Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / 8 разлога да посетите Пожаревац

8 разлога да посетите Пожаревац

На измаку чудновате зиме без много мраза и пахуља, а пре но се природа расани и замирише, истражујемо градове наше. Пут нас води на североисток Србије, у средиште Браничева. У град омеђен трима рекама – Дунавом, Великом Моравом и Млавом, подно брда Чачалице. У родни крај српске Фриде Кало.

 1. Јер су у ергели Љубичеву коњи дружељубиви

Неколико километара пре Пожаревца свраћамо у ергелу Љубичево, једну од најстаријих у Србији. Основао ју је књаз Милош Обреновић 1853. Коју годину касније ергелу са коњима поклонио је српском народу. Име јој је наденуо син Михаило, у част мајке Љубице. Поголемо имање. Штале су подељене на тркачку, где су већ искусна такмичарска грла, и приплодну. Ту су смештене углавном кобиле које носе ждрепце и оне које већ имају младунце. Многа грла су прилично пријатељски расположена. Погледају вас оним својим тамним, дубоким окицама, накратко зањиште и наместе врат да их помазите. У мањежу се тренирају будући шампиони, а на простране ограђене ливаде се четвороноге грације пуштају да се одмарају, брсте траву и трчкарају. Где год се окренете, свуда су ове племените животиње. Међу њима је и један израђен од белог камена на отвореном. То је понос ергеле, Љубичевац, непобеђени галопер.

Осим јахања и дружења са коњима, малишани могу да се забављају у авантура парку, одрасли да шетају уређеним стазама и вежбају на трим стази са теретаном на отвореном и да се освеже у кафићу и ресторану. Уприличена је и Трофејна сала, али није увек отворена за посетиоце. У управној згради чувају се матичне књиге пастува. Најстарија је из 1926. године. Најживље је почетком септембра када се одржавају чувене Љубичевске коњичке игре. Победници добијају звање витеза. Сјајно место да се проведе дан у природи и подружи са расним коњима. Понесите и коју посластицу за лепотане.

ВИДЕО

8 разлога да посетите Пожаревац

2. Јер је Пожаревац град књаза Милоша

На улазу нас дочекује знак Пожаревац 1476. Та година спомиње се први пут, у турском т(д)ефтеру. У свету се прочуо после потписивања Пожаревачког мира 1718. године. Неколико је легенди о пореклу имена града. У најживописнијој, главни јунак је Вук Гргуревић из лозе Бранковића, познат као Змај Огњени Вук. Турчин Алибег му је опљачкао дворе. Како се уплашио двобоја са деспотом, утекао је преко Мораве и прикрио у трсци. Вук никако није успевао да пронађе Турчина, па се разјарио и запалио сву трску. Предање вели да је Алибег изгорео, а место где је у пожару страдао названо је Пожаревац. По другој легенди град је добио име по селу Пожеране код Гњилана, завичаја породица које су прве населиле данашњи простор града.

Пожаревљани су много поносни на књаза Милоша. Ослободио је град од Турака у Другом српском устанку, развио је тргове и изградио конаке за породицу и себе, те га је начинио својом другом престоницом. За време Милоша је доживео процват. У знак захвалности, подигнут му је споменик који заузима средишње место у градском парку испред данашње Скупштине града. Велелепно здање, грађено крајем XИX века. Једно је од најлепших примера ондашњег градитељства. Уистину. Поред парка је пешачка улица, прилично кратка и не много занимљива. Неколико је значајних верских здања. Међу најважнијима је Црква Светих архангела Михаила и Гаврила, знана и као Саборна црква, коју је Милош подигао 1819. Данас је споменик културе. Црква Свете Петке један од највећих храмова у свету посвећен овој светици.

Ни културних здања не мањка. У Легату Миодрага Марковића, који је прикупљао уметничка дела и пред крај живота их подарио родном граду, представљено је српско сликарство XX века. Мален је, али значајан. У Кући Добрњчевих изложени су предмети из времена Првог и Другог српског устанка. Сазидана је крајем XИX века на парцели коју су потомци војводе Петра Добрњца поклонили Пожаревцу. Тренутно се обнавља. Музеј културне историје представља типичну кућу богате трговачке породице, грађанске елите с краја XИX и почетка XX века, опремљену стилским намештајем и уметничким предметима. Ваља прошетати и до хиподрома, једног од најстаријих спортских објеката у Србији. Има у Пожаревцу разнога за видети и подоста за научити.  Недалеко од града је археолошко налазиште Виминацијум, римски војни логор и град који је живео од И до почетка ВИИ века. Нађите времена да скокнете до некадашњег главног града римске провинције Горње Мезије.

