Početna / Blog / Sa nama na putu #krozsrbiju / 8 razloga da posetite reku Gradac i manastir Ćelije

8 razloga da posetite reku Gradac i manastir Ćelije

Do tog grada ko god je došao, sve gradove je u njemu našao...

…ispisao je čuveni srpski pesnik. Znatiželjno se uputismo u kraj grada oko kojeg pet gora stoji. Auto-putem Milošem Velikim očas stižemo do Valjeva. Nastavljamo ka Bajinoj Bašti i skrećemo levo u brda, ka mestu Leliću i kasnije ka manastiru Ćelije. Vijugavi put vodi kroz šumu. Zeleni tunel. Priroda uveliko nagoveštava lepote koje nam sprema. A nama radoznalima, brk se naširoko smeši.

Zašto posetiti kanjon reke Gradca i manastir Ćelije?

1. Jer reka Gradac je suza Srbije

I mi reku za diku imamo. Teško da ijedan vodeni tok u Evropi može da se poredi sa smaragdnom, jedinstvenom Tarom, ali je srpski Gradac u vrhu njenih takmaca. Najčistija je reka naše domovine i jedna od najbistrijih na tlu stare dame. Najbolja potvrda je gospođica vidrica koja se bezbrižno brčka u gradačkim vodama. Mora da joj i temperatura od oko 13 stepeni prilično godi.

VIDEO

8 razloga da posetite reku Gradac i manastir Ćelije

Taman što izvirne podno planine Povlen, stidljivo nestane pod zemljom i tako nekoliko kilometara teče pre no ponovo izroni na glavnom vrelu Zelencu. Nedaleko odatle počinje Gradac da vaja klisurkasti kanjon neobične lepote. I tako skoro sve do Valjeva gde se umoran od obrušavanja niz padine i bitke sa rečnim hridima pitomo sliva u Kolubaru. Obale obrasle gustom šumom skrile su oko 70 pećina. Najpoznatija je Degurićka, još iz ledenog doba, dugih hodnika i bogatih ukrasa. Veruje se da su od pradavnina ovde živeli ljudi. Tragovi vode do paleolita. Svedoče tome i brojne iskopine i nalazišta. U kanjonu, na strmim liticama u selu Brangović, nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja, koje je prema nalazima istraživanja postojalo još u IV veku. Jerinin grad. Narod ga je nazvao po vili, prokletoj Jerini, osuđenoj da večno njime tumara. Poznat je i kao Bežane. Iza nepristupačnih zidina narod se znao kriti od nemilosrdnika. Do „ukletih“ ostataka utvrđenja stiže se pešice, zahtevnim usponom.

Celim tokom Gradac nesebično daruje život svojim bujno zelenim obalama, koje su izronile raznovrsni biljni i životinjski svet. Nađe se i poneka naseobina. Kanjon reke Gradca zvanično je predeo izuzetnih odlika. Preizuzetnih, rekla bi današnja mladež.

2. Jer do etno kafanice stiže se skok po skok

Upravo se tako i zove. Na desnoj obali Gradca, nedaleko od manastira Ćelije. Ubeđenja smo da je naziv vezan za hod po mostiću, ne baš udobno širokom, pride nihajućem, koji se mora savladati do etno-ekološkog domaćinstva. Sliči malenom muzeju na otvorenom – vodenica potočara, brvnare i daščare, starinske alatke i oruđa, svašta nešto iz sada već davnih vremena. Ima i sopstveni ribnjačič. Pored sveže pastrmke može se prezalogajiti junetina i jaretina ispod sača i gulaš, ili mezetnuti kozji sir, pršuta i kajmak. Sve je, naravno domaće, a cene vangradske, vrlo pristupačne.

Dok sedite za stolom na obali Gradca, mogu vas, ako vas sreća pogleda, obradovati neobični gosti. Družbina koza i jarčeva ukazuje se na mostiću. Prednjači jarac Šapa, koji neustrašivo, a tako graciozno skakuće preko brvna i još smelije dotrčava do stola da ugrabi koji zalogajčić. Uzalud ga meštani jure i teraju natrag stadu, tvrdoglava je to glava, tera po svome. Simpatično rogato stvorenje, čak se da i pomaziti.

