Почетна / Archive by category "Popular cir" (Page 5)

10 разлога да посетите Вршац

Тамо где се огранци горостасних Карпата сусрећу са непрегледном равницом, где падине Вршачких планина шурују са сунцем, а уздахе необраног грожђа и мирисне укусе вина побуђује неукротива кошава. Тамо где каткад доћарлија и дах српске Сахарe – Делиблатске пешчаре, шћућурила се варош. Подно брега. Другује са Румунијом. Грли Банат.

Vršac

Зашто посетити Вршац?

1. Јер је Вршац град вина и великана 

У историјским списима први пут се помиње 1427. као Подвршан. Називи су се мењали, али се врх задржао до данас. Зову га и Стеријин град, по оцу српске драме, Јовану Стерији Поповићу. Оправдано свакако, но можда неправедно према другим знаменитим Вршчанима – сликару Паји Јовановићу, велемајстору Бори Костићу и поети Васку Попи, који се родио у оближњем сеоцету Гребенцу.

Најчувенији је по свом пространом и издашном виногорју, које је рађало још у доба Дачана и римске владавине. Пићу богова остао је вечно веран. Сваког септембра домаћин је Данима бербе грожђа, које су мештани симпатично крстили „Грожђебал“.

Са нама на путу до Вршца

Данас живи у богатству различитих националних заједница, култура и вера. У миру и слози. Успео је, неким чудом, да обузда свакојаке ћуди. Срдачни су, опуштени и насмејани Вршчани. Види се, воле свој град. Чист је и уређен. Многи би се могли угледати.

2. Јер вас градске лепотице очаравају на сваком кораку

У доба када су култура и све старинско гурнути у запећак, Вршац негује своју баштину. Нарочито архитектуру. Нема небодера, нити горопадних стакленаца. Све је складно и љупко. Могло би се чак рећи, поетично. Милина је шетати и разгледати. Међу највелелепнијим здањима су Владичански двор Банатске епархије из 1750, која је после обнове попримила необарокни и неоренесансни изглед, и неоготска Градска кућа (Магистрат). Никако не пропустите да се попнете до Апотеке на степеницама. Барокна грађевина у којој је 1784. године отворена прва вршачка апотека Код спаситеља. Међу најстаријима је у Србији. Мештани тврде, шеста по крштеници.

Етничка разноликост изродила је и богату верску архитектуру. Саборни храм Светог оца Николаја, из друге половине XVIII века, најстарији је православни храм у Вршцу. Римокатоличка црква Светог Герхарда је из друге половине XIX века. Импонзантна неоготска богомоља са торњевима који додирују облаке. Доминира градом. Румунска православна црква, изграђена почетком прошлог века. Повелика и живописна, споља. Нисмо ушли, као ни у католичку. Обе су затворене. Да ли смо се указали у неправо време или своја врата отварају само за посебне прилике, нисмо успели да дознамо. Штета. Унутрашњост обе мора да је подједнако раскошна.

Katedrala u Vršcu

На главном тргу је здање где је боравио Карађорђе. На повратку из Русије, у раним данима месеца јула 1817. сместио се тајно у Штенгеревој гостионици. У журби, у духу вечитог устаника, рачун не плати новцем, већ остави две сребрне кубуре. Гостионица је отишла у историју, али зграда чува успомену на Црног Ђорђа, његовом сликом и називом Два пиштоља.

3. Јер градски музеј баштини дела славног реалисте

muzej u Vršcu

Смештен је у згради Конкордија. Основан је 1882. Велику захвалност дугује истраживачу, учитељу и публицисти Феликсу Милекеру, који је дао значајни допринос музејској збирци. Атмосфера топла, другачија од већине здања која чувају културно благо. Друштвени и културни живот града представљен је збирком Хроника. Две собе са делима Паје Јовановића. Чувени „Вршачки триптих” и портрет Александра Карађорђевића у природној величини, насликан пар година пре атентата у Марсељу, још неколико портрета знаменитих личности, све осликано аутентичном палетом боја којом се служио реалиста светског гласа. Изложене су и археолошка и етнолошка збирка, а ускоро ће бити представљено и оружје. Музејски простор у згради Конкордија није велики, али је поставка веома занимљива и питка.

