи за подешавање корисничког интерфејса. По извршеном подешавању није потребно да наводите своје преференције приликом следеће посете овом сајту.
  • Ако користите делове сајта за чији приступ вам је потребна регистрација, у ту сврху на ваш рачунар постављамо колачић за аутентификацију. Ово вам омогућава одлазак и повратак на те делове сајта без поновне аутентификације.
  • Како бисмо пратили број посета ради мерења и побољшања перформанси наше интернет странице, користимо колачиће првог лица. Захваљујући овим колачићима можемо одредити које странице су популарне односно мање популарне. Такође, захваљујући њима можемо да видимо на који начин се посетиоци крећу на интернет страницама, односно како их користе. Све информације које ови колачићи прикупљају су агрегирани, те представљају анонимизоване податке. Уколико не дозволите ове колачиће, нећемо имати информацију када сте посетили нашу страницу.
  • За праћење мрежне статистике можемо користити и сервисе попут Google Analytics. У том случају Google на ваш рачунар поставља колачић трећег лица. Такав колачић поставља се и када користимо Гоогле мапе.
Спецификација колачића
Категорија колачића
Назив колачића
Опис колачића
Аналитички колачић
1P_JAR
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_GRECAPTCHA
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
ANID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
DV
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
NID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGPC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGP
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OTZ
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
SNID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_c;;i
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
rc::a
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq_tm
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.qc
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.zpc.
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_grecaptcha
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Неопходни
authToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
authTokenData
Колачић који садржи системске податке улогованог корисника.
Неопходни
refreshToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
cookie_consent_settings
Колачић који чува податке о томе који су колачићи прихваћени од стране корисника.

Укључивање и искључивање колачића

На интернет страници нисгазпром.рс корисник у сваком тренутку може искључити или укључити колачиће променом подешавања понуђених опција управљања колачићима. Ако искључите колачиће, исти се неће чувати на Вашем интернет претраживачу. Колачићи се могу искључити и преко подешавања интернет претраживача.

Сврха колачића је побољшање и омогућавање употребе наших интернет страница и њихових процеса, те је потребно имати у виду да спречавањем или брисањем колачића можете онемогућити функционисање свих делова странице или проузроковати њихов другачији рад и изглед у интернет претраживачу.

Уколико искључите оглашивачке колачиће могуће је да приказивање наших огласа буде мање релевантног садржаја за Вас или Вам се исти оглас може показати више пута него што то желите.

Интернет претраживачи омогућавају промене подешавања колачића. Подешавања се најчешће налазе у менију „Опције” (енгл. „Options“) или „Параметри” (енгл. „Preferences“). Доле наведени линкови могу бити од помоћи уколико корисник жели боље да разуме ова подешавања:

Такође, као извор додатних информација за управљање колачићима можете да користите и страницу
www.aboutcookies.org.

Додатне информације о колачићима

Друштвене мреже такође могу да постављају колачиће на Ваш рачунар. То се догађа на интернет страницама које вам омогућавају пријаву и регистрацију путем налога друштвених мрежа, те уколико делите садржај интернет странице на друштвеним мрежама. Конкретни утицај на Вашу приватност ће се разликовати од друштвене мреже до друштвене мреже и зависи од подешавања приватности које сте изабрали на тим мрежама. Како управљати овим колачићима можете сазнати на интернет страницама тих друштвених мрежа.

На следећим линковима можете да сазнате више информација о колачићима и правилима приватности:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.