Početna / Blog / Sa nama na putu #krozsrbiju / 7 razloga da posetite Novi Pazar i Sopoćane

7 razloga da posetite Novi Pazar i Sopoćane

Odobrovoljilo se nebo tek da nas malko razgali, ali duša ište jošte topline. Dakle, kuda? Pravac jug! Ali ne krajnji. U kraj gde je ponikla varoš posebnog duha. Gde se priroda razmaštala, a prošlost utvrđivala zidine i vajala velelepne hramove. I ponešto sačuvala za budućnost. Hodimo u srce srednjevekovne srpske države.

JER NOVI PAZAR ODIŠE RAZLIČITOSTIMA   

Prvi put se spominje u dubrovačkim spisima 1461. godine. U to doba zvaničnim dekretom osnovao ga je Isa-beg Isaković kao Jeni Bazar, Novo Trgovište, ili Novi Pazar. Vremenom je poslednji naziv preovladao. Na raskrsnici karavanskih puteva koji su povezivali Bosnu i Dubrovnik sa Carigradom i Solunom brzo se razvijao i širio. Vrhunac napretka doživljava u drugoj polovini XVII veka. Zbog značajnog geostrateškog položaja kroz njega su prošli mnogi veliki osvajači. Prirodni položaj je ništa manje vredan. Štaviše. Udomljen je na nadmorskoj visini od skoro 500 metara, u dolini četiri reke– Raške, Jošanice, Ljudske, i Deževske, omeđen Golijom, Rogoznom i Pešterskom visoravni.

Istraživanje počinjemo na šetalištu kod sebilja (fontane/česme), replike onog iz Sarajeva. Vazda živo. Gužvica, ali nenametljiva, čak prijatna. Stižemo do Amir-aginog hana iz XVIII veka, koji je danas ugostiteljski objekat. Pod zaštitom je države. Vraćamo se ka reci Raški i hotelu Vrbaku, jedinim u Evropi izgrađenim nad rekom. Prelazimo mostić i ulazimo u Staru čaršiju kaldrmisanih uličica i uzanih sokačića. Malo cunjamo Stambol džadom razgledajući zanatske radnje i dućane. Pojedine još krase ćepenici (drvena krila vrata i prozora). Prolazimo kroz zlatarsko sokače gde blješti žuto odasvud. Ako se već nema za komad zlata, za farmerice bi se moglo naći. Pazarske su odličnog kvaliteta i pristupačne cene. Stižemo do Isa-begovog hamama, sagrađenog u drugoj polovini XV veka. Uz prizrenski, najveća je i najlepša građevina te vrste u Srbiji.

Valjalo bi malo predahnuti i nešto gricnuti. A šta bolje od nadaleko čuvenih mantija i to ispod sača. Ulazimo u maleno zdanje. Na zidovima slike slavnih boksera, Muhameda Alija i Mata Parlova. Neobična postavka. Gazda ustaje da nas pozdravi i ukratko nam otkriva svoju boksersku prošlost. Rukavice je davnih dana o klin okačio i posvetio se užitku drugih. Ljubazna domaćica jogurtom preliva testo punjeno telećim ili ovčijim mesom i iznosi činijicu kiselog mleka. Domaće, savršeno. Ovakvo se retko gde još spravlja. Mantije su pod obavezno, jer ako ih ne kušate, kao da u Pazaru niste ni bili.

Istraživanje nastavljamo obilaskom gradskog parka sa ostacima zidina nekadašnje tvrđave i kulom motriljom. Podigao ju je Isa-beg Isaković prilikom osnivanja grada u XV veku. Tvrđava je samo delimično očuvana, džamija koja se nalazila unutar utvrđenja je srušena kao i kula. Uživancija u spoju istorije i zelenila. U gradu je nekoliko džamija. Najupečatljivija je Altun-alem džamija iz sredine XVI veka. Predstavlja remek-delo islamske arhitekture i pod zaštitom je države. Najstarija je Ahmed-begova džamija koja potiče iz XV veka. Više puta je rušena, a današnja je podignuta verovatno u prvoj polovini XVIII veka. Poznata je i kao Lejlek, jer se veruje da je nazvana po lejleku (rodi) za koju je, naravno, vezano predanje. Svoje mesto našla je i pravoslavna crkva Svetog Nikole, raskošnog ikonostasa, sagrađena u drugoj polovini XIX veka.