slike muzeja u Vršcu

4. Јер у Вршцу је кућа у којој је стварао Стерија

Кућу је подигао Стеријин брат Ђорђе у другој половини XIX века на темељима старе, у којој је рођен Јован. Аутентични намештај, клавир и писаћи сто за којим су настала „Покондирена тиква”, „Зла жена”, „Кир Јања”, и „Лажа и паралажа”. Изложени су и поједини изворни рукописи, фотографије и портрет Стерије, дело Уроша Предића (још једног мајстора реализма).

kuća Sterije Popovića

Стерија је велики родољуб и интелектуалац, слободољубив. Заслужан је за оснивање Народног музеја и Друштва српске словесности, претече Академије наука и уметности. Живи кроз своја непролазна дела. Можда је и сасвим праведно што се Вршац зове и Стеријин град.

У Стеријину кућу не улази се тек тако. Број телефона особе која ће вас пустити унутра истакнут је на вратима. Док чекате кључоношу, немојте згубиданити. Први комшија је вински подрум. Завирите, делује баш вински.

5. Јер је градски парк ботаничка башта

Рађен је по узору на француске и енглеске паркове, мешовитог пејзажа. Бројне врсте листопадног и зимзеленог дрвећа, украсно грмље и разнобојно цвеће. Клупице за одмор, дечје игралиште, фонтана, и старински кафић са великом терасом. На улазу стоји упозорење: „У случају појачаног ветра, не улазите”. Ех, шта ли појачано подразумева овде где вазда звижди и фијуче.

polja Vršca

6. Јер на БС у Вршцу можете платити ИПС-кодом

Вршац крије много чуда, од божанственог вина, преко уметничких дела, па до данашњих модерних чудеса. Рецимо, на НИС Петрол бензинској станици у Вршцу можете платити гориво и друге купљене ствари и ако сте заборавили новчаник. Довољно ће бити да на свом телефону покренете апликацију ваше банке и да одаберете опцију „IPS покажи”. Ваш телефон ће, потом, генерисати QR код који ће радник на каси очитати и износ за плаћање скинути директно са вашег рачуна.

IPS plaćanje

И практичнији и бржи начин како бисте што пре наставили ваш обилазак преосталих вршачких лепота.

7. Јер се у Вршцу кале најбољи летачи

Док знатижељно испитујемо сваки , непрестано надлећу авиони. Нема бојазни. Знамо да су наши. Вршац је познат по Ваздухопловној академији. У њој се брусе они наши врсни пилоти што летелицу приземљују неосетно, као у паперје. Нисмо питали за небески круг изнад града. Други пут.

panorama Vršca

8. Јер је на брду Миса уређени видиковац

Стиже се колима или степеницама из самог града. Лепо је сређен, са клупицама за дружење или осаму. На платоу је капела Светог крста (крижа), најстарији католички храм у Банату, из двадесетих година XVIII века. У близини је Црква Светог Теодора, стаза здравља, клуб екстремних спортова, а мало више – Вршачки замак.

9. Јер је Донжон кула некад штитила Вршац

До паркинга ћете лако, а после мало пешачења, кроз шумицу. Уживаћете.  Кулу није подигао Ђурађ Бранковић, већ угарски краљеви, и не у XV, већ у XIV веку, упоран је наш домаћин-водич, историчар. Поткрепљује тврдњу чињеницом да се некадашње утврђење помиње у списима још 1323. године. Има близнакињу, ситно млађу, у Чакову, родном месту Доситеја Обрадовића. Најочуванија је Донжон кула, висине 20 метара. Повремено је красе и уметничке поставке. Поглед би одавде требало да пуца…, али не баш. Заклања га огромни репетитор. Могао се поставити на неки други оближњи брежуљак.

DonŽon kula

10. Јер је село Гудурица вински рај

Удаљено је петнаестак километара од града. У виногорју, наравно. Зову га „Европа у малом”. Удомљава 14 нација. Винарија је прегршт. Но, као сваки друг на друму, бирамо ону тек у повоју, За своју душу. Па ако је за газдину, биће и за нашу.

Пијуцкамо домаће винце на посебно израђеној гарнитури од бурића, окружени муљачом, пресом и другим винским оруђем. Износи се и мезе – кобасице, димљене ђаконије, домаћи ајвар, туршија, и хлеб премазан машћу и посут алевом паприком. Заборављени укус детињства. Крај је богомдан за вино. Осунчане падине, земља погодна за воће и винову лозу и ружа ветрова. „Болест одлази”, кажу газде који се поносе својим здравим грожђем које се много мање прска него у другим крајевима земље. Захвални су ветровима. Пред полазак засладисмо се штрудлом и питом од вишања. Баш су се потрудили добри домаћини. Сјајно винско поподне. Још да су засвирали тамбураши. Биће прилике.

vinarija u Vršcu

У повратку, сунашце залази у даљини, а ветар тек почиње да разиграва помало уснуле ветрењаче. Велике и бројне. „Вршац, лепа варош”, тепао му је Стерија. Више него сагласни. Овековечио га је кистом маестрални Паја, а опевао језгровито и себи својствено „умало” Вршчанин, Васко:

У виноградаревој руци

Пруженој из облака

Златан грозд

У једном зрну кула од кукуруза

У другој чаробни Брег

У трећем равница мајка…

ručak u restoranu

Корисни савети за пут:

  • Понесите капче ил’ марамче (нарочито ако држите до фризуре), раздува се очас.
  • Препоручљива је удобна, равна обућа
  • Бочица воде је увек добродошла, нарочито када отопли.
  • Не носите дрон – свуда је No fly zone илити по српски – забрањена зона.
  • Aли „понесите” довољно времена да натенане уживате у прелепој архитектури.
Share:
Почетна / Archive by category "Popular cir" (Page 5)

8 разлога да посетите Сремске Карловце

О Карловци, место моје драго, ко детенце дошао сам амо

Имао је срећу велики српски романтичар да детињи и замомчи се у загрљају шумовитих обронака Фрушке горе и вода силног Дунава. Биће да смо за одрастање окаснили, али за упознавање никако. Дружењу је увек право време. Чак и када зима из прикрајка пушта мразне ветрове да узбуркају воде лепе плаве реке дуж обала града Бранка Радичевића.

видео

Са нама на путу до Сремског Карловца

1. Јер су Карловци град музеј

Овим звањем често се кити Праг. Уз дубоки наклон чешкој престоници, сремски драгуљ се јоште чиме има подичити – вином, вековном просветом и духовношћу. Приде, и Дунавом. Нарогушио се, намрштио, намрачио. Канда се жели осамити. Осмелили се тек лабудови и неустрашиви чамџија. Која ли га мука натера да пркоси таласима разјареног дива? Обале пусте, упркос приобалним ресторанима и кафићима. Сасвим је другачије у пролеће, лето. Одмах је јасно да ћемо се вратити, чим пре.

Језгро града мајушно, али особито. Одише отменошћу, духом некадашњег, истинског господства. Без примеса новокомпонованих архитектонских изражаја. Застало у неким минулим, културним временима. И не да се. На радост својих мештана, али и посетилаца.

Међу велелепоном архитектуром, поглед привлачи времешна, али добродржећа кућица, сада кафић. Истиче се својим најстаријим вратима од кованог гвожђа из друге половине 19. века. Бранков трг омеђен је раскошним здањима – Богословија, Магистрат, Римокатоличка црква Светог Тројства, Богословски семинар, и Стефанеум. А на оближњем узвишењу пропела се зграда, жуто-црвене фасаде да мотри будно на варошанска дешавања.

2. Јер су Карловци изнедрили прву српску гимназију

У беспрекорно сређеном врту дочекује нас биста. Пише Бранко. Довољно. Зна се који. Само је један у Карловцима. Улазимо у предворје и читамо историју прве српске гимназије. Основао ју је митрополит Стефан Стратимировић 1791., а годину касније је званично почела да ради. Стара зграда порушена је 1890. и подигнута нова у српско-византијском стилу са богато украшеним главним улазом. Од почетка 20. века, настава је доступна и девојкама.

