Tamo gde se ogranci gorostasnih Karpata susreću sa nepreglednom ravnicom, gde padine Vršačkih planina šuruju sa suncem, a uzdahe neobranog grožđa i mirisne ukuse vina pobuđuje neukrotiva košava. Tamo gde katkad doćarlija i dah srpske Sahare – Deliblatske peščare, šćućurila se varoš. Podno brega. Druguje sa Rumunijom. Grli Banat.

Zašto posetiti Vršac?

 1. Jer je Vršac grad vina i velikana

U istorijskim spisima prvi put se pominje 1427. kao Podvršan. Nazivi su se menjali, ali se vrh zadržao do danas. Zovu ga i Sterijin grad, po ocu srpske drame, Jovanu Steriji Popoviću. Opravdano svakako, no možda nepravedno prema drugim znamenitim Vrščanima – slikaru Paji Jovanoviću, velemajstoru Bori Kostiću i poeti Vasku Popi, koji se rodio u obližnjem seocetu Grebencu.

Najčuveniji je po svom prostranom i izdašnom vinogorju, koje je rađalo još u doba Dačana i rimske vladavine. Piću bogova ostao je večno veran. Svakog septembra domaćin je Danima berbe grožđa, koje su meštani simpatično krstili „Grožđebal“.

Danas živi u bogatstvu različitih nacionalnih zajednica, kultura i vera. U miru i slozi. Uspeo je, nekim čudom, da obuzda svakojake ćudi. Srdačni su, opušteni i nasmejani Vrščani. Vole svoj grad. Čist je Vršac i uređen. Mnogi bi se mogli ugledati.

2. Jer vas gradske lepotice očaravaju na svakom koraku

U doba kada su kultura i sve starinsko tureni u zapećak, Vršac neguje svoju baštinu. Naročito arhitekturu. Nema nebodera, niti goropadnih staklenaca. Sve je skladno i ljupko. Moglo bi se čak reći, poetično. Milina je šetati i razgledati. Među najvelelepnijim zdanjima su Vladičanski dvor Banatske eparhije iz 1750. godine, koja je posle obnove poprimila neobarokni i neorenesansni izgled, i neogotska Gradska kuća (Magistrat). Nikako ne propustite da se popnete do Apoteke na stepenicama. Barokna građevina u kojoj je 1784. godine otvorena prva vršačka apoteka Kod spasitelja. Među najstarijima je u Srbiji. Meštani tvrde, šesta po krštenici.

Etnička raznolikost izrodila je i bogatu versku arhitekturu. Saborni hram Svetog oca Nikolaja, iz druge polovine XVIII veka, najstariji je pravoslavni hram u Vršcu. Rimokatolička crkva Svetog Gerharda je iz druge polovine XIX veka. Imponzantna neogotska bogomolјa sa tornjevima koji dodiruju oblake. Dominira gradom. Rumunska pravoslavna crkva, izgrađena početkom prošlog veka. Povelika i živopisna, spolјa. Nismo ušli, kao ni u katoličku. Obe su zatvorene. Da li smo se ukazali u nepravo vreme ili svoja vrata otvaraju samo za posebne prilike, nismo uspeli da doznamo. Šteta. Unutrašnjost obe mora da je podjednako raskošna.

Na glavnom trgu je zdanje gde je boravio Karađorđe. Na povratku iz Rusije, u ranim danima meseca jula 1817. smestio se tajno u Štengerevoj gostionici. U žurbi, u duhu večitog ustanika, račun ne plati novcem, već ostavi dve srebrne kubure. Gostionica je otišla u istoriju, ali zgrada čuva uspomenu na Crnog Đorđa, njegovom slikom i nazivom Dva pištolja.

3. Jer gradski muzej baštini dela slavnog realiste

Smešten je u zgradi Konkordija. Osnovan je 1882. Veliku zahvalnost duguje istraživaču, učitelјu i publicisti Feliksu Milekeru, koji je dao značajni doprinos muzejskoj zbirci. Atmosfera topla, drugačija od većine zdanja koja čuvaju kulturno blago. Društveni i kulturni život grada predstavlјen je zbirkom Hronika. Dve sobe sa delima Paje Jovanovića. Čuveni „Vršački triptih” i portret Aleksandra Karađorđevića u prirodnoj veličini, naslikan par godina pre atentata u Marselјu, još nekoliko portreta znamenitih ličnosti, sve oslikano autentičnom paletom boja kojom se služio realista svetskog glasa. Izložene su i arheološka i etnološka zbirka, a uskoro će biti predstavlјeno i oružje. Muzejski prostor u zgradi Konkordija nije veliki, ali je postavka veoma zanimlјiva i pitka.

