Почетна / Блог / Popular cir / 5 разлога да посетите Лазарев кањон и Бор

5 разлога да посетите Лазарев кањон и Бор

Михољско лето подарило нам је још који дан уживања у благодетима природе. Уместо на потврђено заводљиви запад, компас окрећемо ка истоку. Увек мистичном и очаравајућем, препуним изненађења. Идемо у рударски крај домовине и пределе где се природа још успешно одупире човеку.

Lazarev kanjon i Bor

ЈЕР ЈЕ ЛАЗАРЕВ КАЊОН ТАЈАНСТВЕНО МЕСТО 

Вау! Отео нам се узвик кад нам се очи сусретоше са чудесно исклесаним литицама прекривеним зеленим сагом. Са уређене платформе близу краја Лазаревог кањона… Скоро окомите дивовске зидине обрасле разноликим растињем пружају своје стеновите руке ка другој страни обале. Не би ли воду премостиле. На појединим местима као да се додирују. Понегде се, чини се, чврсто грле. Негде су се громаде одиста и уклештиле и две обале повезале. Шта је у подножју, не да се видети. Ограда је постављена на безбедној удаљености од ивице. Никако је не прескачите, одвише је стрмо, клизаво и опасно. Седите и уживајте. Овде речи заћуте, а машта се разиграва.

Кроз кречњачки масив источног обода Кучајских планина усекле су кланац Лазарева река и њене саставнице – Демижлок, Микуљ и Вејска река. Најдужи је и најдубљи у источној Србији.

Са прегршт процепа, јаруга и пећина. Литице се уздижу и изнад 350 метара, а у најужем делу ширина је мања од седам метара. Призори из бајке или пак филма научне фантастике. Да ли су га за уточиште одабрали вилењаци и чаробњаци, не зна се. Није довољно истражен. Али је засигурно станиште разноликом свету биљчица и животињки. Један је од најзначајнијих средишта биодиверзитета на Балкану. Овде расте кримски бор и реликтне врсте – тисово дрво и српска рамонда, нежни љубичасти цветић.

„Било је на десетине парова орлова, хиљаде ласта, а дивокозе би се предвече посвуда шеткале”, открива нам овдашњи истраживач кога сретосмо на видиковцу. „А онда су похрлили туристи и донели савремене технологије, угрозили их и многе растерали”, тужно и срдито се заштитар природе присећа времена када је људска нога овде ретко ходила. Али, има и добрих вести. Пре неколико година, доведен је пар медведа, и сада се пет јединки башкари у кланцу. Изгледа да се горостасним брундавцима свидело ново станиште.

Lazarev kanjon

Због своје дивљине и неприступачности био је уточиште хајдуцима у доба Турака, који се нису усуђивали у њега залазити. А о самом називу, више је предања. Према једном, назван је по хајдуку Лазару који у њему нашао спас, а по другом, по цару Лазару који је са својим коњаницима овде боравио. Свакако по души непокоривој. Пристаје му, несумњиво.

Пролаз кроз један од најнепроходнијих кањона велики је изазов чак и за истинске пустолове. Иште много вештина, добру кондицију, али и храбрости. Походи се током дужих сувих периода, у групама и препоручљиво са водичем, уз обавезну заштитну опрему.

До видиковца који смо посетили води макадамски пут, понегде стрм, са повећим каменим громадама, те треба пажљиво возити. Може се и пешке уређеном стазом од Лазареве пећине, најдуже у Србији. Још је неколико видиковаца, и сваки пружа потпуно нови и другачији доживљај домовине. Лазарев кањон је споменик природе. Лепоте несвакидашње и нетакнуте, за сада.

Grad Bor

ЈЕР ЈЕ БОР РУДАРСКО СРЦЕ СРБИЈЕ

Први пут се спомиње у XVIII веку. Почиње да се развија отварањем рудника бакра 1903. године, а статус града добија после Другог светског рата. На уласку у град је тргић са спомеником рудару, који се окреће. Необична добродошлица којом се одмах на знање даје где се пристиже. Ка центру води булевар омеђен дрвећем. Уједно је и парк-музеј. На травнатом острвцету између два смера изложени су индустријско-рударски експонати. Из аутомобила се не дају пажљиво промотрити, те прошетајте. Најупечатљивији је дампер. Без фотке са жутом грдосијом тешко да ће вам ико поверовати да сте Бор посетили. Само опрезно при преласку улице, прилично је прометна. Једна је од најлепших које видесмо, свакако најнеобичнија.

Muzej rudarstva i metalurgije

Стижемо до Музеја рударства и металургије. Обнова, преко потребна, је у току, па је иначе скучен простор, додатно смањен. Но, има се шта занимљиво видети. Стална поставка приказује развој рударства и металургије од праисторије до данас, историјат борског рудника и најзначајнијих личности. Осим старинских рударских алатки, најзанимљивији су бронзани појас из V века старе ере и комплет златног женског накита из II века нове ере, прилично софистициране израде. Симпатичан је и Влашки кутак у којем је представљена материјална и духовна култура Влаха Бора и околине. Пред улазом су изложена вајарска дела познатих академских уметника.