3. Јер је Миленин дом душа сликарске диве

Ћерка је италијанског композитора Бруна Барилија и образоване Српкиње, Данице Павловић. Рођена је у Пожаревцу, школовала се у Београду и великим градовима Европе, живела је посвуда. Образована, полиглота, изузетно надарена, слободоумна, и неспутана ходила је миљама испред свог времена и окружења. Признање за своје стваралаштво потражила је изван домовине, па јој је замерано да није родољубива. Но писма мајци сведоче управо супротно. “Знаш мамо, на дну моје душе има један пламичак као кандило које се никада не гаси – увек је живо, трепери, а то је српство!” Стигла је и до Америке где је сликала, креирала костиме за балетске представе и насловнице за модне журнале, па и данас најугледнији часопис Вог. Миленину родну кућу је мајка Даница завештала Пожаревцу. Галерија Милене Павловић Барили налази се у срцу града. Изложени су изворни намештај, лични предмети, библиотека, и Миленине слике.

Надреалне, сањиве, поетичне. Топле, сетне, слојевите, свака дубоке поруке. Могу се упијати сатима. Преминула је у Њујорку, у 36-ој години. Почива у Риму. Светска дива. Славу је стекла у туђини, али јој је за родном грудом чезнула душа: “Ниједну варош не волим као што Београд волим рано ујутру, и нигде ми небо није лепо ноћу као из наше авлије!” Писала је мајци Милена.

4. Јер Народни музеј у Пожаревцу баштини неколико униката

Основан је крајем XIX века и други је најстарији музеј у Србији, одмах после садруга у Београду. Покрива територију Браничевског округа и чува више од 50.000 музејских предмета из разних историјских периода.

Главна зграда Музеја је у центру града. Посебно занимљив је лапидаријум где је изложено више од 100 камених споменика од I до IV века. Почасно место припада саркофагу из III века, који је украшен богатим рељефом. Баштини и неколико светских униката, међу којима су перо цаламус, којим се писало по римским воштаним плочама, јединствена нумизматичка збирка, грб Виминацијума израђен од мермера. Изложене су и фреске из Виминацијума, предмети од свих врста метала и занимљиви комади накита. Посебно се поноси Кличевачким идолом, женском фигурином паганског божанства из бронзаног доба, израђеном од црне глине. Пронађена је у оближњем селу Кличевцу. Изложене су копије јер је изворни примерак уништен током аустријског бомбардовања Београда у Првом светском рату, када је разорена зграда Народног музеја где је чуван. Фигурина краси грб града. Због скромног простора, поставка није велика, али је разноврсна. На трему испред улаза постављена је скулптура без главе, па се за успомену може усликати у античком стилу.

5. Јер у етно-парку Тулби станује историја

На узвишењу изнад града налази се мали музеј у природи који приказује традиционалне вредности народне архитектуре Браничевског краја XIX века. Окућница, бунар, кућа брвнара са покућством тог доба, још неколико сеоских кућа, и амбар за складиштење жита. У дворишту је постављен моноксил за који се претпоставља да је из XVIII века. Уједно је и видиковац са којег се пружа леп поглед на околину.

Унутар етно-парка подигнут је црвени шатор у знак сећања на Пожаревачки мир, који је граду завредио место у светској историји. Потписан је у близини Пожаревца, на брду Сопоту 1718. године, између Османлијског царства са једне, и Хабсбуршке монархије и Млетачке републике са друге стране, уз посредовање Енглеске и Холандије. Овим документом део Србије припао је Аустрији. Унутар шатора, који је израђен према сачуваним нацртима, постављен је сто за којим седе воштане фигуре преговарача и стражара – јаничара и аустријског војника. Сви су обучени у духу епохе. Постављене су и заставице земаља учесница, па се може бирати ком се царству приклонити.

6. Јер је Чачалица парк над костурницом

Некада мочварно, непроходно подручје, често звано „ничије брдо“, данас је оаза зеленила и мира и омиљено излетиште Пожаревљана. Листопадне и четинарске шуме, ливаде изроване кртичњацима и дуге пешачке стазе. Прилично чисто и тихо. Чује се тек пој птичица и зујање пчела.

Тишина му и приличи, јер подно тла је костурница. У II светском рату окупатор је посекао шуму и претворио га у брдо смрти. Стрељано је на хиљаде бораца за слободу. После рата је брдо пошумљено и подигнуто је неколико споменика палима за слободу. Споменик стрељаним родољубима 1941-44 израђен је у облику зида са пушчаним удубљењима. Костурница и 441 бреза донета из Русије и засад црвених ружа у сећање на борце Црвене армије. На врху је Споменик слободи, којег је народ због облика прозвао Звезда. Метална конструкција на бетонској плочи уздиже се 32 метра ка небу. Необично меморијално дело. Нажалост, оскрнављено графитима.

