Тамо где вода тече, живот се буди. Насушне потребе за водом постајемо нарочито свесни у врелим данима захукталог лета када жудимо студене се воде напојити и у бистру воду тело уронити. У том духу, одабрасмо предео изворске питке и чисте језерске воде, свега четрдесетак минута вожње од ужареног београдског асфалта, у Срему. Не, није Срем само питома равница. Ка северу се побрдио, погорио и рашепурио да забашури и заштити своје слатководне бисере. Док се Фрушкогорје лагано назире у даљини, мудрујемо око изреке умног природњака:
7 разлога да посетите Фрушку гору и Јазак
Ако постоји магија на овом свету, она је садржана у води.
Зашто посетити Фрушку гору и Јазак?
1. Јер је Фрушка гора заправо острво у Панонском мору
Из Панонског мора, које је нестало пре око 600.000 година уздигло се острво, дуж обале Дунава, јединственог геолошког састава, те је пригодно станиште многим биљним и животињским врстама. Фрушка гора је најстарији национални парк у Србији. Оаза мира, дом 17 активних манастира, задужбина српских владарских породица, простране шуме и пашњаци, језера и потоци, винарије, многа излетишта, и безбројне могућности за рекреацију и спорт.
Шта год вам душа иште.
На обронцима сремске стране сместили су се село Јазак, бања Врдник, а недалеко је и Павловачко језеро, познато по богатсву рибом, али и велелепном здању најпознатијег Србина данашњице. Ако случајно уловите Новака Ђоковића, приупитајте га је ли страствени пецарош или пак постоји други разлог што је кућу сазидао баш у Павловцима. Јер Ноле увек одигра добитну комбинацију.
2. Јер ћете наздравити водом из средишта „средишта земље“
Од извора води само један путић, право, без околишања, у Производни погон Јазак. Пре него се, без икакве прераде, онако како ју је природа сачинила, улије у симпатичне бочице, питка вода Јазак пролази кроз минералне стене старе више милиона година.
Извориште се налази у заштићеном екосистему Националног парка Фрушка гора, у непресушном леднику заробљеном у стенама. Магија почиње управо ту, на 128 метара дубине. Водом Јазак корача читава плејада малих “(ал)хемичара” који се здушно брину о нашем здрављу.
По народски речено – да срце ради као швајцарски сат, да мишићи не затежу, да се зуби лакше изборе са пршутом, да коса сија као бриљантин, да мозак не закаже у одсудном тренутку. За то је одговоран господин калцијум. А његов саборац, магнезијум, са којим је у савршеном односу 2-1, потпомаже смиреност, концентрацију и метаболизам, као и целокупни одбрамбени систем.
Да, тај чувени имунитет! Човечуљци, звани бикарбонатни јони, бију успешну битку са киселошћу желудачног сока и бране пробавни тракт. Наши другари одржавају оптималну Пх вредност, а дасу ̶ натријум, на ниском нивоу, те се водица може пијуцкати свакодневно и неограничено.
И за непоправљиве љубитеље воћних укуса, ужитак је зајамчен. За то се брину Јазак воде са укусима – основна изворска вода Јазак обогаћена витаминима из групе Б комплекса и природним укусима. Удружене господичне зова и алое вера моментално доносе освежење и окрепљење, комшиница малина и јужни прикан лимун обезбеђују дневну потребу цинка, слаткица мандариница и садруг лимун достављају мишићима магнезијум, а весела бресквица садржи биотин за очување нервног система. Вода се сматра првим и најважнијим леком. Али, не свака. Искључиво изворска, питка и чиста. Она која је нетакнути и незапрљани дар природе. Драгоценост такве воде најбоље знају народи према којима Мајка Земља није била много дарежљива нити милосрдна, те искуствено саветују:
Када пијете воду, сетите се извора.
3. Јер можете осетити адреналински шок
Напојени изворском водом, жељни смо нових изазова. Мами нас мото-крос стаза, тик изнад Производног погона Јазак, са које грме квадови, зујалице и којекакви други двоточкаши. Долази народ са разних страна да на посебно уређеној стази, ван саобраћаја, да себи одушка и повитла се са љутим такмацима. Мештани кажу да ни после дугих кишних дана, блата нема – посебна нека земља, не да се закаљати.
4. Јер оваквог козјег сира нема ни у Паризу
Ушушкано у долини, на граници винског и свињског Срема, тамо где ветар вечито чарлија, где су засади воћа и бостана пођеднако родни, а козе и краве издашне. Мештани села Јазак су срдачни, дружељубиви и марљиви домаћини, те приграбише одличје најлепшег села до 1.000 житеља 2018. године.