4. Jer se u Vršcu nalazi kuća u kojoj je stvarao Sterija

Kuću je podigao Sterijin brat Đorđe u drugoj polovini XIX veka na temelјima stare, u kojoj je rođen Jovan. Autentični nameštaj, klavir i pisaći sto za kojim su nastala „Pokondirena tikva”, „Zla žena”, „Kir Janja”, i „Laža i paralaža”. Izloženi su i pojedini izvorni rukopisi, fotografije i portret Sterije, delo Uroša Predića (još jednog majstora realizma).

Sterija je veliki rodoljub i intelektualac, slobodoljubiv. Zaslužan je za osnivanje Narodnog muzeja i Društva srpske slovesnosti, preteče Akademije nauka i umetnosti. Živi kroz svoja neprolazna dela. Možda je i sasvim pravedno što se Vršac zove i Sterijin grad.

U Sterijinu kuću ne ulazi se tek tako. Broj telefona osobe koja će vas pustiti unutra istaknut je na vratima. Dok čekate ključonošu, nemojte zgubidaniti. Prvi komšija je vinski podrum. Zavirite, deluje baš vinski.

5. Jer je gradski park botanička bašta

Rađen je po uzoru na francuske i engleske parkove, mešovitog pejzaža. Brojne vrste listopadnog i zimzelenog drveća, ukrasno grmlje i raznobojno cveće. Klupice za odmor, dečje igralište, fontana, i starinski kafić sa velikom terasom. Na ulazu stoji upozorenje: „U slučaju pojačanog vetra, ne ulazite”. Eh, šta li pojačano podrazumeva ovde gde vazda zviždi i fijuče.

6. Jer na BS u Vršcu možete platiti IPS-kodom

Vršac krije mnogo čuda, od božanstvenog vina, preko umetničkih dela, pa do današnjih modernih čudesa. Recimo, na NIS Petrol benzinskoj stanici u Vršcu možete platiti gorivo i druge kupljene stvari i ako ste zaboravili novčanik. Dovoljno će biti da na svom telefonu pokrenete aplikaciju vaše banke i da odaberete opciju „IPS pokaži”. Vaš telefon će, potom, generisati QR kod koji će radnik na kasi očitati i iznos za plaćanje skinuti direktno sa vašeg računa.

I praktičniji i brži način kako biste što pre nastavili vaš obilazak preostalih vršačkih lepota.

7. Jer se u Vršcu kale najbolji letači

Dok znatiželjno ispitujemo svaki ćoškić, neprestano nadleću avioni. Nema bojazni. Znamo da su naši. Vršac je poznat po Vazduhoplovnoj akademiji. U njoj se bruse oni naši vrsni piloti što letelicu prizemljuju neosetno, kao u paperje. Nismo pitali za nebeski krug iznad grada. Drugi put.

8. Jer je na brdu Misa uređeni vidikovac

Stiže se kolima ili stepenicama iz samog grada. Lepo je sređen, sa klupicama za druženje ili osamu. Na platou je kapela Svetog krsta (križa), najstariji katolički hram u Banatu, iz dvadesetih godina XVIII veka. U blizini je Crkva Svetog Teodora, staza zdravlja, klub ekstremnih sportova, a malo više – Vršački zamak.

9. Jer je Donžon kula nekad štitila Vršac

Do parkinga ćete lako, a posle malo pešačenja, kroz šumicu. Uživaćete. Kulu nije podigao Đurađ Branković, već ugarski kraljevi, i ne u XV, već u XIV veku, uporan je naš domaćin-vodič, istoričar. Potkrepljuje tvrdnju činjenicom da se nekadašnje utvrđenje pominje u spisima još 1323. godine. Ima bliznakinju, sitno mlađu, u Čakovu, rodnom mestu Dositeja Obradovića. Najočuvanija je Donžon kula, visine 20 metara. Povremeno je krase i umetničke postavke. Pogled bi odavde trebalo da puca…, ali ne baš. Zaklanja ga ogromni repetitor. Mogao se postaviti na neki drugi obližnji brežuljak.

10. Jer je selo Gudurica vinski raj

Udaljeno je petnaestak kilometara od grada. U vinogorju, naravno. Zovu ga Evropa u malom. Udomljava 14 nacija. Vinarija je pregršt. No, kao svaki drug na drumu, biramo onu tek u povoju, Za svoju dušu. Pa ako je za gazdinu, biće i za našu.