Životan grad gde se islam i hrišćanstvo susreću, staro i novo prožima, a kulture dopunjuju u suživotu. Srdačna, gostoprimljiva i nadasve meraklijska varoš. Okolina izuzetno bogata i zanimljiva – istorijski, kulturno i verski. U blizini je i Novopazarska banja za uživanje i zalečenje. Svakom po meri i želji.

JER MUZEJ RAS BAŠTINI NASLEĐE DVE KULTURE  

Udomio se u srcu grada, u zdanju iz šezdesetih godina XIX veka, orijentalnog stila. Prvobitno je bilo niža osmanska gimnazija – Rušdija. Više puta je menjalo status, ali ne i namenu. Uvek je služilo obrazovanju, kulturi, nauci, i sticanju znanja. Izgrađeno je na starom hamamu čiji se ostaci vide u dvorištu. A hamam je star koliko i sam grad. Postavke su podeljene u arheološku, istorijsku, etnološku, i primenjene umetnosti. Posebno zanimljivi su novčići iz vizantijskog i rimskog doba, kolekcija jatagana iz perioda od XIV do XX veka, bogata zbirka orijentalnih knjiga, primerci narodne radinosti i vezovi, pokućstvo, i nakit. Turska i srpska soba kao i narodne nošnje prikazuju razlike dve kulture, ali i mnoge sličnosti načina života i odevanja.

Među najvrednijim izloženim predmetima su orginalni ručno pisani Kuran iz XV veka, prvi dvojezični dokument pisan na turskom i srpskom, i glinena figurina nazvana Pazarka, koja pripada vinčanskoj kulturi. Visoka je oko 10 centimetara, izraženih ženskih atributa, starosti oko sedam milenijuma. Pronađena je u ataru obližnjeg sela Požežine. Jedinstvena kolekcije novčića korišćenih u doba Nemanjića nije izložena, jer se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu.

Izuzetno zanimljiva postavka koja dočarava bogato i raznovrsno nasleđe kraja.

VIDEO

7 razloga da posetite Novi Pazar i Sopoćane

JER SU SOPOĆANI RIZNICA VELIČANSTVENIH FRESAKA

„Raški na izvoru“ kralj Stefan Uroš I podigao je manastir. Ime mu nadenu po slovenskoj reči „sopot“ što znači izvor. U srednjem veku, često je zvan Sopotski manastir ili Dom Svete trojice. Podignut je najverovatnije oko 1260. godine. Doprinos manastiru dao je i car Dušan dogradnjom spoljne otvorene priprate i zvonika. Istorijski izvori o životu Sopoćana su vrlo oskudni. Zna se da su značajno stradali u XVII veku za vreme vladavine Osmanlija, tokom događaja koji su prethodili Velikoj seobi Srba. Obnovljeni su u prvim decenijama XX veka. U njemu počivaju mošti zadužbinara, Uroša I.

Freske Sopoćana, naslikane između 1272. i 1276. godine, istinska su remek-dela.

Najcenjenija je grandiozna kompozicija Uspenja Presvete Bogorodice oslikana na 40 kvadratnih metara. Velelepne, neobičnih tonova, maštovite, vrhunska su slikarska dostignuća toga vremena. Upravo zahvaljujući živopisu, Sopoćani su prvi spomenik u Srbiji čiju izuzetnost je prepoznala organizacija UNESKO. Na Listu svetske baštine Stari Ras i Sopoćani upisani su kao celina 1979. godine. Grad (tvrđava) Stari Ras bio je središnja prestonica srpske srednjevekovne države Raške. Ostaci su na arheološkom lokalitetu Gradina sa podgrađem, Starim Trgovištem (Pazarištem), u blizini Sopoćana i oko 10 kilometara od Novog Pazara. Zaštićena srednjevekovna celina obuhvata i manastir Đurđevi stupovi i Crkvu Svetih apostola Petra i Pavla.

