Na Zapadu ništa novo, kaže pesma. Ne brinemo, jer na srpskom je upravo suprotno, svašta dogodljivo i zavodljivo, vazda. Vozimo preko Valjeva i živopisnog Debelog brda. Odmaramo na usputnim vidikovcima. Očiju uprtih iza nijednog mora, al’ nebrojenih brda, udolina i gora. Ne bi li dogledali predeo gde je plavetnilo neba ustuknulo pred zelenom. Tamo gde se tamno šumska, jarko pašnjačka i smaragdno rečna nesputano razigravaju u najčudesnije oslikanoj odaji srpske prirode.
Zašto posetiti Bajinu Baštu
1. Jer je kućica na Drini jedan od simbola Srbije
Jednom je stranca put naneo ovuda. Uslikao je kućicu na steni nasred Drine, priča se u kraju. A kako se dobar glas brzo širi, sličica je munjevito obišla svet i tako se maleno zdanje našlo u mnogim svetskim časopisima. Magazin Nacionalna geografija posvetio joj je čitav broj i svrstana je u 16 najčudnijih kuća na svetu. Nastala je u varljivo leto ‘68. kada je grupa derana napravila sebi mesto za odmor od dasaka na steni. Zamisao se očigledno dopala mnogima, pa je prva kućica nikla već sledeće godine. A za komadinu kamena usred reke kriv je niko drugi do Kraljević Marko, kaže predanje. Junak je, čini se, svuda stizao jašući svoga Šarca, koga je pazio bolje od sebe. I jednom tako htede preko nabujale Drine bez da mu četvoronogi saputnik ukvasi noge. Tako delija hitnu stenu na pola reke, na nju Šarac doskoči i Drinu neokvašen preskoči.
Kućicu su više puta plavile i nosile neukrotive vode, a predane duše je iznova gradile. Trenutno stoji visoko, istaknuto, pomalo drsko nasred Zelenike, kako svoju lepojku zbog smaragdne boje zove narod. Može joj se, jer je ovde reka usahnula, odenula braonkasto ruho. Izvirilo stenje, kamenje, šljunak… Vreline uzeše danak. No, napirlitaće se opet gizdavica Drina. A tada, kućica će se iz vode tek promaljati, skromno.
2. Jer je manastir Rača sačuvao Miroslavljevo jevanđelje
Od svog nastanka krajem XII veka, najstarija sačuvana srpska rukopisna knjiga prevalila je daleke pute. Više puta je za dlaku izbegla uništenje. Prešla je i Albaniju sa srpskom vojskom u Velikom ratu, a u sledećem je bežala od bombi, nacista i pljačkaša. U potrazi za sigurnim skrovištem, poverena je manastiru u nedrima Tare. Monasi su knjigu prikrili duboko u zemlju, podno kamenih ploča ispod oltara. Tako je preživela bugarsko razaranje i paljenje 1943. Mnogi su je tražili, pretili i zastrašivali, ali ju je neustrašivi tadašnji iguman branio životom. I odbranio. I da Rača nema druge istorije, očuvanje najdragocenije srpske knjige čini je neprocenjivom.
Manastir je udaljen šest kilometara od Bajine Bašte. Izdigao ga je kralj Dragutin sedamdesetih godina XIII veka. Poput mnogih drugih svetinja, daleko od sveta, u bajkovitoj nedođiji. Obgrljen šumama padina Tare, na desnoj obali rečice Rače, pritoke Drine.
Pljačkan je i rušen, ali i obnavljan, poslednji put šezdesetih godina prošlog veka. Za vreme turske vladavine bio je značajni prepisivački centar, zaslužan za najveći deo stvaralaštva u XVII i prvim decenijama XVIII veka. Danas je velelepno zdanje. Besprekorno sređenim cvetnim dvorištem gospodari povisoka zvonara, od kamena. U Rači je pohranjen deo moštiju njenog prvog zadužbinara, kralja Dragutina, a u grobnici uz zid hrama počiva Hadži Melentije, jedan od vođa Prvog srpskog ustanka i arhimandrit manastira. Crkva se diči jednim od najlepših ikonostasa u Srbiji i živopisana je neuobičajeno oivičenim freskama. Upokojeni patrijarh Pavle bio je monah u Rači.