Pijuckamo domaće vince na posebno izrađenoj garnituri od burića, okruženi muljačom, presom i drugim vinskim oruđem. Iznosi se i meze – kobasice, dimljene đakonije, domaći ajvar, turšija, i hleb premazan mašću i posut alevom paprikom. Zaboravljeni ukus detinjstva. Kraj je bogomdan za vino. Osunčane padine, zemlja pogodna za voće i vinovu lozu i ruža vetrova. „Bolest odlazi”, kažu gazde koji se ponose svojim zdravim grožđem koje se mnogo manje prska nego u drugim krajevima zemlje. Zahvalni su vetrovima. Pred polazak zasladismo se štrudlom i pitom od višanja. Baš su se potrudili dobri domaćini. Sjajno vinsko popodne. Još da su zasvirali tamburaši. Biće prilike.

U povratku, sunašce zalazi u daljini, a vetar tek počinje da razigrava pomalo usnule vetrenjače. Velike i brojne. „Vršac, lepa varoš”, tepao mu je Sterija. Više nego saglasni. Ovekovečio ga je kistom maestralni Paja, a opevao jezgrovito i sebi svojstveno „umalo” Vrščanin, Vasko:

Imao je sreću veliki srpski romantičar da detinji i zamomči se u zagrljaju šumovitih obronaka Fruške gore i voda silnog Dunava.

Biće da smo za odrastanje okasnili, ali za upoznavanje nikako. Druženju je uvek pravo vreme. Čak i kada zima iz prikrajka pušta mrazne vetrove da uzburkaju vode lepe plave reke duž obala grada Branka Radičevića.

1. Jer su Karlovci grad muzej

Ovim zvanjem često se kiti Prag. Uz duboki naklon češkoj prestonici, sremski dragulj se jošte čime ima podičiti – vinom, vekovnom prosvetom i duhovnošću. Pride, i Dunavom. Narogušio se, namrštio, namračio. Kanda se želi osamiti. Osmelili se tek labudovi i neustrašivi čamdžija. Koja li ga muka natera da prkosi talasima razjarenog diva? Obale puste, uprkos priobalnim restoranima i kafićima. Sasvim je drugačije u proleće, leto. Odmah je jasno da ćemo se vratiti, čim pre. ​

Jezgro grada majušno, ali osobito. Odiše otmenošću, duhom nekadašnjeg, istinskog gospodstva. Bez primesa novokomponovanih arhitektonskih izražaja. Zastalo u nekim minulim, kulturnim vremenima. I ne da se na radost svojih meštana, ali i posetilaca.

Među velelepnom arhitekturom, pogled privlači vremešna, ali dobrodržeća kućica, sada kafić. Ističe se svojim najstarijim vratima od kovanog gvožđa iz druge polovine 19. veka. Brankov trg omeđen je raskošnim zdanjima – Bogoslovija, Magistrat, Rimokatolička crkva Svetog Trojstva, Bogoslovski seminar i Stefaneum. A na obližnjem uzvišenju propela se zgrada, žuto-crvene fasade da motri budno na varošanska dešavanja.

2. Jer su Karlovci iznedrili prvu srpsku gimnaziju

U besprekorno sređenom vrtu dočekuje nas bista. Piše Branko. Dovoljno. Zna se koji. Samo je jedan u Karlovcima. Ulazimo u predvorje i čitamo istoriju prve srpske gimnazije. Osnovao ju je mitropolit Stefan Stratimirović 1791, a godinu kasnije je zvanično počela sa radom. Stara zgrada porušena je 1890. i podignuta je nova u srpsko-vizantijskom stilu sa bogato ukrašenim glavnim ulazom. Od početka 20. veka, nastava je dostupna i devojkama.

Prolazimo kroz vitražna vrata od kojih se pružaju dugi hodnici. Popločani podovi, oslikani svodovi, starinske svetiljke i lusteri, kameno stepenište sa balustradom. Više sliči palati nego obrazovnoj ustanovi. I učionice su nekako posebne. Svaka prineta svojoj nameni, utkane pažnje i ljubavi. Gde li smo mi učili škole, tužno se prisetismo svojih srednjoškolskih dana.

Otvaramo masivna drvena vrata ka carstvu knjiga. Aristokratsko. Miriše na znanje, poeziju, starinu. Biblioteku čini više od 18.000 naslova, darovi bivših đaka, profesora, dobrotvora. Na policama su i prvo fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, poklon kralja Aleksandra Obrenovića, prva izdanja Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Branka Radičevića…

Još jedna odaja posebne krasote. Svečana sala. Sva oslikana, umerenim tonovima, u zidovima položene biste darodavaca, plišane stolice. Za koncerte, priredbe, svečane prilike.