JER SU ĐURĐEVI STUPOVI PRVA VLADARSKA ZADUŽBINA NEMANJIĆA

Na visokom brdu iznad Novog Pazara, pogleda ka dolini Raške, opasano četinarima, uzdiže se jedno od najsvetijih mesta. U vreme nastanka nije bilo šume, pa je bilo vidljivo sa svih strana, poput nebeskog hrama. Osnovao ga je veliki župan Stefan Nemanja, rodonačelnik loze Nemanjića. Tokom zatočeništva u pećini zavetovao se da će izgraditi hram i posvetiti ga Svetom Đorđu. Tako i učini po preuzimanju vrhovne vlasti u srpskim zemljama. Crkva je završena 1171., a četiri godine kasnije je živopisana. Zbog osobene arhitekture sa dve kule zvonika/stupa još u srednjem veku je ponela naziv Đurđevi stupovi. Drugi ktitor manastira je kralj Dragutin, koji je dogradio crkvu i oslikao njenu pripratu. Ulaznu kulu je pretvorio u kapelu, posvetio je Svetom Đorđu i namenio sebi kao grobnu crkvu, gde i počiva. Uživao je veliki ugled u XIII veku i spadao je u kraljevske manastire. Pod njegovim svodom prva duhovna iskustva sticao je Rastko Nemanjić, Sveti Sava, koji je po predanju rođen u obližnjem selu Miščiće.

Dolaskom Osmanlija, počinju teški dani za manastir. Skrnavljen je više puta, a njegov kamen je ugrađivan u okolne tvrđave osvajača. Zahvatio ga je i požar i teško oštetio. Stradali su mnogi stari srpski rukopisi. Osnivačka povelja nije sačuvana. Već u XIX veku je bio ruševina, koja je dodatno stradala u potonjim ratovima.

Osobena je građevina. Prvo je zdanje raške škole, vizantijske vizije unutrašnjeg prostora sjedinjene sa oblicima romanske arhitekture. Od živopisa nije ostalo skoro ništa. Delimična obnova počela u drugoj polovini XX veka, a izgradnjom konaka 2000. obnavlja se manastirski život posle više od 300 godina. Kule (stupovi) po kojima je nazvan, a za koje se veruje da su predstavljale moć Nemanjića, nisu obnovljene. Ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se to učinilo, a pravila organizacije UNESKO su veoma stroga. No, posle svih jada koje su pretrpeli i bezmalo tri stoleća u ruševinama, Stupovi opet stražare nad srednjevekovnom srpskom zemljom.

JER JE PETROVA CRKVA NAJDREVNIJI SPOMENIK SAKRALNE ARHITEKTURE  

Pun naziv je Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, ali je narod skratio u Petrovu crkvu. Nalazi se na brežuljku nadomak Novog Pazara, u blizini ušća Dežave u Rašku. Izgrađena je u X, po pojedinim izvorima u drugoj polovini IX veka, nad ranohrišćanskom bogomoljom iz VI veka, koja je podignuta nad praistorijskim tumulom (humkom) koji potiče iz V veka p.n.e. Nemerljivog je istorijskog i verskog značaja. U njoj je Stefan Nemanja još kao dete primio pravoslavlje, ustoličen je kao veliki župan, predao presto sinu Stefanu Prvovenčanom, i zamonašio se. U X veku je postala sedište Raške episkopije i status zadržala tokom čitavog srednjeg veka. Po načinu gradnje slična je crkvama sa prostora Primorja, Gruzije, Jermenije, i Italije iz perioda od VII do IX veka, ali su je prepravke i dogradnja načinile jedinstvenom. Najstarija je očuvana hrišćanska crkva na Balkanu, piše na sajtu organizacije UNESKO.

Zamandaljena gvozdena vratanca hrama od kamena ne dozvoljavaju ulazak. Kada i da li se uopšte otvaraju nismo uspeli da doznamo. Unutrašnjost krije najjedinstveniji živopis u Srbiji. Malter i kreč ga je prikrivao sve do sredine XX veka. Tada su počela istraživanja i otkriveno je 114 kvadratnih metara fresaka u četiri sloja iz različitih epoha. Najmlađe i najočuvanije su iz XII veka, a najstarije najverovatnije iz X veka.

Ispred crkve je pravoslavno groblje. Nadgrobni spomenici od kamena, nahereni, prošarani mahovinom, većina u obliku krsta, poneki trapezasati i pravougani. Potiču iz perioda od XVI do kraja XIX veka. Sve je omeđeno ostacima nekada masivnih zidina. Ima se ovde šta obnavljati i doterivati. No, možda joj upravo ta nesređenost daruje dodatnu mističnost i zagonetnost. Ispod magistrala, okolina naseljena, a hram na proplanku čini se izopšten od svega ovozemaljskog. Nečujan, neupadljiv, drevno dostojanstven.

JER SU ĆEVAPI KOD BEKA MERAK NAD MERAKOM

Dočekuje nas gazda srdačno, širokog osmeha. Bez razmišljanja, svi uglas poručujemo ćevape. Na kajmaku, naravno, uz vruće, lepinje. Stižu hitro, kao da znaju koliko smo ih željni. „Žao mi da progutam“, posle par zalogaja izusti kolega, inače zakleti mesoljubac koji se raznoraznih mesnih pikanterija naprobao svuda po Srbiji, a i Bosni. Klimnusmo glavom u znak odobrenja. Neka nam proste svi ostali velemajstori ćevabdžije, ali Bekovi izbiše na prvo mesto. Dok ćutke hedonišemo, domaćin donosi kafe, biće od najbližeg kafedžije. Zamirisa crni napitak iz džezve. Na poslužavniku fildžan i šećerluk sa ratlukom i kockicama šećera. Na žaru pržena, punog ukusa, jaka, prava. Nisu Novopazarci tek vešti ugostitelji, već ponajpre istinski domaćini manira starinskih.

JER NAS DRIVE CAFE ČEKA KAO KRUNA NAŠEG PUTOVANJA

Zasluženi vrhunski predah u Drive Cafe restoranu!

Na povratku sa ovog putovanja uz pregršt utisaka i saznanja, zasluženi predah nas očekuje u Drive Cafe restoranima. Znamo da gde god da krenemo, kvalitetan predah možemo da napravimo lako i usput na jednoj od 300 lokacija širom Srbije, savršenim za sabiranje utisaka i uživanje u vrhunskim proizvodima.

Share:

Možda te dodatno interesuje:

Drive Cafe – najbolji razlog za pauzu

Drive Cafe se nalazi na više od 300 benzinskih stanica širom Srbije i u ponudi ima vrhunsku kafu i preukusnu hranu za tvoju idealnu pauzu. Poseti Drive Cafe i napravi svoj izbor od celokupne gastro ponude – samo na NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama!

Saznaj više

Učlani se u “Sa nama na putu” i uštedi

Učlani se već sada, online i besplatno, u “Sa nama na putu” program lojalnosti i postani član broj jedan programa za vozače u Srbiji. Ostvari do 6 din/l goriva, 20% popusta na vrhunsku Drive Cafe kafu, i još mnogo drugih pogodnosti koje nudimo u saradnji sa našim partnerima. Sve bonus poene koje sakupiš možeš da iskoristiš za umanjenje računa na svim NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama.

Saznaj više
Politika upravljanja kolačićima

O kolačićima

Prilikom posete internet stranice Naftne industrije Srbije a.d. Novi Sad (NIS), www.nisgazprom.rs, prikupljaju se informacije koje su neophodne kako bi se unapredilo Vaše korisničko iskustvo. Ove tehnologije, koje uključuju kolačiće, piksele, veb oznake (engl. web beacons) i gif-ove, u ovoj Politici upravljanja kolačićima zajednički nazivamo „kolačići“.