7. Јер у Дриве Цафе ресторанима увек правимо окрепљујуће паузе

Најбољу паузу увек направимо у Дриве Цафе ресторанима на некој од НИС Петрол и Газпром бензинских станица. Није их тешко пронаћи – у питању је ланац од око 300 бензинских станица у Србији и региону. Накратко уживамо у квалитетној кафици, а потом настављамо у гастрономском руху. Јер и кроз познавање локалних специјалитета сазнајемо више о историји самог места.

8. Јер су у сигурној кући месољупци безбедни

После шетње Пожаревцем и околином, ваљало би шта презалогајити. По препоруци идемо у ресторан Сигурна кућа, прекопута етно-парка Тулбе. Унутра живо, бучно, прилична гужвица. Биће да је одиста омиљено овдашње место за обедовање. Причљиви конобар одмах прилази и као специјалитет куће препоручује тањир мешаног меса. Ћевапи, димљени врат, кобасице, уштипци, похована пилетина, ребарца… Труди се да се ништа не заборави. Осуђени смо на месо, како већ бива у већини српских кафана, помислисмо. Уто се конобар досети да има и порцију пихтија, таман за “лагано” предјело. Калорије прште на све стране. Прихватамо, тешећи се да нам зима још гостује, календарски бар.

Share:

Можда те додатно интересује:

Drive Cafe - највећи coffee shop у Србији

На више од 300 бензинских станица широм Србије можеш уживати у врхунској кафи и укусној храни, које ће учинити да свака твоја пауза постане прави ужитак. Направи врхунску паузу уз освежавајући напитак или укусан производ из широког асортимана хране у Drive cafe ресторанима – само на НИС Петрол и Газпром бензинским станицама.

Сазнај више

"Са нама на путу" - вози и штеди

Учлани се онлине и бесплатно у "Са нама на путу" програм лојалности и оствари многобројне уштеде као члан број један програма лојалности за возаче у Србији! Оствари попусте до 6 дин/л горива и 20% попуста на Drive cafe кафу и сакупљај бонус поене уз готово сваку куповину. Поене можеш искористити за умањење рачуна при куповини горива и широког асортимана осталих производа. Само на НИС Петрол и Газпром бензинским станицама!

Сазнај више
Политика управљања колачићима

О колачићима

Приликом посете интернет странице Нафтне индустрије Србије а.д. Нови Сад („НИС“), www.nisgazprom.rs, прикупљају се информације које су неопходне како би се унапредило Ваше корисничко искуство. Ове технологије, које укључују колачиће, пикселе, веб ознаке (енгл. web beacons) и гиф-ове, у овој Политици управљања колачићима заједнички називамо „колачићи“.

Информације о заштити података о личности који се обрађују од стране НИС-а можете пронаћи у нашој Политици приватности (линк), а уколико имате било које питање у вези са обрадом података о личности, молимо Вас да контактирате организациони део НИС-а надлежан за управљање заштитом података о личности, слањем упита на адресу електронске поште fkz@nis.eu.

Коришћењем колачића (енгл. „cookies“) на нашој интернет страници можемо прикупљати податке о Вашем рачунару који могу да укључују IP адресу, тип претраживача (енгл. browser), име домена, време приступа и адресе интернет страница. На интернет страници www.nisgazprom.rs је омогућена примена колачића само у случају да сте нам за ту активност дали Ваш пристанак одабиром одговарајуће опције у делу подешавања опција за управљање колачићима (линк до подешавања).

Шта су колачићи

Колачићи су мале текстуалне базе података (датотеке) које се обично преузимају на Ваш рачунар, таблет или мобилни уређај (у наставку текста: уређај) с интернет локација које посећујете. Колачићи се користе за рад свих функција интернет странице, остваривање бољег корисничког искуства, а омогућавају и вршење аналитике посета страници и напредно онлине оглашавање.