Mobilni telefoni ovde odmaraju, signala nema, te uz pastoralne prizore i žubor Gradca odmaraju se i oči i duša.

3. Jer manastir Ćelije se uvek dizao iz pepela

I svaki put postajao značajnija svetinja. Udomio se u živopisnom  krajoliku među obroncima valjevskih planina, daleko od vreve i sveta, u netaknutoj prirodi. Naziv je verovatno dobio po manastirskoj crkvi koja je prvobitno bila malena poput ćelije, ili po kelijama u pećinama po okolnim stenama. Crkvica je posvećena Svetom arhangelu Mihailu. Istorijski podaci o vremenu nastanka su oskudni. Prema jednom kazivanju, manastir je ktitorstvo kralja Dragutina (1276-1282), a prema drugom, podignut je krajem XIV ili početkom XV veka za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića. No, podaci o slobodoljubivoj prošlosti manastira su i te kako znani. Tokom ropstva pod Turcima često je rušen i spaljivan, a njegovi duhovnici učestvovali su u pripremama nekoliko ustanaka i buna. Tome svedoči i grob vojvode Ilije Birčanina, koji je sahranjen u porti manastira. U vreme Karađorđa služio je kao vojna bolnica. Kasnije, u oslobođenoj Srbiji pod Milošem Obrenovićem, u manastiru je radila jedna od prvih škola valjevskog kraja, u kojoj je učio i kasniji episkop Nikolaj Velimirović. Crkvica nikada nije živopisana, ali se diči devetostranim zvonikom, jedinstvenim u Srbiji, ponosito nam kazuje igumanija. Dodaje i da je od 1946. godine manastir ženski.

Stigli smo u vreme nedeljne jutarnje liturgije. Naroda mnoštvo. Mnogi prilaze milostivoj igumaniji, razgovaraju, iskaju savet. Sve ih pomno sluša, koju blagorodnu reč uputi i domaćinski zove na osveženje u trpezariju.

Na ulazu u manastirski posed izdignuta je nova trocrkva sa tri oltara, zavetni hram Svetog Justina Ćelijskog, jednog od najvećih bogoslova XX veka, svojevremeno  arhimandrita manastira Ćelije. Spolja starinskog izgleda, moravsko-raškog stila, iznutra sveže oslikana freskama.

Svega nekoliko kilometara dalje je manastir Lelić, gde su mošti Svetog Nikolaja Velimirovića, a u blizini su i manastiri Jovanja i Pustinja.

4. Jer Valjevo je junačko-pesnički grad

Iznedrio je valjevski kraj mnoge velikane. Od koga početi da niko ne zameri? Možda ipak od neustrašivog ratnika i jednog od najvećih srpskih vojskovođa, vojvode Živojina Mišića. Spomenik njegov krasi glavni gradski trg. Pa najvoljenije srpske pesnikinje, Desanke Maksimović, u čijem liku je prikazan spomenik pesništvu, na drugom gradskom trgiću. Preko književnika Milovana Glišića do članova porodice Nenadović – Alekse, prote Matije, Jakova, i Ljubomira. Svi nas zadužiše, poprilično.

Ovde počinje da huči Kolubara, trenutno usahla, ali zna biti plavna. Obale žive, ponuda raznovrsna. Niže mosta preko Kolubare je spomenik gubilištu. Tu su 4. februara 1804. dahijskim jataganima pogubljeni srpski glavari Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Neobično, crvenkasto obeležje u sećanje na zloglasnu seču knezova. Iza je Narodni muzej, lepo starinsko zdanje. Nedaleko je najstarija sačuvana zgrada, Muselimov konak, s kraja XVIII veka. Građen je za potrebe tadašnjeg turskog upravnika Valjevske nahije, Muselima. Na krovu su bile izložene odrubljene glave valjevskih knezova. Poput Ćele-kule u Nišu, ne da nisu narod zastrašile, već su bes rasplamsale i ustanak ubrzale. Zdanje je služilo kao škola, a kasnije je pretvoreno u izdvojeno odeljenje Narodnog muzeja Valjeva.

Grad ratničke istorije, bogatog kulturnog nasleđa, zelenila, parkova, i sporta. Prilično životan, gostoljubiv, prijemčiv. Valjalo bi ga malko umiti, obnoviti prelepa zdanja polupanih prozora i okrnjenih fasada, a ponajviše očistiti. Bio bi tada potpuno blistav, kako mu i priliči.

