Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / 6 разлога да посетите Власину и Царичин град

6 разлога да посетите Власину и Царичин град

Могла је мало окаснити, али авај. Пристигла тачно, скоро календарски. Варљива и прохладна. Тврдица на топле сунчеве зраке. Лагано природи одева златасто, румено рухо. У јесен, паметне птице лете на југ. Немамо крила, али послужиће точкови. Хитамо. Тамо где је, кажу, сунчаније и засигурно топлије.

Зашто посетити Власинско језеро и Царичин град?

1. Јер се на БС Власотинце можеш допунити сировом енергијом

Знали смо да нас очекује дан препун доживљаја па смо одмах на почетку застали на БС Власотинце, не само да бисмо сипали добро гориво, већ и да бисмо нама обезбедили чисту енергију за наставак путовања. Избор је пао на Drive Cafe raw барове, који комбинују егзотичне укусе и снагу житарица за максималан ефекат доброг залогаја. Неки од нас су зграбили комбинацију маракују&кокос, односно јабука&цимет укус, а ја, као радознало женско, сам одбрала преостала два чоколадна укуса: са какао зрнима и кокосом.

Доста је невероватно да нешто што нема глутена, а ни шећера и потпуно је вегански производ, даје толико укуса, снаге и енергије.

видео

Са нама на путу до Власинског језера и Царичиног града

2. Јер је манастир Паљи последње коначиште Св. Саве на српском тлу

Ушушкао се далеко од света, у бујној природи, надомак Бугарске. По предању, основан је у трећем или четвртом веку. Народ зна, памти боље од папира, а томе сведоче и темељи катакомби, открива нам тренутно једини монах у Паљи. Зове да се попричамо на веранди новоизграђеног конака, уз ракијицу и домаће колаче. Као што некада бејаше обичај. Прича нам о мало познатој светињи.

Званично, манастир Ваведење Пресвете Богородице потиче из прве половине деветог века. Обновио га је Свети Сава у 13. веку, који је за живота често у њему боравио. Био је последње коначиште првом српском архиепископу пред одлазак у Трново, у Бугарској, и место где су његове мошти преноћиле на повратку за домовину. Изнад манастира је некада пролазио Царски друм. Данас многи мештани славе Савидан као своју крсну славу.

Фресака није много остало, а и време њиховог осликавања је непознато. Но, првобитне, старије фреске почеле су да избијају испод новијих. Несвакидашњи призор. На делу изнад улаза у стару црквицу, појављује се лик, није фреска. Верници тврде да личи на Светог Саву. Чува многе реликвије – икону Светог Саве са Хиландара, Пресвету Богородицу Утешитељку из Русије, Пресвету Богородицу Тројеручицу, и крст из Јерусалима.

Монаштво је, после 100 година, обновљено 2016. године. Самотном монаху једини стални другар је женка кавкаског овчара. Наоко дружељубива, дању у кавезу због посетилаца, а ноћу на слободи, чува светињу.

Околина, потпуно дивља. Лежи на левој обали реке Меденице, по меду и назване. Некада давно монаси су имали толико кошница да се мед сливао у реку, чинивши је слатком читавим током. На другој обали су два извора лековите воде – за слабовиде и стерилитет. Оба посвећена Пресветој Богородици.

Иза манастира се налази старо мушко сеоско гробље из времена када су се сахрањивали одвојено од жена. У близини су Савина махала и Савин извор.

3. Јер Власина је рај за „природњаке”

Од некада највеће мочваре на Балкану до предела изузетних одлика. Омеђено планинама Варденик, Чемерник и Грамада, бистрих потока и речица. Боја вода се прелива од сивкасто плаве до мрко тегет, као велико модро око у којем се огледају околне висоравни прошаране ливадама, пашњацима и шумама разноврсног биљног и животињског света.

Власина је највише и друго највеће језеро у Србији. Иако кристално чиста, температура планинске воде на око 1.200 метара надморске висине није пријатна ни најтоплијим летњим данима. Изазов и за храбрише и зајамчено освежење.

Посебна драж су два стална, непокретна острва – Страторија, острво и у време власинског блата, и Дуги дел, полуострво пре изградње бране.

Дуга историја изродила је митове. Најчувенија је о воденом бику, који је давних дана ту обитавао, ширио страх и много јада задавао сељанима убијавши им говеда на испаши. Доскочио му је маштовити ковач, који је свом волу оковао рогове гвожђем, које прободоше водењака. Рањена звер се врати у језеро и више се не појави. Само једном, пред српско-турски рат, пре око 150 година, из воде су избијали велики мехури и чула се рика од које се тресла цела околина. Да ли је занавек нестао, или се прикрива …приповедаће нека нова легенда.

Власини мањка уређених туристичких садржаја и објеката, али се природа постарала да све надомести. Шетајте шумама и ливадама, берите дивље малине, боровнице и шумске јагоде, посматрајте птице, возите бицикл, пецајте, прокрстарите језером, успните се на оближњи Чемерник, дишите кисеоник, обновите крвна зрнца, обиђите околне црквице, и напијте се изворске воде. Препустите се природи.

4. Јер су Плутајућа Острва чудо природе

Природи је било потребно око 5.000 година да их сачини. Изронила су средином прошлог века током градње бране, када су се велика парчад подводног биљног света на тресету, власинском блату, отргла од дна. Када се ветрови разгоропаде, усталасају и подигну воду, острвца се Власином расплове, а бујна вегетација послужи као једро. Данас их је десетак. Највеће је Моби Дик, око 2.5 хектара. Станиште је маљаве брезе, горке детелине и месождерке или росуље, сићушне, али убојите биљчице која своје жртве најпре опије, а затим гута.

За плутајуће галије боље је када су ненасукане и слободно плове, далеко од утицаја човека. Штету им је већ начинио.

На око сат и по вожње од плутајућих острваца и власинске оазе, налази се једно од најзначајнијих археолошких налазишта у Србији.

5. Јер ћете ходити српским акропољем

У долини Пусте реке, подно Радан планине, на ружи ветрова, постојаше град. У нека давна времена, омеђен моћним бедемима, бејаше голем и раскошан. Уздигаше га цар Јустинијан И. Намерио да га учини престоницом и архиепископским седиштем Илирика. Као знак захвланости крају у којем је рођен. Према предању, наменише га својој забрањеној љубави, плесачици Теодори, далеко од породичног дома. Отуд му назив Царичин град.

Прва половина шестог века. Јустинијана Прима. Утврђење на 10 хектара, опасано бедемима са кулама и воденим ровом. Изван њих, терме са подним грејањем по узору на античке, црква, аквадукт, брана, и остаци насеља. Шетња поплочаним градским улицама Доњег града са базиликом, највећим објектом – цистерном и стамбеним делом, преко Горњег града са воденом кулом и базиликом са криптом, до Акропоља. Посебно је утврђен, са епископском палатом, крстионицом и катедралном (саборном) црквом и кружним тргом за јавни живот. Препун сачуваних мозаика који се нажалост, не могу видети, осим на пропратним паноима. Ископине указују на разнолику архитектуру и луксузну унутрашњост грађевина. На час одлутасмо у доба Источног римског царства и скокнусмо до Атине, на Акропољ. Истина, није тако висок и надалеко чувен, али је наш и ваљало би га прославити.

Јединствено налазиште на простору Балкана. Град цара који је подигао Аја Софију у Константинопољу. Упис на листу Светске баштине организације УНЕСКО чека безмало 10 година. И почекаће још. Нема конзервације, пратеће инфраструктуре, представљања. Нема чак ни своју интернет страницу. Чувар је једина душа да пожели добродошлицу у некадашњи велеград. Занесењак и заљубљеник у Јустинијанову задужбину. Прича историју, народна предања, тајне и чудеса Радан планине и околине, несвакидашњим речником, својим јужњачким говором. Чини се познаје сваки кутак, сваки камен овог некада величанственог града. Данас, запуштеног. Напуштеног. Као пре 14 векова. Напуштамо га и ми. Задивљени византијским наслеђем, растужени српским немаром.

6. Јер што јужније то укусније

Тако бар јужњаци тврде. У сласт да проверимо. Успут и да искусимо то чувено јужњачко гостопримство. За починак одабрасмо кућицу у забаченом засеоку. Уснуло све у селу, али домаћини нестрпљиво ишчекују госте. Брину за нас, а и за храну, да се не охлади. Вечерња трпеза, разноврсна и обилата, одавно спремна. Нуде пун пансион. Без договора, појединачно, а уиграно климнусмо главом, нимало не хајући за ресторанску традицију. Само луда глава би одбила српског домаћина. Њима се оке зацаклише као сватове да ће гостити. Домаћица се већ распитује шта бисмо за дорућак, али се одмах досети, пожели нам миран сан, и отрча да спи како би уранила.

Јутро, хладњикаво, мирисно, нечујно. Стиже слатко од шљива пуњеним орасима, а потом и кафа. Зна се ред. Дотрчавају куце и маце по јутарњу дозу нежности, обрадовасмо се, кад они нањушили нешто сласно. Износи тета Горица питу са сиром из црепуље. Мекана и сочна, а хрскава. Веште руке развиле коре, наденуле сир и сместиле питу у земљани суд, са свих страна “ожарен”. Да се гриз ни најмилијем не понуди.

За ручак, роштиљ, домаћински. Саградио га чика Влада сопственим рукама. Очас се окупи света. Спремило се навелико, ваља поделити са комшијама, пријатељима. Пљескавице, ћевапи, батачићи, кобасице, медаљони… До југа ли је или до домаћина? Биће да су заједничким снагама справили ванредно укусно месо. Разних салата, ал’ парадајз! Баштенски. Мирише на детињство. Једе се као јабука. Ићу и причи никада краја. И тако се обични недељни ручак претвори у ранојесење посело.
Село нас је отхранило и одржало. Његова широкогрудост и људскост. Добродушни, животно мудри људи, данас нажалост, невидљиви. Но, добро је све док се има на кога угледати.

Ако се пак одлучите за ресторанску прехрану, не пропустите рибљи котлић и власинску пастрмку и питу зељаницу са овчијим млеком. Укуси српског југа су уистину боговски.

Share:
Политика управљања колачићима

О колачићима

Приликом посете интернет странице Нафтне индустрије Србије а.д. Нови Сад („НИС“), www.nisgazprom.rs, прикупљају се информације које су неопходне како би се унапредило Ваше корисничко искуство. Ове технологије, које укључују колачиће, пикселе, веб ознаке (енгл. web beacons) и гиф-ове, у овој Политици управљања колачићима заједнички називамо „колачићи“.

Информације о заштити података о личности који се обрађују од стране НИС-а можете пронаћи у нашој Политици приватности (линк), а уколико имате било које питање у вези са обрадом података о личности, молимо Вас да контактирате организациони део НИС-а надлежан за управљање заштитом података о личности, слањем упита на адресу електронске поште fkz@nis.eu.

Коришћењем колачића (енгл. „cookies“) на нашој интернет страници можемо прикупљати податке о Вашем рачунару који могу да укључују IP адресу, тип претраживача (енгл. browser), име домена, време приступа и адресе интернет страница. На интернет страници www.nisgazprom.rs је омогућена примена колачића само у случају да сте нам за ту активност дали Ваш пристанак одабиром одговарајуће опције у делу подешавања опција за управљање колачићима (линк до подешавања).

Шта су колачићи

Колачићи су мале текстуалне базе података (датотеке) које се обично преузимају на Ваш рачунар, таблет или мобилни уређај (у наставку текста: уређај) с интернет локација које посећујете. Колачићи се користе за рад свих функција интернет странице, остваривање бољег корисничког искуства, а омогућавају и вршење аналитике посета страници и напредно онлине оглашавање.

Врсте колачића

Како бисте боље разумели колачиће и како их контролисати, у наставку можете сазнати које врсте колачића постоје, као и како се исти користе на интернет страницама:

  • Колачићи првог лица (енгл. „first party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала организација чију интернет страницу посећујете познати су као колачићи „првог лица“.
  • Колачићи трећег лица (енгл. „third party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала друга организација у односу на ону страницу коју посећујете познати су као колачићи „трећег лица“.
  • Стални колачићи (енгл. „persistent cookies“)
  • Стални колачићи остају сачувани на Вашем уређају и након затварања интернет претраживача. Уз помоћ ових колачића интернет странице чувају податке како би Вам се олакшало њихово коришћење. На пример, интернет странице које захтевају унос корисничког имена и лозинке ће запамтити Ваш унос који ће се појављивати при свакој новој посети.
  • Привремени колачићи (енгл. „session cookies“)
    Привремени колачићи уклањају се с Вашег уређаја у тренутку затварања интернет претраживача путем којег сте посетили одређену интернет страницу. Помоћу ових колачића странице похрањују привремене податке који служе за њено исправно функционирање.

