Odavno i nadaleko je Srbija čuvena po svojim blagotvornim izvorima i banjskim lečilištima. Leti ih već mnogi pohode umesto mora, a kako pojedini meteorolozi predviđaju, u dogledno vreme mogla bi da zamene i mnoge ski centre, jer snega će biti sve manje. Od mračne prognoze Srbija bi mogla da ima koristi. A da li je neprikosnovena kraljica banjskog turizma već spremna da ponudi celogodišnji sadržajni boravak? Istražili smo Vrnjačku Banju u kasnu jesen.
JER JE VRNJAČKA BANJA PRAVI IZBOR ZA SVA GODIŠNJA DOBA
Na oko 220 metara nadmorske visine, od mraznih vetrova zaštićena Gočom i Gledićkim planinama, šumovita, oduvek je bila blagotvorna. Ko je i kada prvi otkrio i upotrebio vrnjačke mineralne vode ne zna se pouzdano. No, Rimljani sigurno jesu. O tome svedoči rimski izvor u kojem je pronađeno mnoštvo novčića sa likovima rimskih careva. Za vreme vladavine Osmanlija, narod je zatrpavao lekovita izvorišta da se okupator ne bi mnogo banjao. Oslobođenjem od Turaka počinje razvoj modernog lečilišta.
Danas je Vrnjačka Banja najpoznatija i najposećenija u Srbiji. Osim sedam poznatih izvora mineralnih voda, dobro raspoređenih tako da se tokom šetnje i istraživanja može osvežiti i okrepiti, krasi je i priličan broj gospodskih starinskih vila, raskošne arhitekture. Posebno se ističe Zamak Belimarković, danas dom Zavičajnom muzeju. Naročito se diči svojim mostićima preko Vrnjačke reke. Najčuveniji je Most ljubavi. Krcat katancima kojima zaljubljeni zaključavaju svoja srca u jedno. Čuva sećanje na dvoje mladih koje je vihor Velikog rata razdvojio. Srpski vojnik se sa ratišta u Grčkoj nije vratio zbog nove ljubavi, a draga mu je od tuge uvenula.
Poetski duh banje izražen je na Mostu spomenaru gde su postavljene table sa stihovima poznatih srpskih pesnika, dok Most daljinar označava udaljenost do pojedinih svetskih metropola. Zlatni most je u čast matematike, možda i jedini u svetu posvećen ovoj bauk nauci, koji čuva sećanje na velemajstora Svetozara Gligorića koji je odigrao simultanku na nekoliko desetina šahovskih tabli pored reke. A mostić nazvan Ko to tamo peva je svojevrsni omaž filmskim umetnicima koji su bili rado viđeni gosti banje, posebno Danilu Bati Stojkoviću i njegovoj nezaboravnoj replici: „Ja bih autobus proterao ovuda“. Teško da bi i neuništivi gospodin Brka to uspeo preko sićušne građevine, ali sve pohvale za ideju. Svaki most ima svoju priču i da se svašta saznati.
Zabavnih i sportskih sadržaja je pregršt za sve uzraste. Uređena igrališta za mališane, veštačka stena za penjanje, zoo vrt, vožnja vozićem, bioskop… Među najnovijim atrakcijama je panoramski točak, koji omogućava promatranje okoliša sa 50 metara visine, i poveliki vodeni park Raj. Stalnim obogaćivanjem sadržaja, uspeli su Vrnjčani da od svoje lekovite banje načine turističko mesto koje živi zdravo i zabavno tokom cele godine.
JER U JAPANSKOM VRTU PROVEJAVA DUH DALEKOG ISTOKA
Kako najbolje spojiti dve različite kulture i dva daleka naroda, do prirodom. Vrt unutar glavnog banjskog parka uređen je po japanskom konceptu – veštačko jezerce, kaskadni vodopad, drveni mostić, uske popločane staze, čajna drvena kućica, i neobične svetiljke koje ga noću obasjavaju. Umetnost jednostavnih, asimetričnih linija koje odražavaju sklad prirode. Odiše mirisima i bojama daleke ostrvske zemlje. I naravno, sve je pod konac, onako već japanski. Eto, ne znaju Japanci samo da rade, već i da sačine savršenu prirodnu oazu za odmor i opuštanje. Uz beogradski, jedini je japanski vrt u Srbiji.
Odmah do njega je Vrnjački lavirint. Stazicom dugom kilometаr, luta se zelenim hodnikom sačinjenim od 440 četinara u potrazi za izlazom. Slobodno uđite, nema ala niti zamki. Vrlo simpatičan dodatak celokupnom prirodnom ugođaju.
JER JE VRNJAČKA PROMENADA NEZABORAVNO ISKUSTVO
Šetalište se proteže duž obala Vrnjačke reke. Plitka tokom većeg dela godine, mirna i tiha, zažubori ponekad tek podno gustih krošnji lipa čije grane se nad njom grle. A kad na proleće zamirišu! Moramo se vratiti u vreme kada lipe cvatu. Brojnim mostićima je lako prekoračiti rečicu. S jedne strane je park sa stoletnim stablima, raznolikim bujnim rastinjem i šarolikim cvetnim aranžmanima. Umetnički šmek daju vajarska dela postavljena posvuda. Nesumnjivo je jedan od najlepših i najuređenijih parkova koje posetismo. Na drugoj obali su drvene tezge sa raznoraznim džidžabidžama, slikama i suvenirima, mnoštvo kafića, restorana i hotela, pojedini smešteni u starim, raskošnim zdanjima. U središnjem delu su fontana i Gočak, vrabac odeven u narodnu nošnju centralne Srbije, simbol banje. Sa druge obale uzdiže se crkva posvećena Presvetoj Bogorodici, novije zdanje neobične boje fasade narandžastog tona. Živo, prijemčivo, razdragano, i opušteno. Čisto i sređeno. Bravo za meštane, ali i posetioce.