5. Jer Tešnjar je valjevska Skadarlija

Mogao bi biti, tačnije. Čini se duži od prestoničke, ali zapušten. Nažalost. Nekada zanatsko-trgovačka četvrt, orijentalnih obeležja. Od radionica, dućana i kafana vrvelo je sve. Živela je danonoćno. Danju bi se majstorisalo, kolačarilo, slastičarilo i naravno, kafenisalo. U suton bi se šetalo i ašikovalo, a noću boemisalo. No, zamrla je čaršija. Danas je trošna i ruševna. Većina kuća izgrađena je u XIX veku. Tako izgledaju i danas, uz svega nekoliko obnovljenih izuzetaka, koje daju nadu da se Tešnjar ipak predati neće. Od zanatlija jedva traga. Poneka radionica, svega nekoliko onih pravih kafana i par stolica iznetih na ulicu za nedeljni divan. Makar da provejava duh stare čaršije. Oku tuga, duši jed. Ostala je kaldrma, za utehu tek.

6. Jer usput možete da platite i račune na benzinskoj stanici

Naša sledeća stanica je BS Valjevo 2. Dok točimo gorivo, shvatamo da na svim NIS Petrol i Gazprom stanicama od sada možemo plaćati i mesečne račune, brzo, lako, pa čak i nedeljom. Idealno! Na kasi završavamo sve i brzo se vraćamo u automobil da što pre krenemo do mesta gde je Desanka odrasla.

7. Jer u Brankovini je detinjstvo provela Desanka

U Srba, voljeni se oslovljavaju imenom samo. Zna se, jedna je Desanka. Putokaza ka njenoj Brankovini nema, poznata srpska boljka. Prati se put ka Šapcu, pa se u nekom trenutku uoči znak, sramežljivo postavljen na samom skretanju, nekim čudom, na levoj strani puta.

Odmah po njenom rođenju, Desankina porodica se iz sela Rabrovice preselila u Brankovinu, desetak kilometar od Valjeva. Tu se još kao devojčurak zaljubila u prirodu. Neizlečivo. U šumarke, bregove, doline, reku, maslačke, kukce, ptice. Sa njima je razgovarala, družbovala, izdušila svoje besmrtne stihove. „Imala sam sreću da detinjstvo provedem onde gde se život najbolje i najlepše saznaje, gde nema ničega lažnog i izuzetnog sve kao i u drugih. Na izvorištu prirode.“ pričala je Desanka. U postojbini svojoj je sahranjena. Danas je Brankovina kulturno-istorijski kompleks na otvorenom. Mogu se videti Crkva Svetih arhangela, zadužbina prote Matije Nenadovića, stara i nova škola – Protina i Desankina, školski bunar i pisarnica, pet sobrašica, drvenih kućeraka koje su služile da se porodice okupljaju i obeduju, replika kuće i vajat čuvene porodice Nenadović, kao i njihovi grobovi. Tu počiva i Aleksa, čiju glavu su hrabri Valjevci uspeli da ukradu i sahrane je kako dolikuje, u zavičaju.

8. Jer pod platanima se zdravije obeduje

I prijatnije. Naročito u vrele i bezvetrene dane. Pogolema bašta pod razgranatom krošnjom gorostasnih platana sa drvenim stolovima i klupama. Restoran Platani prvi je komšija Valjevske pivare. Srbijanski naručujemo mešani roštilj, razne salate i lepinjice. Mogle su biti svežije. Meso sitno slanije, dobro, ali ništa posebno. Za utoliti glad. Sve pohvale za hitru i prijatnu uslugu. No, sigurni smo da u Valjevu ima i bolje ishrane. Ispitaćemo sledećom prilikom.

Korisni saveti za put:

  • Patike ili planinarke su obavezne za šetnju kanjonom Gradca.
  • Pažljivo vozite putem ka manastiru Ćelije, uzan je, te ako naiđe vozilo u susret, morate se „stisnuti“.
  • Ako imate profi foto-aparat, ponesite ga - ovekovečićete nestvarne lepote. I držite ga „na gotovs“.
Share:

Možda te dodatno interesuje

Plati mesečne račune

Od sada možeš da platiš svoje mesečne račune sa oznakom NBS IPS QR i na našim benzinskim stanicama - brzo, jednostavno i pouzdano u samo nekoliko koraka.