Informacije o zaštiti podataka o ličnosti koji se obrađuju od strane NIS-a možete pronaći u našoj Politici privatnosti, a ukoliko imate bilo koje pitanje u vezi sa obradom podataka o ličnosti, molimo Vas da kontaktirate organizacioni deo NIS-a nadležan za upravljanje zaštitom podataka o ličnosti, slanjem upita na adresu elektronske pošte fkz@nis.eu.

Korišćenjem kolačića (engl. „cookies“) na našoj internet stranici možemo prikupljati podatke o Vašem računaru koji mogu da uključuju IP adresu, tip pretraživača (engl. browser), ime domena, vreme pristupa i adrese internet stranica. Na internet stranici www.nisgazprom.rs omogućena je primena kolačića samo u slučaju da ste nam za tu aktivnost dali Vaš pristanak, odabirom odgovarajućih opcija za upravljanje kolačićima putem ovog dela sajta.

Šta su kolačići

Kolačići su male tekstualne baze podataka (datoteke) koje se obično preuzimaju na Vaš računar, tablet ili mobilni uređaj (u nastavku teksta: uređaj) s internet lokacija koje posećujete. Kolačići se koriste za rad svih funkcija internet stranice, ostvarivanje boljeg korisničkog iskustva, a omogućavaju i vršenje analitike poseta stranici i napredno online oglašavanje.

Vrste kolačića

Kako biste bolje razumeli kolačiće i kako ih kontrolisati, u nastavku možete saznati koje vrste kolačića postoje, kao i kako se isti koriste na internet stranicama:

  • Kolačići prvog lica (engl. „first party cookies“)
    Kolačići koje je na Vaš uređaj instalirala organizacija čiju internet stranicu posećujete poznati su kao kolačići „prvog lica“.
  • Kolačići trećeg lica (engl. „third party cookies“)
    Kolačići koje je na Vaš uređaj instalirala druga organizacija u odnosu na onu stranicu koju posećujete poznati su kao kolačići „trećeg lica“.
  • Stalni kolačići (engl. „persistent cookies“)
    Stalni kolačići ostaju sačuvani na Vašem uređaju i nakon zatvaranja internet pretraživača. Uz pomoć ovih kolačića internet stranice čuvaju podatke kako bi Vam se olakšalo njihovo korišćenje. Na primer, internet stranice koje zahtevaju unos korisničkog imena i lozinke će zapamtiti Vaš unos koji će se pojavljivati pri svakoj novoj poseti.
  • Privremeni kolačići (engl. „session cookies“)
    Privremeni kolačići uklanjaju se s Vašeg uređaja u trenutku zatvaranja internet pretraživača putem kojeg ste posetili određenu internet stranicu. Pomoću ovih kolačića stranice pohranjuju privremene podatke koji služe za njeno ispravno funkcioniranje.

Koje kolačiće koristi internet stranica nisgzprom.rs

Kolačići koji se koriste na internet stranicama NIS-a podeljeni su u četiri kategorije:

  • Neophodni kolačići ili strogo potrebni kolačići su kolačići koji se upotrebljavaju kako bi stranica mogla da funkcioniše i ne mogu biti isključeni. Možete podesiti Vaš internet pretraživač da Vas obavesti o korišćenju ili da blokira ove kolačiće, ali u tom slučaju neki delovi internet stranice neće funkcionisati

Ostali kolačići – od stalnih kolačića NIS koristi:

