Početna / Blog / Sa nama na putu #krozsrbiju / 8 razloga da posetite Požarevac

8 razloga da posetite Požarevac

Na izmaku čudnovate zime bez mnogo mraza i pahulja, a pre no se priroda rasani i zamiriše, istražujemo gradove naše. Put nas vodi na severoistok Srbije, u središte Braničeva. U grad omeđen trima rekama – Dunavom, Velikom Moravom i Mlavom, podno brda Čačalice. U rodni kraj srpske Fride Kalo.

 1. Jer su u ergeli Ljubičevu konji druželjubivi

Nekoliko kilometara pre Požarevca svraćamo u ergelu Ljubičevo, jednu od najstarijih u Srbiji. Osnovao ju je knjaz Miloš Obrenović 1853. Koju godinu kasnije ergelu sa konjima poklonio je srpskom narodu. Ime joj je nadenuo sin Mihailo, u čast majke Ljubice. Pogolemo imanje. Štale su podeljene na trkačku, gde su već iskusna takmičarska grla, i priplodnu. Tu su smeštene uglavnom kobile koje nose ždrepce i one koje već imaju mladunce. Mnoga grla su prilično prijateljski raspoložena. Pogledaju vas onim svojim tamnim, dubokim okicama, nakratko zanjište i nameste vrat da ih pomazite. U manježu se treniraju budući šampioni, a na prostrane ograđene livade se četvoronoge gracije puštaju da se odmaraju, brste travu i trčkaraju. Gde god se okrenete, svuda su ove plemenite životinje. Među njima je i jedan izrađen od belog kamena na otvorenom. To je ponos ergele, Ljubičevac, nepobeđeni galoper.

Osim jahanja i druženja sa konjima, mališani mogu da se zabavljaju u avantura parku, odrasli da šetaju uređenim stazama i vežbaju na trim stazi sa teretanom na otvorenom i da se osveže u kafiću i restoranu. Upriličena je i Trofejna sala, ali nije uvek otvorena za posetioce. U upravnoj zgradi čuvaju se matične knjige pastuva. Najstarija je iz 1926. godine. Najživlje je početkom septembra kada se održavaju čuvene Ljubičevske konjičke igre. Pobednici dobijaju zvanje viteza. Sjajno mesto da se provede dan u prirodi i podruži sa rasnim konjima. Ponesite i koju poslasticu za lepotane.

VIDEO

8 razloga da posetite Požarevac

2. Jer je Požarevac grad knjaza Miloša

Na ulazu nas dočekuje znak Požarevac 1476. Ta godina spominje se prvi put, u turskom t(d)efteru. U svetu se pročuo posle potpisivanja Požarevačkog mira 1718. godine. Nekoliko je legendi o poreklu imena grada. U najživopisnijoj, glavni junak je Vuk Grgurević iz loze Brankovića, poznat kao Zmaj Ognjeni Vuk. Turčin Alibeg mu je opljačkao dvore. Kako se uplašio dvoboja sa despotom, utekao je preko Morave i prikrio u trsci. Vuk nikako nije uspevao da pronađe Turčina, pa se razjario i zapalio svu trsku. Predanje veli da je Alibeg izgoreo, a mesto gde je u požaru stradao nazvano je Požarevac. Po drugoj legendi grad je dobio ime po selu Požerane kod Gnjilana, zavičaja porodica koje su prve naselile današnji prostor grada.

Požarevljani su mnogo ponosni na knjaza Miloša. Oslobodio je grad od Turaka u Drugom srpskom ustanku, razvio je trgove i izgradio konake za porodicu i sebe, te ga je načinio svojom drugom prestonicom. Za vreme Miloša je doživeo procvat. U znak zahvalnosti, podignut mu je spomenik koji zauzima središnje mesto u gradskom parku ispred današnje Skupštine grada. Velelepno zdanje, građeno krajem XIX veka. Jedno je od najlepših primera ondašnjeg graditeljstva. Uistinu. Pored parka je pešačka ulica, prilično kratka i ne mnogo zanimljiva. Nekoliko je značajnih verskih zdanja. Među najvažnijima je Crkva Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, znana i kao Saborna crkva, koju je Miloš podigao 1819. Danas je spomenik kulture. Crkva Svete Petke jedan od najvećih hramova u svetu posvećen ovoj svetici.

Ni kulturnih zdanja ne manjka. U Legatu Miodraga Markovića, koji je prikupljao umetnička dela i pred kraj života ih podario rodnom gradu, predstavljeno je srpsko slikarstvo XX veka. Malen je, ali značajan. U Kući Dobrnjčevih izloženi su predmeti iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka. Sazidana je krajem XIX veka na parceli koju su potomci vojvode Petra Dobrnjca poklonili Požarevcu. Trenutno se obnavlja. Muzej kulturne istorije predstavlja tipičnu kuću bogate trgovačke porodice, građanske elite s kraja XIX i početka XX veka, opremljenu stilskim nameštajem i umetničkim predmetima. Valja prošetati i do hipodroma, jednog od najstarijih sportskih objekata u Srbiji. Ima u Požarevcu raznoga za videti i podosta za naučiti.  Nedaleko od grada je arheološko nalazište Viminacijum, rimski vojni logor i grad koji je živeo od I do početka VII veka. Nađite vremena da skoknete do nekadašnjeg glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije.

3. Jer je Milenin dom duša slikarske dive

Ćerka je italijanskog kompozitora Bruna Barilija i obrazovane Srpkinje, Danice Pavlović. Rođena je u Požarevcu, školovala se u Beogradu i velikim gradovima Evrope, živela je posvuda. Obrazovana, poliglota, izuzetno nadarena, slobodoumna, i nesputana hodila je miljama ispred svog vremena i okruženja. Priznanje za svoje stvaralaštvo potražila je izvan domovine, pa joj je zamerano da nije rodoljubiva. No pisma majci svedoče upravo suprotno. “Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikada ne gasi – uvek je živo, treperi, a to je srpstvo!” Stigla je i do Amerike gde je slikala, kreirala kostime za baletske predstave i naslovnice za modne žurnale, pa i danas najugledniji časopis Vog. Mileninu rodnu kuću je majka Danica zaveštala Požarevcu. Galerija Milene Pavlović Barili nalazi se u srcu grada. Izloženi su izvorni nameštaj, lični predmeti, biblioteka, i Milenine slike.

Nadrealne, sanjive, poetične. Tople, setne, slojevite, svaka duboke poruke. Mogu se upijati satima. Preminula je u Njujorku, u 36-oj godini. Počiva u Rimu. Svetska diva. Slavu je stekla u tuđini, ali joj je za rodnom grudom čeznula duša: “Nijednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru, i nigde mi nebo nije lepo noću kao iz naše avlije!” Pisala je majci Milena.

4. Jer Narodni muzej u Požarevcu baštini nekoliko unikata

Osnovan je krajem XIX veka i drugi je najstariji muzej u Srbiji, odmah posle sadruga u Beogradu. Pokriva teritoriju Braničevskog okruga i čuva više od 50.000 muzejskih predmeta iz raznih istorijskih perioda.

Glavna zgrada Muzeja je u centru grada. Posebno zanimljiv je lapidarijum gde je izloženo više od 100 kamenih spomenika od I do IV veka. Počasno mesto pripada sarkofagu iz III veka, koji je ukrašen bogatim reljefom. Baštini i nekoliko svetskih unikata, među kojima su pero calamus, kojim se pisalo po rimskim voštanim pločama, jedinstvena numizmatička zbirka, grb Viminacijuma izrađen od mermera. Izložene su i freske iz Viminacijuma, predmeti od svih vrsta metala i zanimljivi komadi nakita. Posebno se ponosi Kličevačkim idolom, ženskom figurinom paganskog božanstva iz bronzanog doba, izrađenom od crne gline. Pronađena je u obližnjem selu Kličevcu. Izložene su kopije jer je izvorni primerak uništen tokom austrijskog bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu, kada je razorena zgrada Narodnog muzeja gde je čuvan. Figurina krasi grb grada. Zbog skromnog prostora, postavka nije velika, ali je raznovrsna. Na tremu ispred ulaza postavljena je skulptura bez glave, pa se za uspomenu može uslikati u antičkom stilu.

5. Jer u etno-parku Tulbi stanuje istorija

Na uzvišenju iznad grada nalazi se mali muzej u prirodi koji prikazuje tradicionalne vrednosti narodne arhitekture Braničevskog kraja XIX veka. Okućnica, bunar, kuća brvnara sa pokućstvom tog doba, još nekoliko seoskih kuća, i ambar za skladištenje žita. U dvorištu je postavljen monoksil za koji se pretpostavlja da je iz XVIII veka. Ujedno je i vidikovac sa kojeg se pruža lep pogled na okolinu.

Unutar etno-parka podignut je crveni šator u znak sećanja na Požarevački mir, koji je gradu zavredio mesto u svetskoj istoriji. Potpisan je u blizini Požarevca, na brdu Sopotu 1718. godine, između Osmanlijskog carstva sa jedne, i Habsburške monarhije i Mletačke republike sa druge strane, uz posredovanje Engleske i Holandije. Ovim dokumentom deo Srbije pripao je Austriji. Unutar šatora, koji je izrađen prema sačuvanim nacrtima, postavljen je sto za kojim sede voštane figure pregovarača i stražara – janičara i austrijskog vojnika. Svi su obučeni u duhu epohe. Postavljene su i zastavice zemalja učesnica, pa se može birati kom se carstvu prikloniti.

6. Jer je Čačalica park nad kosturnicom

Nekada močvarno, neprohodno područje, često zvano „ničije brdo“, danas je oaza zelenila i mira i omiljeno izletište Požarevljana. Listopadne i četinarske šume, livade izrovane krtičnjacima i duge pešačke staze. Prilično čisto i tiho. Čuje se tek poj ptičica i zujanje pčela.

Tišina mu i priliči, jer podno tla je kosturnica. U II svetskom ratu okupator je posekao šumu i pretvorio ga u brdo smrti. Streljano je na hiljade boraca za slobodu. Posle rata je brdo pošumljeno i podignuto je nekoliko spomenika palima za slobodu. Spomenik streljanim rodoljubima 1941-44 izrađen je u obliku zida sa puščanim udubljenjima. Kosturnica i 441 breza doneta iz Rusije i zasad crvenih ruža u sećanje na borce Crvene armije. Na vrhu je Spomenik slobodi, kojeg je narod zbog oblika prozvao Zvezda. Metalna konstrukcija na betonskoj ploči uzdiže se 32 metra ka nebu. Neobično memorijalno delo. Nažalost, oskrnavljeno grafitima.

7. Jer u Drive Cafe restoranima uvek pravimo okrepljujuće pauze

Najbolju pauzu uvek napravimo u Drive Cafe restoranima na nekoj od NIS Petrol i Gazprom benzinskih stanica. Nije ih teško pronaći – u pitanju je lanac od oko 300 benzinskih stanica u Srbiji i regionu. Nakratko uživamo u kvalitetnoj kafici, a potom nastavljamo u gastronomskom ruhu. Jer i kroz poznavanje lokalnih specijaliteta saznajemo više o istoriji samog mesta.

8. Jer su u sigurnoj kući mesoljupci bezbedni

Posle šetnje Požarevcem i okolinom, valjalo bi šta prezalogajiti. Po preporuci idemo u restoran Sigurna kuća, prekoputa etno-parka Tulbe. Unutra živo, bučno, prilična gužvica. Biće da je odista omiljeno ovdašnje mesto za obedovanje. Pričljivi konobar odmah prilazi i kao specijalitet kuće preporučuje tanjir mešanog mesa. Ćevapi, dimljeni vrat, kobasice, uštipci, pohovana piletina, rebarca… Trudi se da se ništa ne zaboravi. Osuđeni smo na meso, kako već biva u većini srpskih kafana, pomislismo. Uto se konobar doseti da ima i porciju pihtija, taman za “lagano” predjelo. Kalorije pršte na sve strane. Prihvatamo, tešeći se da nam zima još gostuje, kalendarski bar.

Share:

Možda te dodatno interesuje:

Drive Cafe - najveći coffee shop u Srbiji

Na više od 300 benzinskih stanica širom Srbije možeš uživati u vrhunskoj kafi i ukusnoj hrani, koje će učiniti da svaka tvoja pauza postane pravi užitak. Napravi vrhunsku pauzu uz osvežavajući napitak ili ukusan proizvod iz širokog asortimana hrane u Drive Cafe restoranima – samo na NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama.

Saznaj više

"Sa nama na putu" - vozi i štedi

Učlani se online i besplatno u "Sa nama na putu" program lojalnosti i ostvari mnogobrojne uštede kao član broj jedan programa lojalnosti za vozače u Srbiji! Ostvari popuste do 6 din/l goriva i 20% popusta na Drive Cafe kafu i sakupljaj bonus poene uz gotovo svaku kupovinu. Poene možeš iskoristiti za umanjenje računa pri kupovini goriva i širokog asortimana ostalih proizvoda. Samo na NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama!

Saznaj više
Politika upravljanja kolačićima

O kolačićima

Prilikom posete internet stranice Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad (NIS), www.nisgazprom.rs, prikupljaju se informacije koje su neophodne kako bi se unapredilo Vaše korisničko iskustvo. Ove tehnologije, koje uključuju kolačiće, piksele, veb oznake (engl. web beacons) i gif-ove, u ovoj Politici upravljanja kolačićima zajednički nazivamo „kolačići“.

Informacije o zaštiti podataka o ličnosti koji se obrađuju od strane NIS-a možete pronaći u našoj Politici privatnosti, a ukoliko imate bilo koje pitanje u vezi sa obradom podataka o ličnosti, molimo Vas da kontaktirate organizacioni deo NIS-a nadležan za upravljanje zaštitom podataka o ličnosti, slanjem upita na adresu elektronske pošte fkz@nis.eu.

Korišćenjem kolačića (engl. „cookies“) na našoj internet stranici možemo prikupljati podatke o Vašem računaru koji mogu da uključuju IP adresu, tip pretraživača (engl. browser), ime domena, vreme pristupa i adrese internet stranica. Na internet stranici www.nisgazprom.rs omogućena je primena kolačića samo u slučaju da ste nam za tu aktivnost dali Vaš pristanak, odabirom odgovarajućih opcija za upravljanje kolačićima putem ovog dela sajta.

Šta su kolačići

Kolačići su male tekstualne baze podataka (datoteke) koje se obično preuzimaju na Vaš računar, tablet ili mobilni uređaj (u nastavku teksta: uređaj) s internet lokacija koje posećujete. Kolačići se koriste za rad svih funkcija internet stranice, ostvarivanje boljeg korisničkog iskustva, a omogućavaju i vršenje analitike poseta stranici i napredno online oglašavanje.

Vrste kolačića

Kako biste bolje razumeli kolačiće i kako ih kontrolisati, u nastavku možete saznati koje vrste kolačića postoje, kao i kako se isti koriste na internet stranicama:

  • Kolačići prvog lica (engl. „first party cookies“)
    Kolačići koje je na Vaš uređaj instalirala organizacija čiju internet stranicu posećujete poznati su kao kolačići „prvog lica“.
  • Kolačići trećeg lica (engl. „third party cookies“)
    Kolačići koje je na Vaš uređaj instalirala druga organizacija u odnosu na onu stranicu koju posećujete poznati su kao kolačići „trećeg lica“.
  • Stalni kolačići (engl. „persistent cookies“)
    Stalni kolačići ostaju sačuvani na Vašem uređaju i nakon zatvaranja internet pretraživača. Uz pomoć ovih kolačića internet stranice čuvaju podatke kako bi Vam se olakšalo njihovo korišćenje. Na primer, internet stranice koje zahtevaju unos korisničkog imena i lozinke će zapamtiti Vaš unos koji će se pojavljivati pri svakoj novoj poseti.
  • Privremeni kolačići (engl. „session cookies“)
    Privremeni kolačići uklanjaju se s Vašeg uređaja u trenutku zatvaranja internet pretraživača putem kojeg ste posetili određenu internet stranicu. Pomoću ovih kolačića stranice pohranjuju privremene podatke koji služe za njeno ispravno funkcioniranje.