Saznaj više

Online besplatno učlanjenje

Učlani se online i potpuno besplatno u program lojalnosti broj 1 za vozače u Srbiji putem „Sa nama na putu” aplikacije i uživaj u svim pogodnostima koji te očekuju!

Saznaj više
Politika upravljanja kolačićima

O kolačićima

Prilikom posete internet stranice Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad (NIS), www.nisgazprom.rs, prikupljaju se informacije koje su neophodne kako bi se unapredilo Vaše korisničko iskustvo. Ove tehnologije, koje uključuju kolačiće, piksele, veb oznake (engl. web beacons) i gif-ove, u ovoj Politici upravljanja kolačićima zajednički nazivamo „kolačići“.

Informacije o zaštiti podataka o ličnosti koji se obrađuju od strane NIS-a možete pronaći u našoj Politici privatnosti, a ukoliko imate bilo koje pitanje u vezi sa obradom podataka o ličnosti, molimo Vas da kontaktirate organizacioni deo NIS-a nadležan za upravljanje zaštitom podataka o ličnosti, slanjem upita na adresu elektronske pošte fkz@nis.eu.

Korišćenjem kolačića (engl. „cookies“) na našoj internet stranici možemo prikupljati podatke o Vašem računaru koji mogu da uključuju IP adresu, tip pretraživača (engl. browser), ime domena, vreme pristupa i adrese internet stranica. Na internet stranici www.nisgazprom.rs omogućena je primena kolačića samo u slučaju da ste nam za tu aktivnost dali Vaš pristanak, odabirom odgovarajućih opcija za upravljanje kolačićima putem ovog dela sajta.

Šta su kolačići

Kolačići su male tekstualne baze podataka (datoteke) koje se obično preuzimaju na Vaš računar, tablet ili mobilni uređaj (u nastavku teksta: uređaj) s internet lokacija koje posećujete. Kolačići se koriste za rad svih funkcija internet stranice, ostvarivanje boljeg korisničkog iskustva, a omogućavaju i vršenje analitike poseta stranici i napredno online oglašavanje.

Vrste kolačića

Kako biste bolje razumeli kolačiće i kako ih kontrolisati, u nastavku možete saznati koje vrste kolačića postoje, kao i kako se isti koriste na internet stranicama:

  • Kolačići prvog lica (engl. „first party cookies“)
    Kolačići koje je na Vaš uređaj instalirala organizacija čiju internet stranicu posećujete poznati su kao kolačići „prvog lica“.
  • Kolačići trećeg lica (engl. „third party cookies“)
    Kolačići koje je na Vaš uređaj instalirala druga organizacija u odnosu na onu stranicu koju posećujete poznati su kao kolačići „trećeg lica“.
  • Stalni kolačići (engl. „persistent cookies“)
    Stalni kolačići ostaju sačuvani na Vašem uređaju i nakon zatvaranja internet pretraživača. Uz pomoć ovih kolačića internet stranice čuvaju podatke kako bi Vam se olakšalo njihovo korišćenje. Na primer, internet stranice koje zahtevaju unos korisničkog imena i lozinke će zapamtiti Vaš unos koji će se pojavljivati pri svakoj novoj poseti.
  • Privremeni kolačići (engl. „session cookies“)
    Privremeni kolačići uklanjaju se s Vašeg uređaja u trenutku zatvaranja internet pretraživača putem kojeg ste posetili određenu internet stranicu. Pomoću ovih kolačića stranice pohranjuju privremene podatke koji služe za njeno ispravno funkcioniranje.