У близини је централни трг и споменик Ђорђу Вајферту, оснивачу Борског рудника.  Пролутајте градом и откријте здања француске архитектуре, а ако имате довољно времена, свратите и до Зоолошког врта. Недалеко је и Брестовачка бања, ушушкана у бајковитој природи са термоминералним водама којима су се лечили још стари Римљани. И знаменитим историјским здањима.

Мален, али неочекивано зелен, допадљив и прилично разнолике понуде. И околине још разноврсније.

ВИДЕО

5 разлога да посетите Лазарев кањон и Бор

Stol planina

ЈЕР НА СТОЛУ СТОЛУЈЕ ПРИРОДА

Пут ка планини Столу нуди несвакидашње призоре. Води поред копова Борског рудника. Тешко је дочарати његову величину. Планине ископа. Протежу се у недоглед. И огромне машине које као да никада не гасе моторе. Некада је за посетиоце био отворен кафић Јама, 400 метара под земљом. Мора да је био посебан доживљај чаврљати уз кафицу или пићенце у утроби земље.

И док се са једне стране рудари неуморно, са друге природа пркоси. Дивљином и бујношћу и стеновитим врховима Великог и Малог крша. Последња деоница пута ка Столу је прилично узана, а потом следи макадам до планинарског дома. Испред је пољана са головима за фудбалска надметања, а који корак даље је језерце са уређеном платформом за седење. Овде се опушта и удише природа. И ужива у погледу на највиши врх, Голи крш на 1.156 метара надморске висине. И на шуме, цветне ливаде и кречњачке форме. Заравњени врхови и стрме литице прави су рај за планинаре и извиђаче, а шумским стазама се пентрају и бициклисти и сви заљубљеници у природу. Она и ви. Сами. У савршеном складу.

Šume stola

ЈЕР ЈЕ БОРСКО ЈЕЗЕРО ВОДЕНО ЗЛАТО ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

На скоро планинској надморској висини, у подножју Црног Врха, средином прошлог столећа човек је укротио водотокове. Настадоше тако десетине хектара водене оазе. Попут огледала на којем се одсликава крајолик. Седамо на обалу код хотела Језера, у паркић са дрвеним клупама са настрешницама. Ваљало би га дотерати, понајпре очистити. Ако се занемари човекова бахатост и немар, призори су бајковити. Чаробни јесењи плес сунчевих зрака и мирне воде. Потпуни спокој и тишина. Ремети је тек средовечни господин који смело плива све до друге обале. Уто пристиже и младић на СУП-дасци и придружује му се. Свака част за истинске водољупце. Не страши их ни  прохладна октобарска вода. А нама на сувом поста хладњикаво посматрајући их само. Па да се малко загрејемо. Drive Cafe кафом. Још је топла. Увек пуног, савршеног укуса. И помало засладимо. Drive Cafe кроасанима. Свежим и меканим. У оваквој дивоти, још су слађи.

Бистро, окружено листопадном и четинарском шумом, зеленим пропланцима и ливадама, Борско језеро привлачи све више посетилаца. Углавном лети, када хиљаде купача освежење тражи на неколико уређених и многим дивљим плажама. Тада је живо, весело и бучно. Но, сунчана јесен му посебно прија. Тада се умири, утиша, осами и постаје истинска питомина.

Borsko jezero

ЈЕР СЕ У РЕСТОРАНУ БРАВО ХРАНИ АПЛАУДИРА 

Возимо ка ауто-путу за Београд, верујући чврсто да успут мора бити које згодно место за глад утолити. Јер где то у Србији има двадесетак километара пута без кафане. Биће да има. Те, тако стигосмо у Бољевац. Мештани нас упутише у кафе-ресторан Браво. У самом срцу вароши, велика башта и унутрашњост сређена префињено. Да л’ се овде добро једе, упитасмо се сумњичаво. Љубазни млади конобар препоручује запечене њоке са пилетином. Савршено и обилно. И ребарца на кајмаку. За прсте се лепе. Справљао их је засигурно умешни кафанџија. На крају, једногласно брависимо за Браво. Ето, има и отмених здања где се обедује домаћински. Навратисмо случајно, а вратићемо се првом приликом, циљано.

Restoran Bravo

Share:

Можда те додатно интересује:

Drive Cafe – најбољи разлог за паузу

Свако путовање заслужује савршену паузу и зато посети Drive Cafe на више од 300 бензинских станица широм Србије. Уживај у врхунској кафи и направи свој избор од богате гастро понуде – само на НИС Петрол и Гаспром бензинским станицама!

Сазнај више:

Учлани се у Са нама на путу програм и уштеди

Постани члан Са нама на путу програма број 1 за возаче у Србији онлине и бесплатно. У неколико брзих и једноставних корака користи све бенефите програма – оствари попуст до 6 дин/л горива, 20% попуста на врхунску Drive Cafe кафу, и још много других погодности које нудимо у сарадњи са нашим партнерима. Све бонус поене које сакупиш можеш да искористиш за умањење рачуна на свим НИС Петрол и Гаспром бензинским станицама.

Сазнај више: