“Недалеко од реке Расине и Јастрепца високе планине…” Скућио се најважнији, престони град. Давних дана. Историја памти. Ми, кратке памети одувек били. Неправедно скрајнут, али не негодује. Истрајно грудобрани своје наслеђе. Очију и душе упртих ка југу, српском.
10 разлога да посетите Крушевац
Зашто посетити Крушевац?
1. Јер је Крушевац царска престоница
Београд то никада био није. Подигао га је 1371. године Лазар Хребељановић. У књигама, кнез, у народу, цар, за цркву, светац. Учинио га престоним, културним и привредним седиштем тадашње земље српске. Име му је наденуто или по крушкама које су издашно рађале, или по облом речном камену крушцу од којег је Лазар саградио двор и тврђаву. Турци га зваше Алаџа Хисар – Шарени Град. Није дуго престовао, до 1405. када рођени Крушевљанин, син Лазарев, деспот Стефан свој “трон” измешта у Београд.
Но, остаде Лазарево царство, завека. Нераскидиво везано за Косово, Видовдан и најчувенији, најхеројскији мегдан. Ех, да је Лазар победоносно дојахао са Газиместана…
Прихватише своју судбу Крушевљани. Знани као Чарапани. Ништа погрдно. Напротив. По једном предању, у време Првог српског устанка, изули су опанке и нечујно, у чарапама, продрли у град и савладали Турке. Домишљати и виспрени. Према другом тумачењу, мушкарци овог краја волели су да носе лепе, дуге везене чарапе. Модирали се. Могуће је да надимак потиче још из доба Лазара.
Најбољи и највештији витезови у кнежевој војсци од најдубљег поверење чинили су његову личну гарду. А да би се разликовали од осталих, додељене су им црвене чарапе до колена. Управо су се црвеночарапани истакли храброшћу на Косову пољу. Казује легенда.
Данас, градом Чарапана не ходи се у тихотапкама. Ни случајно. Само громко и поносито.
2. Јер је из Крушевачког града српска војска пошла у Косовски бој
Лета 6897. Званично, 1389. године. Историјски, најкобнији пораз. У песмама, најславнија српска битка. Епска. Митска. У одбрану земље, рода и вере повео је Лазар своје ратнике из утврђења на брежуљку. Некада опасано двоструким зидинама и високим кулама. Данас нажалост, само рушевине. Најочуванија је главна, одбрамбена, Донжон кула. Назиру се и делови бедема и тек покоји камен некадашњег двора и коњушнице. У Лазаревом граду удомио се Народни музеј, који баштини око 22 хиљаде уметничких и историјских дела, фотографија и докумената. Свакако најзанимљивја је копија Лазареве хаљине, али и оригинална макета Видовданског храма Ивана Мештровића, који је требало да буде подигнут на месту Косовске битке.
Вратио се Лазар дому своме. Изливен у бронзи. Столује опет, са мачем у крилу. Бди над својим градом. Чека да га обнови неко… некада.
3. Јер Лазарица је средњевековна лепотица
Уздигао ју је Лазар у славу свом првенцу, Стефану. Посветио је архиђакону Стефану, заштитнику лозе Немањића. Изворно названа Црква Светог првомученика Стефана. Но, народ је крстио Лазарица. Тако и остаде. Бисер моравске школе. Светиња у којој се косовски бесмртници причестише пред одлазак на Газиместан. Довољно за вечност.
4. Јер Милићев легат је српска историја на платну
Погледом грли Лазарицу. Тако је захтевао дародавац. Највећи српски историјски сликар првобитно је желео да легат постави поред Грачанице, али не бејаше могуће. Одабрао је Крушевац. Сматрао га је симболом Косова. Поклонио му је више од 120 својих слика на којима је приказана српска прошлост, од Стефана Немање до савременог доба. Нагласка на Косовском боју. Разумљиво.
Надреалистичне, колоритне слике. Треба их доживети, схватити, удахнути. Машта му је извирала из недара народне, колективне свести о фантастичном, говорио је. Милић Станковић, познатији као Милић од Мачве. За живота је грмео, непрекидно. И данас исто чини. Преко својих дела којима је остао на планети. Необуздани, неухватљиви особењак, раскошног сликарског и поетског дара.