Koje kolačiće koristi internet stranica nisgzprom.rs

Kolačići koji se koriste na internet stranicama NIS-a podeljeni su u četiri kategorije:

  • Neophodni kolačići ili strogo potrebni kolačići su kolačići koji se upotrebljavaju kako bi stranica mogla da funkcioniše i ne mogu biti isključeni. Možete podesiti Vaš internet pretraživač da Vas obavesti o korišćenju ili da blokira ove kolačiće, ali u tom slučaju neki delovi internet stranice neće funkcionisati

Ostali kolačići – od stalnih kolačića NIS koristi:

  • Ukoliko podešavate jezik, veličinu fonta ili određenu verziju sajta (npr. režim visokog kontrasta), za to se koriste kolačići za podešavanje korisničkog interfejsa. Po izvršenom podešavanju nije potrebno da navodite svoje preferencije prilikom sledeće posete ovom sajtu.
  • Ako koristite delove sajta za čiji pristup vam je potrebna registracija, u tu svrhu na vaš računar postavljamo kolačić za autentifikaciju. Ovo vam omogućava odlazak i povratak na te delove sajta bez ponovne autentifikacije.
  • Kako bismo pratili broj poseta radi merenja i poboljšanja performansi naše internet stranice, koristimo kolačiće prvog lica. Zahvaljujući ovim kolačićima možemo odrediti koje stranice su popularne odnosno manje popularne. Takođe, zahvaljujući njima možemo da vidimo na koji način se posetioci kreću na internet stranicama, odnosno kako ih koriste. Sve informacije koje ovi kolačići prikupljaju su agregirani, te predstavljaju anonimizovane podatke. Ukoliko ne dozvolite ove kolačiće, nećemo imati informaciju kada ste posetili našu stranicu.
  • Za praćenje mrežne statistike možemo koristiti i servise poput Google Analytics. U tom slučaju Google na vaš računar postavlja kolačić trećeg lica. Takav kolačić postavlja se i kada koristimo Google mape.
Specifikacija kolačića
Kategorija kolačića
Naziv kolačića
Opis kolačića
Analitički kolačić
1P_JAR
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_GRECAPTCHA
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
ANID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
CGIC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
CGIC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
DV
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
NID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OGPC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OGP
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OTZ
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
SNID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_c;;i
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
rc::a
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.pq
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.pq_tm
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.qc
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.zpc.
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_grecaptcha
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Neophodni
authToken
Kolačić koji se koristi za autorizaciju ulogovanog korisnika.
Neophodni
authTokenData
Kolačić koji sadrži sistemske podatke ulogovanog korisnika.
Neophodni
refreshToken
Kolačić koji se koristi za autorizaciju ulogovanog korisnika.
Neophodni
cookie_consent_settings
Kolačić koji čuva podatke o tome koji su kolačići prihvaćeni od strane korisnika.

 

Uključivanje i isključivanje kolačića

Na internet stranici nisgazprom.rs korisnik u svakom trenutku može isključiti ili uključiti kolačiće promenom podešavanja ponuđenih opcija upravljanja kolačićima. Ako isključite kolačiće, isti se neće čuvati na Vašem internet pretraživaču. Kolačići se mogu isključiti i preko podešavanja internet pretraživača.

Svrha kolačića je poboljšanje i omogućavanje upotrebe naših internet stranica i njihovih procesa, te je potrebno imati u vidu da sprečavanjem ili brisanjem kolačića možete onemogućiti funkcionisanje svih delova stranice ili prouzrokovati njihov drugačiji rad i izgled u internet pretraživaču.

Ukoliko isključite oglašivačke kolačiće moguće je da prikazivanje naših oglasa bude manje relevantnog sadržaja za Vas ili Vam se isti oglas može pokazati više puta nego što to želite.

Internet pretraživači omogućavaju promene podešavanja kolačića. Podešavanja se najčešće nalaze u meniju „Opcije” (engl. „Options“) ili „Parametri” (engl. „Preferences“). Dole navedeni linkovi mogu biti od pomoći ukoliko korisnik želi bolje da razume ova podešavanja:

Takođe, kao izvor dodatnih informacija za upravljanje kolačićima možete da koristite i stranicu
www.aboutcookies.org.

Dodatne informacije o kolačićima

Društvene mreže takođe mogu da postavljaju kolačiće na Vaš računar. To se događa na internet stranicama koje vam omogućavaju prijavu i registraciju putem naloga društvenih mreža, te ukoliko delite sadržaj internet stranice na društvenim mrežama. Konkretni uticaj na Vašu privatnost će se razlikovati od društvene mreže do društvene mreže i zavisi od podešavanja privatnosti koje ste izabrali na tim mrežama. Kako upravljati ovim kolačićima možete saznati na internet stranicama tih društvenih mreža.

Na sledećim linkovima možete da saznate više informacija o kolačićima i pravilima privatnosti:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.