Nije Bačka sva ravnica. Negde se uskomešala, blago. Brežuljak izrodila. Da uzburka jednolikost krajolika. Nadmoća polja ravna. Podno njega hodi reka. Teče, ne samo stihovima Stevana Raičkovića, već „duboko kroz život“ pesnika, a biće i mnogih drugih. Kakav li su spoj? Saznaćemo ubrzo.
Zašto posetiti reku Tisu i Titelski breg
1. Jer je Tisa reka ljubavi
Prevali velike pute pre no što zapljusne Srbiju, gde vode svoje daruje Dunavu. Najduža mu je pritoka. Deli Bačku i Banat. Jedina je reka u Evorpi koja „cveta“. U svetu ima usamljenog parnjaka, Jangce u Kini. Tiski cvet, obično u junu, izroni iz mulja na slobodu da produži vrstu u romantičnom plesu bez premca. Za ljubav život daje. Vekuje samo dan. A kada negde izumre, tu se ne pojavljuje nikada više. „Tiski cvet je pokazatelj koliko je reka čista“, veli naš kapetan dok nas ukrcava na lađu. 
Plovima nizvodno, ka ušću u plavi gorostas. „Lagano, ne volim da žurim“, nagoveštava dugu plovidbu kormilar i počinje priču o tajnama, kako veli, brze reke, dublje od Dunava. Slušamo ga netremice i posmatramo kampere koji su uz obale postavili šatore. Šćućurili se u debelom hladu i pecaju. Nečujno. Poput zelenkaste vode i prilično bujne okolne prirode. Mirno, tiho, opuštajuće. Tek se koja ptičica nekad oglasi. Kad nas odjednom trgnu prodoran zvuk. Umalo ne popadasmo u vodu. Ide grdosija. Upozorava malene da joj se sklone sa puta. Utekosmo na vreme i opstasmo na vodama koje zatalasa. Pronalazi parčence hlada blizu obale i staje. „Upržilo je baš, da se malo osvežimo“, predlaže, izvlačeći iz kabine ručni frižider. Iskusan je on tiski vuk. Unutra vodica, pivo i, na naše iznenađenje, G-Drive ledene kafe u limenci. Znao je sa kim putuje. Bira latte, uz šeretsku opasku: „Rano je za pivce“. Mi uzesmo capuccino i espresso. Hladne i dovoljno „jake“ da nas već malko ošamućene suncem razdrmaju za dalju vožnju.
Uzvodno od mosta koji spaja Banat i Bačku, prilično drugačija atmosfera. Živo i razdragano, bučnije. Načičkane kućice na baržama, pojedine sklepane, ima i novih, modernih, nekoliko kafića, i pregršt barki, mahom skromnih. Tu je i brodić Tam-tat koji krstari na tri reke i dva ušća. Porodice se vozikaju čamcima i pedalinama, mlađani skaču i luduju, a mališani se brčkaju. Alasi uglavnom ukotvljeni strpljivo čekaju da riba zagrize, ljubitelji uživanja mirno plove, a prozuji i poneki skuter i gliser. Svi se znaju, mašu, dovikuju, zatrube sirenom u znak pozdrava. Eto, takav je život na Tisi u Titelu.
2. Jer je Titelski breg bački samac
U ravnici, i brežuljak može visina biti. Tako je Bačkoj Titelski breg, koji se uzdiže do 130 metara, ništa manje od planine. „Kad se popneš na vrh, zna u ušima da zazuji“, šale se Bačvani na račun svoje zemlje ko’ tepsije. Proteže se oko 17 kilometara u međurečju Dunava i Tise, između Mošorina, Loka, Vilova, Titela, i reke Tise. Dva su gledišta o postanku visoravni. Jedni smatraju da je nastala navejavanjem lesa, a drugi da je otkinuta od Fruške gore. Kakogod, slovi za najzanimljiviju lesnu zaravan u srednjoj Evropi. Nosi nadimak Svedok brdo. Čuva bezbroj tajni o klimatskim i promenama životne sredine koje su se dešavale stotinama hiljadama godina. Danas je specijalni rezervat prirode. Stanište je oko 630 biljnih vrsta, od kojih su značajne tipično stepske. Zabeleženo je više od 140 vrsta ptica, među njima i 100 gnezdarica. Ovde stanuju i kukumavka i pčelarica, jedna od najšarenijih ptičica Evrope, dok im stražu drže orao belorepan i stepski soko. Ima i vodozemaca, gmizavaca, sova ušara, i tekunica. Jednu spazismo kod čuvenog starog bunara sa velikim pojilima, na proplanku podno brega. Nismo proveravali, ali kažu da starina još radi. Tvrdnju potkrepljuje krdo kravica koje uokolo bezbrižnu pasu. I ovde kruže predanja o golemom blagu zakopanom tu negde. Naravno, pripadalo je vođi Huna, Atili, koji je, veruje se, sahranjen podno brega, u zagrljaju Tise i Dunava. Ali nije ovo jedini kraj u Vojvodini gde meštani tvrde da je grob Biča Božjeg baš tu negde u njihovom ataru. Prema istorijskim izvorima jeste skončao u Panoniji, ali da li je pokopan i gde, ili ga je ipak Tisa ondela nekuda već, ostaće tajna zaveka, verovatno.
3. Jer je Titel ljupka varoš
Udomio se lepo. U srcu Vojvodine, duž desne obale Tise, merkajući mesto gde joj Begej svoje vode daje, na južnim obroncima Titelskog brega. Na području grada bilo je naseobina još u praistoriji. Najstariji pomen imena je u ugarskim poveljama u drugoj polovini XI veka. Pošto je ugostio Dačane, Kelte, Hune, Rimljane, Ugare… u srpske ruke je prvi put pa početkom XV veka, a konačno posle Velikog rata.
Danas je Titel opuštena, mirna i gostoprimljiva varoš. Ima nekoliko zanimljivih objekata – stražara iz XVIII veka, nekadašnji arsenal za šajke, kasarna Šajkaškog bataljona, i dve crkve, rimokatolička i srpska pravoslavna, obe posvećene uspenju Bogorodice i građene iste godine, 1811. Zanimljivo.
Vreo je dan, tek poneka duša na ulici, ostali mora da su na Tisi i gradskom kupalištu. Uređena izbetonirana plaža sa suncobranima od trske, zelenom površinom sa dečjim igralištem, i sportskim terenima. Glavna ulica, istoimenog naziva, kreće od plaže. Prvi deo je kaldrmisan, omeđen drvećem iza kojih se prikrivaju većinom privatne kuće, neke prilično zanimljivih fasada, neke malko oronule. Tu je i trgić sa fontanom i kafićem. Hodamo dalje. Čini se da se ulica proteže unedogled. Konačno stižemo do rodne kuće Mileve Marić. Pozamašna, sa velikom drvenom kapijom i reljefima na fasadi. Odražava bogatstvo njene porodice. Iako u njoj nije dugo živela, danas obeležja nikakvog nema. Prema navodima medija, sadašnji vlasnici su odbili da se na kuću stavi spomen-ploča. Zatim je odlučeno, opet prema pisanju medija, da se njena bista postavi preko puta u parkiću, inače prilično zapuštenom, kako bi Mileva gledala na rodni dom. Nismo je pronašli. Možda nismo dovoljno pažljivo tražili, ali, ako postoji, svakako bi trebalo da je na vidnom, istaknutom mestu. Tek tad smo razumeli začuđujuće poglede i odmahivanje glavom nekoliko meštana koje smo priupitali za Milevinu bistu. Nepravedno smo ih u sebi optuživali da ne znaju za svoju slavnu sugrađanku, koja ni za života, a ni danas ne uživa zasluženu slavu i poštovanje. U gradu, njeno ime nosi samo Srednja tehnička škola. A mogao je Titel biti grad Mileve, jedne od najpametnijih dama XX veka. Nažalost, nije.