Појавиће се опет кроз два века… обећа нам.
5. Јер ћете прошетати Србијом у малом
Облика је домовине наше. Има пет “река”, десет “градова” и тренутно десетак макета српских светиња – Раваница Лазарева, Милешева, Грачаница, Пећка патријаршија, Високи Дечани, Жича, Студеница, Храм Светог Саве… Све знаменитије биће постављене у Парку минијатура Србија. Нова туристичка атракција на Багдали. Сјајна, освежавајућа. Но, недостају пропратни подаци о манастирима и задужбинарима. Уз леп провод, ваљало би понешто и научити.
6. Јер споменици сведоче погибљеној историји
Вековима је Крушевац плаћао своју слободу. Скупо. Прескупо. И одужио се својим браниоцима. Можда више него иједан други српски град. На сваком кораку сећање на пале, побијене, стрељане. Највећи је Споменик косовским јунацима. Симбол града. Откривен је на Видовдан 1904. године. Отелотворење Србије. На Светској изложби у Паризу 1900. творац је награђен Златном медаљом И реда. Одао је почаст и својој кнегињи Милици, али и деспоту Стефану, на пропињућем коњу, са крстом у руци усмереним ка Косову, опростивши му тако “београдски грех”. Споменик ратницима 1912-1918, скулптура “Мајка Србија и мајка Грчка”- симбол пријатељства два народа и братимљења са Крфом. Памти и родољубе стрељане у Другом светском рату у Спомен парку Слободиште, на обронцима брда Багдале, где је и споменик Палим припадницима војске, полиције и резервног састава 1991-1999. Вијори се и тробојка, на јарболу. За извојевану слободу. Да, одатле се пружа божанствени поглед на град, из оазе зеленила. После свих ратова и жртава, мир је непроцењив. Зна то Крушевац. Подигао му је својеврсни споменик и придружио се светским градовима, весницима мира. Нека је вечан.
7. Јер је Крушевац изродио плејаду глумчина
Испред Народног позоришта омаж великанима српског глумишта које је изнедрио Крушевац. Бисте Чкаље, Ђузе, Ташка Начића, Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Радмиле Савићевић, и Љубинке Бобић. У позадини њихове фотографије. Необични призор. Капа доле идејном творцу. Трг глумаца. Не пропустити, никако.
8. Јер се можете заветовати пред Лазаром и Стефаном
Та се заклетва погазити не сме. Уколико сте нашли љубав свог живота, правац Градска кућа. Своје најсудбоносније “да” изговорићете у сали са подним и зидним мозаицима надахнутим народном поезијом , митовима и фолклором, посвећеним Моравској Србији. Упечатљиви су прикази Лазара и сина му, Стефана. Витражи на прозорима и намештај по угледу на црквени дају посебну чар. Успут ће вас “преслишати” и биста најмудрије српске главе, Његоша. Обуците се прикладно, отмено. Па, срећно вам било, младенци!
9. Јер се у Крушевцу обедује царски
Снага на уста улази, каже наш народ. Мањка нам је после узбудљиве крушевачке шетње. Чини се да смо осуђени на месо. Очекивано. Одабрасмо Расински уштипак, мешано месо Стара крчма, специјалитет куће, и кисели купус са алевом паприком. Уз месо, најбоље иде бутељка вина, домаћег. У понуди је и пауфлек на роштиљу, а за истинске гурмане справљају се телећи репови, телећа глава у шкембету и телеће крезле. Не смазасмо све, а окреписмо се, јуначки.
10. Јер на НИС Петрол и Гаспром станицама рачун можеш платити “QR” кодом
Када се човек наједе и царски и јуначки, последње што му је потребно су компликоване процедуре, макар да је само и о плаћању реч. Зато нам је, таман к’о десерт на обилан ручак, “легла” опција да на НИС Петрол бензинској станици у околини Крушевца наточено гориво платимо путем QR кода.
Довољно је да активирате “Са нама на путу” мобилну апликацију, креирате QR код и покажете га продавцу. Дефинитивно, паметније и једноставније.
Уосталом, иовако је новчаник остао у колима да се одмара од плаћања у ресторану.