Odškolovala je mnoga velika srpska imena, ali nadaleko je poznata po Branku. U njenim klupama, sačinio je prve rime. Danas je Filološka gimnazija u kojoj se izučavaju savremeni i klasični jezici. Čast je u njoj učiti i predavati. Njen značaj možda je najbolje opisao jedan od bivših učenika i profesora:

3. Jer je patrijaršijski dvor bio dom poglavara srpske crkve

Jedan od najlepših vladičanskih dvorova u Srba. Podignut krajem 19. veka u stilu italijanskih palata na mestu nekadašnjeg Pašinog konaka, koji je bio prvo sedište poglavara Srpske pravoslavne crkve posle prebacivanja arhiepiskopije iz Peći, sve do 1920. godine. Danas je prebivalište vladike sremskog. Dvorsku kapelu oslikao je lično Uroš Predić.

Bogata Riznica baštini mnoge dragocenosti – ikone, rukopise, portrete mitropolita i episkopa, prestone krstove, zlatne i srebrne putire, pehare i ikone. Najstarija knjiga je Cvetnik, iz 15. veka. Unutar dvorskog vrta nalazi se Patrijaršijski podrum i vinski lagum. I sveštenici prave vino. I to odlično. Dvor se trenutno obnavlja te ne blista punim sjajem.

4. Jer je hram Svetog Nikole omiljena crkva mladenaca

Predanje veli da ko se napoji vodom sa Česme četiri lava, na Brankovom trgu, vratiće se i venčati u Karlovcima. Mnogi i jesu. Upravo u Sabornoj crkvi Svetog Nikole.

Podignuta je sredinom 18. veka. Krajem istog stoleća stradala je u požaru, no vrlo brzo je obnovljena i još jednom početkom 19. veka kada je dobila renesasnu fasadu koja je i danas krasi. Posebno se ističe raskošni ikonostas, delo Teodora Kračuna i Jakova Orfelina. Čuva dve relikvije – delove moštiju drugog srpskog arhiepiskopa Svetog Arsenija Sremca i čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Bezdinske, kao i slike Paje Jovanovića.

5. Jer se u Karlovcima ljube Zapad i Istok

Ogrnuti plaštom baroka, prožimaju se uticaji Austrougarske i Turaka, protkani nitima raznih umetničkih stilova. Sjedinjeni u bajkovitu karlovačku priču. Zajedničku i ličnu. Uličice uske, omeđene stambenim kućercima, mnogi oronuli, poneki zakriveni čipkanim zavesama, zanatskim radnjicama, vinarijama i vinskim podrumima. Neprimetno stigosmo do neobične atrakcije, Muzeja šibica, dalje do Muzeja pčelarstva i Kapele mira, podignute na mestu gde je 1699. potpisan čuveni Karlovački mir. U blizini je Palata Ilion i Zavičajna zbirka Sremski Karlovci. Grad zatočen u svoju kulturu i istoriju. Čini se, bez namere da se osavremeni.

6. Jer su Karlovci čarobni i sa visine

Pre pohoda na Duškov vidikovac, odakle se Karlovci pogledom grle, valja predahnuti i okrepiti se čašom fruškogorskog vina. Vidikovac je izgrađen kao velika scena na otvorenom sa dva nivoa, na kojoj se nalazi pozlaćeni krst i skulptura pesnika Duška Trifunovića, koji počiva u Karlovcima. Odmorite na stepeništu pored čuvenog stihotvorca i uživajte u pogledu.

7. Jer sremska kuhinja je spoj srpske i „švapske“

U Sremu se odvajkada dobro jelo. Neretko i previše. Ako niste fruštukovali, ne brinite, sve se da nadoknaditi. Na meniju svakojakih đakonija – od domaće pileće supe, rindflajša, slaninice, čvaraka, do mesnih pikanterija. Nećemo se snebivati. Krećemo od mezetluka, preko junećeg paprikaša do rolovane pileće džigerice i sezonske salate. Trpezu ne napuštajte bez čašice bermeta, aromatičnog desertnog vina, uz koji odlično ide kuglof, nemački kolač koji se odomaćio i spravlja se na više načina – sa dodatkom lešnika, badema, suvog grožđa, oraha…

8. Jer na Stražilovu počiva karlovački poeta

Sremske kalorije je teško spržiti, ali valja pokušati. Šetnja Dvorskom baštom ili pravac Fruška gora. Najbliže izletište je Stražilovo. Uređenih stazica za pešačenje kroz prirodu, danas popularni hajking, ne manjka. Dišemo duboko i hitamo ka Brankovom visu.