Врсте колачића

Како бисте боље разумели колачиће и како их контролисати, у наставку можете сазнати које врсте колачића постоје, као и како се исти користе на интернет страницама:

  • Колачићи првог лица (енгл. „first party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала организација чију интернет страницу посећујете познати су као колачићи „првог лица“.
  • Колачићи трећег лица (енгл. „third party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала друга организација у односу на ону страницу коју посећујете познати су као колачићи „трећег лица“.
  • Стални колачићи (енгл. „persistent cookies“)
  • Стални колачићи остају сачувани на Вашем уређају и након затварања интернет претраживача. Уз помоћ ових колачића интернет странице чувају податке како би Вам се олакшало њихово коришћење. На пример, интернет странице које захтевају унос корисничког имена и лозинке ће запамтити Ваш унос који ће се појављивати при свакој новој посети.
  • Привремени колачићи (енгл. „session cookies“)
    Привремени колачићи уклањају се с Вашег уређаја у тренутку затварања интернет претраживача путем којег сте посетили одређену интернет страницу. Помоћу ових колачића странице похрањују привремене податке који служе за њено исправно функционирање.

Које колачиће користи интернет страница нисгзпром.рс

Колачићи који се користе на интернет страницама НИС-а подељени су у четири категорије:

Неопходни колачићи или строго потребни колачићи су колачићи који се употребљавају како би страница могла да функционише и не могу бити искључени. Можете подесити Ваш интернет претраживач да Вас обавести о кориш
ењу или да блокира ове колачиће, али у том случају неки делови интернет странице неће функционисати

Остали колачићи – од сталних колачића НИС користи:

  • Уколико подешавате језик, величину фонта или одређену верзију сајта (нпр. режим високог контраста), за то се користе колачићи за подешавање корисничког интерфејса. По извршеном подешавању није потребно да наводите своје преференције приликом следеће посете овом сајту.
  • Ако користите делове сајта за чији приступ вам је потребна регистрација, у ту сврху на ваш рачунар постављамо колачић за аутентификацију. Ово вам омогућава одлазак и повратак на те делове сајта без поновне аутентификације.
  • Како бисмо пратили број посета ради мерења и побољшања перформанси наше интернет странице, користимо колачиће првог лица. Захваљујући овим колачићима можемо одредити које странице су популарне односно мање популарне. Такође, захваљујући њима можемо да видимо на који начин се посетиоци крећу на интернет страницама, односно како их користе. Све информације које ови колачићи прикупљају су агрегирани, те представљају анонимизоване податке. Уколико не дозволите ове колачиће, нећемо имати информацију када сте посетили нашу страницу.
  • За праћење мрежне статистике можемо користити и сервисе попут Google Analytics. У том случају Google на ваш рачунар поставља колачић трећег лица. Такав колачић поставља се и када користимо Гоогле мапе.
Спецификација колачића
Категорија колачића
Назив колачића
Опис колачића
Аналитички колачић
1P_JAR
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_GRECAPTCHA
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
ANID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
DV
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
NID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGPC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGP
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OTZ
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
SNID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_c;;i
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
rc::a
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq_tm
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.qc
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.zpc.
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_grecaptcha
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Неопходни
authToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
authTokenData
Колачић који садржи системске податке улогованог корисника.
Неопходни
refreshToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
cookie_consent_settings
Колачић који чува податке о томе који су колачићи прихваћени од стране корисника.

Укључивање и искључивање колачића

На интернет страници нисгазпром.рс корисник у сваком тренутку може искључити или укључити колачиће променом подешавања понуђених опција управљања колачићима. Ако искључите колачиће, исти се неће чувати на Вашем интернет претраживачу. Колачићи се могу искључити и преко подешавања интернет претраживача.

Сврха колачића је побољшање и омогућавање употребе наших интернет страница и њихових процеса, те је потребно имати у виду да спречавањем или брисањем колачића можете онемогућити функционисање свих делова странице или проузроковати њихов другачији рад и изглед у интернет претраживачу.

Уколико искључите оглашивачке колачиће могуће је да приказивање наших огласа буде мање релевантног садржаја за Вас или Вам се исти оглас може показати више пута него што то желите.

Интернет претраживачи омогућавају промене подешавања колачића. Подешавања се најчешће налазе у менију „Опције” (енгл. „Options“) или „Параметри” (енгл. „Preferences“). Доле наведени линкови могу бити од помоћи уколико корисник жели боље да разуме ова подешавања:

Такође, као извор додатних информација за управљање колачићима можете да користите и страницу
www.aboutcookies.org.

Додатне информације о колачићима

Друштвене мреже такође могу да постављају колачиће на Ваш рачунар. То се догађа на интернет страницама које вам омогућавају пријаву и регистрацију путем налога друштвених мрежа, те уколико делите садржај интернет странице на друштвеним мрежама. Конкретни утицај на Вашу приватност ће се разликовати од друштвене мреже до друштвене мреже и зависи од подешавања приватности које сте изабрали на тим мрежама. Како управљати овим колачићима можете сазнати на интернет страницама тих друштвених мрежа.

На следећим линковима можете да сазнате више информација о колачићима и правилима приватности:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.