Пролазимо кроз витражна врата од којих се пружају дуги ходници. Поплочани подови, осликани сводови, старинске светиљке и лустери, камено степениште са балустрадом. Више сличи палати него образовној установи. И учионице су некако посебне. Свака принета својој намени, уткане пажње и љубави. Где ли смо ми учили школе, тужно се присетисмо својих средњошколских дана.

Отварамо масивна дрвена врата ка царству књига. Аристократско. Мирише на знање, поезију, старину. Библиотеку чини више од 18.000 наслова, дарови бивших ђака, професора, добротвора. На полицама су и прво фототипско издање Мирослављевог јеванђеља, поклон краља Александра Обреновића, прва издања Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Бранка Радичевића…
Још једна одаја посебне красоте. Свечана сала. Сва осликана, умереним тоновима, у зидовима положене бисте дародаваца, плишане столице. За концерте, приредбе, свечане прилике.
Одшколовала је многа велика српска имена, али надалеко је позната по Бранку. У њеним клупама, сачинио је прве риме. Данас је филолошка гимназија у којој се изучавају савремени и класични језици. Част је у њој учити и предавати. Њен значај можда је најбоље описао један од бивших ученика и професора:

Историја Карловачке гимназије представља битан и частан део српске културне историје. Она је једна од најуспешнијих ковница модерне српске културе

3. Јер патријаршки двор је био дом поглавара српске цркве

Један од најлепших владичанских дворова у Срба. Подигнут крајем 19. века у стилу италијанских палата на месту некадашњег Пашиног конака, који је био прво седиште поглавара Српске православне цркве после пребацивања архиепископије из Пећи, све до 1920. Данас је пребивалиште владике сремског. Дворску капелу осликао је лично Урош Предић.
Богата Ризница баштини многе драгоцености – иконе, рукописе, портрете митрополита и епискома, престоне крстове, златне и сребрне путире, пехаре, и иконе. Најстарија књига је Цветник, из 15. века. Унутар дворског врта налази се Патријаршијски подрум и вински лагум. И свештеници праве вино. И то одлично. Двор се тренутно обнавља те не блиста пуним сјајем.

4. Јер је храм Светог Никола омиљена црква младенаца

Предање вели да ко се напоји водом са Чесме четири лава, на Бранковом тргу, вратиће се и венчати у Карловцима. Многи и јесу. Управо у Саборној цркви Светог Николе.

Подигнута је средином 18. века. Крајем истог столећа страдала је у пожару, но врло брзо је обновљена и још једном почетком 19. века када је добила ренесасну фасаду која је данас краси. Посебно се истиче раскошни иконостас, дело Теодора Крачуна и Јакова Орфелина. Чува две реликвије – делове моштију другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца и чудотворну икону Пресвете Богородице Бездинске, као и слике Паје Јовановића.

5. Јер се у Карловцима љубе запад и исток

Огрнути плаштом барока, прожимају се утицаји Аустроугарске и Турака, проткани нитима разних уметничких стилова. Сједињени у бајковиту карловачку причу. Заједничку и личну. Уличице уске, омеђене стамбеним кућерцима, многи оронули, понеки закривени чипканим завесама, занатским радњицама, винаријама и винским подрумима. Неприметно стигосмо до необичне атракције, Музеја шибица, даље до Музеја пчеларства и Капеле мира, подигнуте на месту где је 1699. потписан чувени Карловачки мир. У близини је Палата Илион и Завичајна збирка Сремски Карловци. Град заточен у своју културу и историју. Чини се, без намере да се посавремени.

6. Јер су Карловци чаробни и са висине

Пре похода на Душков видиковац, одакле се Карловци погледом грле, ваља предахнути и окрепити се чашом фрушкогорског вина. Видиковац је изграђен као велика сцена на отвореном са два нивоа, на којој се налази позлаћени крст и скулптура песника Душка Трифуновића, који почива у Карловцима. Одморите на степеништу поред чувеног стихотворца и уживајте у погледу.