Које колачиће користи интернет страница нисгзпром.рс

Колачићи који се користе на интернет страницама НИС-а подељени су у четири категорије:

Неопходни колачићи или строго потребни колачићи су колачићи који се употребљавају како би страница могла да функционише и не могу бити искључени. Можете подесити Ваш интернет претраживач да Вас обавести о кориш
ењу или да блокира ове колачиће, али у том случају неки делови интернет странице неће функционисати

Остали колачићи – од сталних колачића НИС користи:

  • Уколико подешавате језик, величину фонта или одређену верзију сајта (нпр. режим високог контраста), за то се користе колачићи за подешавање корисничког интерфејса. По извршеном подешавању није потребно да наводите своје преференције приликом следеће посете овом сајту.
  • Ако користите делове сајта за чији приступ вам је потребна регистрација, у ту сврху на ваш рачунар постављамо колачић за аутентификацију. Ово вам омогућава одлазак и повратак на те делове сајта без поновне аутентификације.
  • Како бисмо пратили број посета ради мерења и побољшања перформанси наше интернет странице, користимо колачиће првог лица. Захваљујући овим колачићима можемо одредити које странице су популарне односно мање популарне. Такође, захваљујући њима можемо да видимо на који начин се посетиоци крећу на интернет страницама, односно како их користе. Све информације које ови колачићи прикупљају су агрегирани, те представљају анонимизоване податке. Уколико не дозволите ове колачиће, нећемо имати информацију када сте посетили нашу страницу.
  • За праћење мрежне статистике можемо користити и сервисе попут Google Analytics. У том случају Google на ваш рачунар поставља колачић трећег лица. Такав колачић поставља се и када користимо Гоогле мапе.
Спецификација колачића
Категорија колачића
Назив колачића
Опис колачића
Аналитички колачић
1P_JAR
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_GRECAPTCHA
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
ANID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
DV
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
NID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGPC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGP
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OTZ
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
SNID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_c;;i
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
rc::a
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq_tm
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.qc
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.zpc.
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_grecaptcha
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Неопходни
authToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
authTokenData
Колачић који садржи системске податке улогованог корисника.
Неопходни
refreshToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
cookie_consent_settings
Колачић који чува податке о томе који су колачићи прихваћени од стране корисника.

Укључивање и искључивање колачића

На интернет страници нисгазпром.рс корисник у сваком тренутку може искључити или укључити колачиће променом подешавања понуђених опција управљања колачићима. Ако искључите колачиће, исти се неће чувати на Вашем интернет претраживачу. Колачићи се могу искључити и преко подешавања интернет претраживача.

Сврха колачића је побољшање и омогућавање употребе наших интернет страница и њихових процеса, те је потребно имати у виду да спречавањем или брисањем колачића можете онемогућити функционисање свих делова странице или проузроковати њихов другачији рад и изглед у интернет претраживачу.

Уколико искључите оглашивачке колачиће могуће је да приказивање наших огласа буде мање релевантног садржаја за Вас или Вам се исти оглас може показати више пута него што то желите.

Интернет претраживачи омогућавају промене подешавања колачића. Подешавања се најчешће налазе у менију „Опције” (енгл. „Options“) или „Параметри” (енгл. „Preferences“). Доле наведени линкови могу бити од помоћи уколико корисник жели боље да разуме ова подешавања:

Такође, као извор додатних информација за управљање колачићима можете да користите и страницу
www.aboutcookies.org.

Додатне информације о колачићима

Друштвене мреже такође могу да постављају колачиће на Ваш рачунар. То се догађа на интернет страницама које вам омогућавају пријаву и регистрацију путем налога друштвених мрежа, те уколико делите садржај интернет странице на друштвеним мрежама. Конкретни утицај на Вашу приватност ће се разликовати од друштвене мреже до друштвене мреже и зависи од подешавања приватности које сте изабрали на тим мрежама. Како управљати овим колачићима можете сазнати на интернет страницама тих друштвених мрежа.

На следећим линковима можете да сазнате више информација о колачићима и правилима приватности:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.