  • Ukoliko podešavate jezik, veličinu fonta ili određenu verziju sajta (npr. režim visokog kontrasta), za to se koriste kolačići za podešavanje korisničkog interfejsa. Po izvršenom podešavanju nije potrebno da navodite svoje preferencije prilikom sledeće posete ovom sajtu.
  • Ako koristite delove sajta za čiji pristup vam je potrebna registracija, u tu svrhu na vaš računar postavljamo kolačić za autentifikaciju. Ovo vam omogućava odlazak i povratak na te delove sajta bez ponovne autentifikacije.
  • Kako bismo pratili broj poseta radi merenja i poboljšanja performansi naše internet stranice, koristimo kolačiće prvog lica. Zahvaljujući ovim kolačićima možemo odrediti koje stranice su popularne odnosno manje popularne. Takođe, zahvaljujući njima možemo da vidimo na koji način se posetioci kreću na internet stranicama, odnosno kako ih koriste. Sve informacije koje ovi kolačići prikupljaju su agregirani, te predstavljaju anonimizovane podatke. Ukoliko ne dozvolite ove kolačiće, nećemo imati informaciju kada ste posetili našu stranicu.
  • Za praćenje mrežne statistike možemo koristiti i servise poput Google Analytics. U tom slučaju Google na vaš računar postavlja kolačić trećeg lica. Takav kolačić postavlja se i kada koristimo Google mape.
Specifikacija kolačića
Kategorija kolačića
Naziv kolačića
Opis kolačića
Analitički kolačić
1P_JAR
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_GRECAPTCHA
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
ANID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
CGIC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
CGIC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
DV
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
NID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OGPC
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OGP
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
OTZ
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
SNID
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_c;;i
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
rc::a
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.pq
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.pq_tm
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.qc
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
sb_wiz.zpc.
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Analitički kolačić
_grecaptcha
Ovaj kolačić je kreirao Google i koristi se za detekciju da li je korisnik čovek ili robot.
Neophodni
authToken
Kolačić koji se koristi za autorizaciju ulogovanog korisnika.
Neophodni
authTokenData
Kolačić koji sadrži sistemske podatke ulogovanog korisnika.
Neophodni
refreshToken
Kolačić koji se koristi za autorizaciju ulogovanog korisnika.
Neophodni
cookie_consent_settings
Kolačić koji čuva podatke o tome koji su kolačići prihvaćeni od strane korisnika.

 

Uključivanje i isključivanje kolačića

Na internet stranici nisgazprom.rs korisnik u svakom trenutku može isključiti ili uključiti kolačiće promenom podešavanja ponuđenih opcija upravljanja kolačićima. Ako isključite kolačiće, isti se neće čuvati na Vašem internet pretraživaču. Kolačići se mogu isključiti i preko podešavanja internet pretraživača.

Svrha kolačića je poboljšanje i omogućavanje upotrebe naših internet stranica i njihovih procesa, te je potrebno imati u vidu da sprečavanjem ili brisanjem kolačića možete onemogućiti funkcionisanje svih delova stranice ili prouzrokovati njihov drugačiji rad i izgled u internet pretraživaču.

Ukoliko isključite oglašivačke kolačiće moguće je da prikazivanje naših oglasa bude manje relevantnog sadržaja za Vas ili Vam se isti oglas može pokazati više puta nego što to želite.

Internet pretraživači omogućavaju promene podešavanja kolačića. Podešavanja se najčešće nalaze u meniju „Opcije” (engl. „Options“) ili „Parametri” (engl. „Preferences“). Dole navedeni linkovi mogu biti od pomoći ukoliko korisnik želi bolje da razume ova podešavanja:

Takođe, kao izvor dodatnih informacija za upravljanje kolačićima možete da koristite i stranicu
www.aboutcookies.org.

Dodatne informacije o kolačićima

Društvene mreže takođe mogu da postavljaju kolačiće na Vaš računar. To se događa na internet stranicama koje vam omogućavaju prijavu i registraciju putem naloga društvenih mreža, te ukoliko delite sadržaj internet stranice na društvenim mrežama. Konkretni uticaj na Vašu privatnost će se razlikovati od društvene mreže do društvene mreže i zavisi od podešavanja privatnosti koje ste izabrali na tim mrežama. Kako upravljati ovim kolačićima možete saznati na internet stranicama tih društvenih mreža.

Na sledećim linkovima možete da saznate više informacija o kolačićima i pravilima privatnosti:

This site is registered on wpml.org as a development site. Switch to a production site key to remove this banner.