Диче се својим бунтовним и слободарским духом, радо се сећајући Теодора Аврамовића који је пре више од два века окупљао устанике, тамо око кривине код Производног погона Јазак, за Тицанову буну против Турака. Понеки памте и свог чувеног комшу, Стевана Ковачевића Бачванина, који је својевремено правио “фрушкогорски пенушавац”, веле, тада најбољи шампањац на свету.
Пили су га безмало друг Тито и многи белосветски моћници. Наследник није наставио очевим стопама, али јесте сачувао тајну справљања шампањца од фрушкогорског грожђа по француском рецепту. Те, ко би га знао, можда Срем једнога дана постане српска Шампања.
Иако се, чини се, олако одрекоше сопственог пића краљева, тешко да ће икада сира и вина. Горски сир справља се 100% од козјег млека, без додавања крављег, адитива, боја, и конзерванса. Перпоручујемо сир у храстовини и са зачинским биљем. А где је сира, ту је и вина, тако бар намећу вични гастрономи. Поред познатих винарија, у Јазак селу скоро да нема домаћинства да не прави своје. Још ако сте среће да се приде нађе и комад сремске кобасице. А када дођу кише и снегови, велики послови затихну и учмалост озбиљно запрети, закува се спортски или паприкашки мегдан. Ловци брже боље притрче у помоћ, а Сремице, опаснице, похитају да замесе и неком ђаконијом зачине изненадно опште сеоско дружење. Јер сремачка трпеза мора бити обилата, а богме и разноврсна. Склони пошалици, весели мештани неретко запевају и сремски бећарац:
Село Јазак ала си у дољи, па изгледаш ко пекмез у шољи.
5. Јер ћете се помолити крај ћивота последњег Немањића
Саграђен средином 18. века, најмлађи је од фрушкогорских манастира. Дочекује нас монахиња, насмејана и срдачна, домаћим соком од зове. Прича мучну судбу православних светиња кроз историју коју ни манастир Јазак није избегао. Палиле су га и ризницу похарале цокуле свих војски које туда промаршираше током ратова. Фрескосликарство је било забрањено у доба Марије Терезије, па се манастири овог подручја разликују од оних у остатку Србије. Краси га иконостас са 58 икона.
Упитасмо за чудотворне моћи, а добисмо животну лекцију. Манастир је првенствено место молитве, а највеће чудо је наш живот! Но, без невоље, нема богомоље, прихвата монахиња, правдајући тако свој народ његовом погибељном прошлошћу. Исцелитељских моћи је молитва поред ћивота Уроша Нејаког, последњег владара лозе Немањића, чије мошти су у манастир Јазак пренете 1705. године. На поклон долазе унесрећени свих вероисповести.
Још под утиском сазнања да је од свих овоземасљких и небеских чудеса, наш живот оно највеће, кренусмо на предах да дубоке мисли натенане саберемо.
6. Јер се у Срему и дан данас добро једе
Десетак минута вожње ка брдима, у бајковитом крајолику села Мала Ремета, угнездила се Фрушкогорска лугарница. Како јој име заповеда, окружена је зеленилом, пашњацима, засадима јабука, цвећем, и хладом моћних стабала. Домаћин не попушта – мора се ићи редом: супа од фазана, плата сира, кајмака, сланинце од мангулице, и сремачких кобасица, и свежа баштенска салата. Док чекамо главно јело, пијуцкамо домаће вино и уживамо у погледу на коње на испаши.
Ево и козица, брсте своје биљчице. Паприкаш од дивљачи са домаћим сремским резанцима и шпиковани срнећи бут. Месо, зачињено по мери, без масноће, топи се у устима. Знају ови Сремци да угоде госту, и те како. Прошетасмо по имању, воћњаку и до коњића да се мало подружимо, и вратисмо се да гушт употпунимо слатким залогајем, питом од јабука.
Ако се занесете сувишном чашицом вина или се заракијате, има се где преспавати, а и више дана провести. Први комшија је чувени глумац, а већ следећи манастир Мала Ремета.
7. Јер је Бешеновачко језеро скривена лагуна азурне боје
Свега три километра даље је необично настало Бешеновачко језеро (Бели камен) тиркизне воде, оивичено белим каменом и богато рибом, које неумољиво подсећа на рајску увалу далеких мора. Некада је било коп лапорца, а онда га је природа узела под своје и учинила оно што најбоље зна. Плаже нису уређене, дно је непредвидиво, дубина сеже више од 50 метара, нема спасилаца, те је купање званично забрањено.
Но, народ не хаје – места ни за лек. Свакако га вреди посетити, направити ђир и уживати у раскошном околишу. Недалеко је манастир Бешеново, једина фрушкогорска задужбина Немањића. Куда год даље да се отиснете, указеће се нова знаменитост или природна красота.