 

7. Јер Сремска кухиња је спој српске и „швапске“

У Срему се одвајкада добро јело. Неретко и превише. Ако нисте фруштуковали, не брините, све се да надокнадити. На менију, свакојаких ђаконија – од домаће пилеће супе, риндфлајша, сланинице, чварака, до месних пикантерија. Нећемо се снебивати. Крећемо од мезетлука, преко јунећег паприкаша до роловане пилиће џигерице и сезонске салате. Трпезу не напуштајте без чашице бермета, ароматичног десертног вина, уз који одлично иде куглоф, немачки колач који се одомаћио и справља се на више начина – са додатком лешника, бадема, сувог грожђа, ораха…

8. Јер на Стражилову почива Карловачки поета

Сремске калорије је тешко спржити, али ваља покушати. Шетња Дворском баштом или правац Фрушка гора. Најбилже излетиште је Стражилово. Уређених стазица за пешачење кроз природу, данас популарни хајкинг, не мањка. Дишемо дубоко и хитамо ка Бранковом вису.

 

“Збогом остај, красно Стражилово,
Млоги те је у звездице ковô,
Млоги рече: „Ао рајска слико!“
Ал ко ја те рад не имô нико.”

Песма Ђачки растанак нагонила је многе на закључак да Бранко жели да почива на Стражилову. Из туђине је пренет у домовину, а народ му је изградио повисоки камени споменик за вечни санак. Тако заувек млади Бранко и његови вољени Карловци осташе нераздвојни, занавек.

Share:
Политика управљања колачићима

О колачићима

Приликом посете интернет странице Нафтне индустрије Србије а.д. Нови Сад („НИС“), www.nisgazprom.rs, прикупљају се информације које су неопходне како би се унапредило Ваше корисничко искуство. Ове технологије, које укључују колачиће, пикселе, веб ознаке (енгл. web beacons) и гиф-ове, у овој Политици управљања колачићима заједнички називамо „колачићи“.

Информације о заштити података о личности који се обрађују од стране НИС-а можете пронаћи у нашој Политици приватности (линк), а уколико имате било које питање у вези са обрадом података о личности, молимо Вас да контактирате организациони део НИС-а надлежан за управљање заштитом података о личности, слањем упита на адресу електронске поште fkz@nis.eu.

Коришћењем колачића (енгл. „cookies“) на нашој интернет страници можемо прикупљати податке о Вашем рачунару који могу да укључују IP адресу, тип претраживача (енгл. browser), име домена, време приступа и адресе интернет страница. На интернет страници www.nisgazprom.rs је омогућена примена колачића само у случају да сте нам за ту активност дали Ваш пристанак одабиром одговарајуће опције у делу подешавања опција за управљање колачићима (линк до подешавања).

Шта су колачићи

Колачићи су мале текстуалне базе података (датотеке) које се обично преузимају на Ваш рачунар, таблет или мобилни уређај (у наставку текста: уређај) с интернет локација које посећујете. Колачићи се користе за рад свих функција интернет странице, остваривање бољег корисничког искуства, а омогућавају и вршење аналитике посета страници и напредно онлине оглашавање.

Врсте колачића

Како бисте боље разумели колачиће и како их контролисати, у наставку можете сазнати које врсте колачића постоје, као и како се исти користе на интернет страницама:

  • Колачићи првог лица (енгл. „first party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала организација чију интернет страницу посећујете познати су као колачићи „првог лица“.
  • Колачићи трећег лица (енгл. „third party cookies“)
  • Колачићи које је на Ваш уређај инсталирала друга организација у односу на ону страницу коју посећујете познати су као колачићи „трећег лица“.
  • Стални колачићи (енгл. „persistent cookies“)
  • Стални колачићи остају сачувани на Вашем уређају и након затварања интернет претраживача. Уз помоћ ових колачића интернет странице чувају податке како би Вам се олакшало њихово коришћење. На пример, интернет странице које захтевају унос корисничког имена и лозинке ће запамтити Ваш унос који ће се појављивати при свакој новој посети.
  • Привремени колачићи (енгл. „session cookies“)
    Привремени колачићи уклањају се с Вашег уређаја у тренутку затварања интернет претраживача путем којег сте посетили одређену интернет страницу. Помоћу ових колачића странице похрањују привремене податке који служе за њено исправно функционирање.