Manastirska Riznica baštini fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja iz 1998. godine, dva Sveta jevanđelja štampana u Moskvi, deo trpeze za kojom su Osmanlije posekle monahe 1813, ustaničku zastavu, dokumenta iz manastirske arhive, lične predmete Hadži Melentija, i mnoge druge vrednosti.
Od manastira se uspinje staza do termalnog kraškog vrela Lađevca, u kanjonu reke Rače. Voda se smatra blagotvornom za kožu i oči. Na istom mestu duhovno i telesno okrepljenje.
3. Jer je jezero Perućac Drinsko izletište
Izgradnjom brane Bajina Bašta kod Perućca potopljeni su najniži delovi kanjona Drine i obrazovano je veliko, smaragdno jezero. Da, ovde je Zelenika prepoznatljive boje. Blista. Iako je prilično duboko, do 60 metara, i na nadmorskoj visini oko 300 metara, voda nije ledena, tek osvežavajuća.
Iskoristili su meštani podarene blagodeti. Napravljene su pontonska plaža i skakaonice, a duž obale su načičkani splavovi, kafići i restorani sa kojih se zgodno uskače u vodu. Leti se sjati svekoliki svet. Mnogi se šćućure na uskom betonskom keju pod razgranatim krošnjama stabala. Iznajmljuju se pedaline, kajaci, čamci, vesla se na dasci, pliva, sunča, odmara. Trebalo bi ga sitno urediti i doterati. Za potpuni užitak.
Odavde kreću brodići koji pristaju u Višegradu, pa se može prošetati nadaleko znanom ćuprijom. Preporuka je da se za ovaj izlet prijavite nekoliko dana unapred. A može se i bez posete gradu Iva Andrića krstariti kanjonom Drine. U masivnim, strmoglavim liticama visine od 70 do 1000 metara usekla je Drina treći najdublji kanjon na svetu, posle Kolorada i Tare. Po brojkama bronzano odličje, a po krasoti… Eh, nezahvalno je sudija biti. Tek da se dve misice ne bi svadile i nadlepšavale za zlatnu lentu, jednom davno zaklela se Tara da “suze” svoje isplakuje u Drinu.
4. Jer je Vrelo najkraća srpska reka
U narodu zvana reka Godina jer teče metara taman onoliko koliko godina ima dana, 365. Jedna je od najkraćih reka Evrope. Rađa se u podnožju Tare. Izvorište je zaštićeno, ne može mu se prići. Ali može vodopadu, koji je, cenimo po huku, vrlo blizu vrela. Šetnja, štogod duža od 365 koraka, do raskošnog prizora je obavezna. A tamo svežina i milina i neizostavno narodno verovanje. Svakog ko joj obale prepešači čeka sreća. A kako reka od godinu dana dužinu ne menja ni za milimetar, mladencima se savetuje da je pre venčanja posete i svoju ljubav učine nepromenljivom.
Nedaleko od brane stropoštava se u Drinu. Vodopadom oko desetak metara, preko stamenih stena. Žuborom moćnog vodotoka. Na samom ušću je restoran pod bujnim krošnjama. Predivno okruženje za predah ili obed.
5. Jer su stećci u Perućcu zaštićene humke
Najveći broj nekropola stećaka u Srbiji nalazi se upravo u okolini Bajine Bašte. Dve su upisane na Listu svetske kulturne baštine organizacije UNESKO 2016. godine, zajedno sa pozno srednjovekovnim nadgrobnim spomenicima u tri susedne države. Predstavljaju poseban izraz sakralne umetnosti na Balkanu. Mramorje u Perućcu spada među najočuvanije ovog podneblja i srpski je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Potiču iz perioda od XIV do XVI veka. Prvobitno ih je bilo oko 200, danas oko 93. Natpisa skoro da nema, a pojedini su ukrašeni krugom, polumesecom i štitom i mačem. Mramorje se nalazi tik uz put koji spaja Bajinu Baštu i Perućac te ih ne možete omašiti. Drugi lokalitet je u Rastištu, na obroncima Tare.