Koje kolačiće koristi internet stranica nisgzprom.rs

Kolačići koji se koriste na internet stranicama NIS-a podeljeni su u četiri kategorije:

  • Neophodni kolačići ili strogo potrebni kolačići su kolačići koji se upotrebljavaju kako bi stranica mogla da funkcioniše i ne mogu biti isključeni. Možete podesiti Vaš internet pretraživač da Vas obavesti o korišćenju ili da blokira ove kolačiće, ali u tom slučaju neki delovi internet stranice neće funkcionisati

Ostali kolačići – od stalnih kolačića NIS koristi:

  • Ukoliko podešavate jezik, veličinu fonta ili određenu verziju sajta (npr. režim visokog kontrasta), za to se koriste kolačići za podešavanje korisničkog interfejsa. Po izvršenom podešavanju nije potrebno da navodite svoje preferencije prilikom sledeće posete ovom sajtu.
  • Ako koristite delove sajta za čiji pristup vam je potrebna registracija, u tu svrhu na vaš računar postavljamo kolačić za autentifikaciju. Ovo vam omogućava odlazak i povratak na te delove sajta bez ponovne autentifikacije.
  • Kako bismo pratili broj poseta radi merenja i poboljšanja performansi naše internet stranice, koristimo kolačiće prvog lica. Zahvaljujući ovim kolačićima možemo odrediti koje stranice su popularne odnosno manje popularne. Takođe, zahvaljujući njima možemo da vidimo na koji način se posetioci kreću na internet stranicama, odnosno kako ih koriste. Sve informacije koje ovi kolačići prikupljaju su agregirani, te predstavljaju anonimizovane podatke. Ukoliko ne dozvolite ove kolačiće, nećemo imati informaciju kada ste posetili našu stranicu.
  • Za praćenje mrežne statistike možemo koristiti i servise poput Google Analytics. U tom slučaju Google na vaš računar postavlja kolačić trećeg lica. Takav kolačić postavlja se i kada koristimo Google mape.
Specifikacija kolačića
Kategorija kolačića
Naziv kolačića
Opis kolačića
Analitički kolačić
1P_JAR
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_GRECAPTCHA
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
ANID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
CGIC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
CGIC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
DV
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
NID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OGPC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OGP
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OTZ
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
SNID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_c;;i
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
rc::a
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.pq
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.pq_tm
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.qc
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.zpc.
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_grecaptcha
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Neophodni
authToken
Kolačić koji se koristi za autorizaciju ulogovanog korisnika.
Neophodni
authTokenData
Kolačić koji sadrži sistemske podatke ulogovanog korisnika.
Neophodni
refreshToken
Kolačić koji se koristi za autorizaciju ulogovanog korisnika.
Neophodni
cookie_consent_settings
Kolačić koji čuva podatke o tome koji su kolačići prihvaćeni od strane korisnika.

 

Uključivanje i isključivanje kolačića

Na internet stranici nisgazprom.rs korisnik u svakom trenutku može isključiti ili uključiti kolačiće promenom podešavanja ponuđenih opcija upravljanja kolačićima. Ako isključite kolačiće, isti se neće čuvati na Vašem internet pretraživaču. Kolačići se mogu isključiti i preko podešavanja internet pretraživača.

Svrha kolačića je poboljšanje i omogućavanje upotrebe naših internet stranica i njihovih procesa, te je potrebno imati u vidu da sprečavanjem ili brisanjem kolačića možete onemogućiti funkcionisanje svih delova stranice ili prouzrokovati njihov drugačiji rad i izgled u internet pretraživaču.

Ukoliko isključite oglašivačke kolačiće moguće je da prikazivanje naših oglasa bude manje relevantnog sadržaja za Vas ili Vam se isti oglas može pokazati više puta nego što to želite.

Internet pretraživači omogućavaju promene podešavanja kolačića. Podešavanja se najčešće nalaze u meniju „Opcije” (engl. „Options“) ili „Parametri” (engl. „Preferences“). Dole navedeni linkovi mogu biti od pomoći ukoliko korisnik želi bolje da razume ova podešavanja:

Takođe, kao izvor dodatnih informacija za upravljanje kolačićima možete da koristite i stranicu
www.aboutcookies.org.

Dodatne informacije o kolačićima

Društvene mreže takođe mogu da postavljaju kolačiće na Vaš računar. To se događa na internet stranicama koje vam omogućavaju prijavu i registraciju putem naloga društvenih mreža, te ukoliko delite sadržaj internet stranice na društvenim mrežama. Konkretni uticaj na Vašu privatnost će se razlikovati od društvene mreže do društvene mreže i zavisi od podešavanja privatnosti koje ste izabrali na tim mrežama. Kako upravljati ovim kolačićima možete saznati na internet stranicama tih društvenih mreža.

Na sledećim linkovima možete da saznate više informacija o kolačićima i pravilima privatnosti:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.