Које колачиће користи интернет страница нисгзпром.рс

Колачићи који се користе на интернет страницама НИС-а подељени су у четири категорије:

Неопходни колачићи или строго потребни колачићи су колачићи који се употребљавају како би страница могла да функционише и не могу бити искључени. Можете подесити Ваш интернет претраживач да Вас обавести о кориш
ењу или да блокира ове колачиће, али у том случају неки делови интернет странице неће функционисати

Остали колачићи – од сталних колачића НИС користи:

  • Уколико подешавате језик, величину фонта или одређену верзију сајта (нпр. режим високог контраста), за то се користе колачићи за подешавање корисничког интерфејса. По извршеном подешавању није потребно да наводите своје преференције приликом следеће посете овом сајту.
  • Ако користите делове сајта за чији приступ вам је потребна регистрација, у ту сврху на ваш рачунар постављамо колачић за аутентификацију. Ово вам омогућава одлазак и повратак на те делове сајта без поновне аутентификације.
  • Како бисмо пратили број посета ради мерења и побољшања перформанси наше интернет странице, користимо колачиће првог лица. Захваљујући овим колачићима можемо одредити које странице су популарне односно мање популарне. Такође, захваљујући њима можемо да видимо на који начин се посетиоци крећу на интернет страницама, односно како их користе. Све информације које ови колачићи прикупљају су агрегирани, те представљају анонимизоване податке. Уколико не дозволите ове колачиће, нећемо имати информацију када сте посетили нашу страницу.
  • За праћење мрежне статистике можемо користити и сервисе попут Google Analytics. У том случају Google на ваш рачунар поставља колачић трећег лица. Такав колачић поставља се и када користимо Гоогле мапе.
Спецификација колачића
Категорија колачића
Назив колачића
Опис колачића
Аналитички колачић
1P_JAR
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_GRECAPTCHA
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
ANID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
CGIC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
DV
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
NID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGPC
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OGP
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
OTZ
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
SNID
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_c;;i
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
rc::a
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.pq_tm
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.qc
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
sb_wiz.zpc.
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Аналитички колачић
_grecaptcha
Овај колачић је креирао Google и користи се за детекцију да ли је корисник човек или робот.
Неопходни
authToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
authTokenData
Колачић који садржи системске податке улогованог корисника.
Неопходни
refreshToken
Колачић који се користи за ауторизацију улогованог корисника.
Неопходни
cookie_consent_settings
Колачић који чува податке о томе који су колачићи прихваћени од стране корисника.

Укључивање и искључивање колачића

На интернет страници нисгазпром.рс корисник у сваком тренутку може искључити или укључити колачиће променом подешавања понуђених опција управљања колачићима. Ако искључите колачиће, исти се неће чувати на Вашем интернет претраживачу. Колачићи се могу искључити и преко подешавања интернет претраживача.

Сврха колачића је побољшање и омогућавање употребе наших интернет страница и њихових процеса, те је потребно имати у виду да спречавањем или брисањем колачића можете онемогућити функционисање свих делова странице или проузроковати њихов другачији рад и изглед у интернет претраживачу.

Уколико искључите оглашивачке колачиће могуће је да приказивање наших огласа буде мање релевантног садржаја за Вас или Вам се исти оглас може показати више пута него што то желите.

Интернет претраживачи омогућавају промене подешавања колачића. Подешавања се најчешће налазе у менију „Опције” (енгл. „Options“) или „Параметри” (енгл. „Preferences“). Доле наведени линкови могу бити од помоћи уколико корисник жели боље да разуме ова подешавања:

Такође, као извор додатних информација за управљање колачићима можете да користите и страницу
www.aboutcookies.org.

Додатне информације о колачићима

Друштвене мреже такође могу да постављају колачиће на Ваш рачунар. То се догађа на интернет страницама које вам омогућавају пријаву и регистрацију путем налога друштвених мрежа, те уколико делите садржај интернет странице на друштвеним мрежама. Конкретни утицај на Вашу приватност ће се разликовати од друштвене мреже до друштвене мреже и зависи од подешавања приватности које сте изабрали на тим мрежама. Како управљати овим колачићима можете сазнати на интернет страницама тих друштвених мрежа.

На следећим линковима можете да сазнате више информација о колачићима и правилима приватности:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.