6. Jer G-Drive gorivo upotpunjava svako putovanje kolima
Nakon duge vožnje na red stiže i dopuna rezervoara. Na preporuku vedrog točioca, izbor je pao na G-Drive, premijum aditivirano gorivo za bolje performanse i efikasniji rad motora. Kažu nam da ovo gorivo pomera sve granice našeg automobila i izvlači maksimum iz našeg vozila. Sjajno! Kada smo opskrbili naš automobil, nastavljamo dalje naše putešestvije.
7. Jer restoran Studenac ima jedinstven pogled
Da, vratili smo se kućici. Kad već do nje ne mogasmo čamcem, bar da nam društvo pravi dok gozbujemo. U restoranu Studenac sa terasom iznad Drine. Kako se pastrmka i smuđ služe samo na kilogram, mesoljupci nadglasaše pobornika ribe. Ali sladiće se svakako drinskom ribom, ako ne na žaru, makar iz kotlića. Čorba bogata, ukusna, začinjena. Čista desetka. Mesožderci naručuju juneći gulaš i piletinu u slanini. Sjajno je, zadovoljno klimaju glavom punih usta. Cene pristojne, osoblje prijatno i hitro. Sjajan izbor za gurmane i poštovaoce Drine i kućice na njoj. Dva užitka na istom mestu.
8. Jer je Bajina Bašta grad ćirilice
Područje Bajine Bašte naseljeno je neprekidno više hiljada godina, a najstarija do sada poznata naseobina vezuje se za period Starčevačke kulture. Gradsko naselje postaje sredinom XIX veka po nalogu kneza Aleksandra Karađorđevića. Ne bejaše samo knez, već i pravi baja čim tako odluči. A da li je nazvana po Turčinu Baji koji je imao velike bašte, ili pak po bajnoj lepoti i opojnom vrtu, ne zna se, niti je zapravo bitno. Razvila se u prijemčiv i živahan gradić. Ima svoja staročaršijska zdanja, rimske ruševine, spomenike, i korzo. Izrodila je poznate pesnike, pisce i sportiste.
Danas je grad ćirilice. U centru je uređen prvi park srpske azbuke u Srbiji, sa igralištem za dečicu. Pravim vrednostima se uči odmalena. Na klupama ispisane posvete Duška Radovića, Isidore Sekulić i Dobrice Erića “najlepšem pismu na planeti” i jeziku koji je poezija, od koga “samo ptice pevaju lepše”. Slovima azbuke predstavljene su okolne prirodne lepote, istorijske i kulturne znamenitosti. Postavljena je i ćirilična tastatura. Kao podsetnik da ne samo olovka, već i računar može da piše srcem. Majušan, ali zabavan, šaren i nadasve poučan kutak. Vapaj da se neguje “biserna ogrlica koja čuva sve srpske amaneti”.
Narod nasmejan, srdačan i opušten. I ne bio takav u zagrljaju dva prirodna božanstva domovine naše.
9. Jer je centar za posetioce prvi susret sa Tarom
Centar za posetioce Nacionalnog parka Tara prostire se na dva nivoa. U suterenu se upoznaje sa geologijom i kulturnim i istorijskim nasleđem kraja. Valja štogod saznati pre posete spomenicima. U prizemlju je predstavljen biodiverzitet, biljni i životinjski svet. Posebno mesto pripada zaštićenim vrstama i znamenima Tare – Pančićevoj omorici i mrkom medi. Postavka je lepo osmišljena i naročito zanimljiva mališanima kojima se slikovito i duhovito obraćaju najpoznatiji i jedinstveni stanovnici Tare. Nasmeše se i odrasli i ponešto zapamte. Reljefni prikaz Tare sa obeleženim najznačajnijim mestima svakako pomaže da se vreme i planirane pustolovine bolje osmisle. Centar za posetioce nalazi se u srcu grada. Uputno je posetiti ga. Mlade, nasmejane duše potrudiće se da vam doživljaj Tare učine još sadržajnijim i uzbudljivijim. Nas su opremili korisnim uputstvima i savetima. Orni i odviše nestrpljivi hitamo na drugovanje sa mezimicom i dikom Srbije.
